Stratfor: Srbija igra na kartu i Rusije i EU

Kredit od milijardu evra, koji je Beograd zatražio od Rusije, trebalo bi da ublaži ekonomske probleme Srbije, ali su male šanse da će Srbija sa aktuelnim rukovodstvom zbog toga dospeti u rusku sferu uticaja, ocenila je danas američka agencija Stratfor.

Stratfor ukazuje da je zahtev Rusiji upućen samo dve nedelje posle posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu i da je jasno da „Beograd smatra da igranje na obe karte ima svojih prednosti i da predstavlja dobru strategiju”.

Američka agencija navodi da je Bajden otišao u Beograd da uveri tamošnje lidere da Vašington i dalje želi da se Srbija integriše u EU, ali da je „problem u tome što integrisanje Srbije možda nije ono što planira EU”.

„Sa ´zamorom od proširenja´ u većini članica EU i recesijom koja obeshrabruje većinu zagovornika proširenja, šanse da Balkan uđe u EU nisu velike. Tu se pruža šansa Kremlju da popuni taj prostor”, ocenio je Stratfor.

Agencija ocenjuje da ekonomske probleme u Srbiji „pogoršava napeta politička situacija” i navodi da je vladajuća koalicija, koju je formiralo nekoliko stranaka iz širokog političkog spektra, „zasnovana jedino na političkom i ekonomskom pokroviteljstvu EU i članstvu u tom klubu”.

„Beograd upravlja zemljom sa osam miliona stanovnika kao da ih i dalje ima 23 miliona (koliko je bilo u bivšoj Jugoslaviji). Pošto su prihodi od privatizacije nacionalizovanih preduzeća presušili, Srbija ima skupu vladu, skup socijalni sistem i nema stalan priliv sredstava”, ocenio je Stratfor i dodaje da „tu na scenu stupa ruski kredit”.

Američka agencija ukazuje da se Rusija i sama suočava sa teškom eknomskom krizom, ali i dalje ima dosta kapitala sa oko 600 milijardi dolara deviznih rezervi i „punim sanducima novca”.

To ne znači da Moskva može da se ponaša kao MMF za srednju i istočnu Evropu, ali može da bira gde će njeni krediti imati najveći efekat.

Prema oceni Stratfora, Srbija je pametna investicija za Rusiju zato što je srpski predsednik Boris Tadić „spreman da sarađuje sa Rusijom, iako je prozapadno orijentisan i zalaže se za ulazak u EU”.

„Iako Srbija verovatno neće dospeti u rusku sferu uticaja na čelu sa aktuelnim liderima, jasno je da Tadić smatra da igranje na obe karte ima svoje prednosti. Takva strategija je poslužila Beogradu za vreme hladnog rata, kada je Jugoslavija popunjavala važne geopolitičke pukotine, i nju danas podržava skoro čitav srpski politički spektar”.

Stratfor, međutim, ukazuje da „Srbija, svedena na svoju sadašnju veličinu, bez izlaza na more i okružena članicama NATO-a i EU, nema toliki geopolitički značaj za Zapad (ili Rusiju) koliki je imala bivša Jugoslavija”.