Rat Čeha za oteto Kosovo

Češki reditelj Vaclav Dvoržak, autor filma „Oteto Kosovo“, koji je nedavno emitovan i na RTS-u, govori za „Pečat“ o golgoti kroz koju je prošao snimajući dokumentarac koji je otvorio oči i probudio savest stotinama hiljada Čeha, koji su Srbe uglavnom doživljavali kao „loše momke“, ali osvestio i građane naše zemlje.

Nismo verovali da antifašistički srpski narod, koji se nikada u istoriji nije borio za tuđe teritorije, već samo branio svoje, odjednom može da postane mučitelj Arnauta kakvim su ga prikazivali svetski mediji.

Vaclav Dvoržak i Aleš Bednarž autori su filma „Oteto Kosovo“ koji snagom autentičnih ljudskih sudbina i istorijskih argumenata fascinira i same Srbe, svikle isključivo na priče da su jedino oni „loši momci“, a budi savest stotinama hiljada Čeha koji s pravom sumnjaju u tu i tako zadatu „istinu“. Da bi uobličili svoje viđenje ratnih dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini, i obezbedili projekciju filma na češkoj državnoj televiziji, dvojica intelektualaca morala su da se upuste u lični rat za Kosovo. Uradili su to časno, i velikim slovima upisali se u najnoviju srpsku istoriju. A kakvu su golgotu morali da prođu, i koliko su im Srbi u tome pomogli, za „Pečat“ je ispričao Vaclav Dvoržak koji je proteklih dana ponovo boravio u Beogradu. Ovoga puta sa idejom da napravi film o Srebrenici i konačno sruši mit o lažnim brojkama muslimanskih žrtava.

Čime ste bili motivisani da uđete u ovaj, ni po čemu jednostavan projekat, koji ste nazvali „Oteto Kosovo“?
Aleš i ja smo sa svojim porodicama danima posmatrali razorne bombe kojima je „milosrdni anđeo“ zasipao Srbiju. Bili smo, naprosto, ogorčeni, i iz tog saosećanja sa stradalnim srpskim narodom zainteresovali smo se za istinu o Kosovu, kritički promišljajući da krivica ne može da bude isključivo na jednoj strani. Pored toga, nismo verovali da antifašistički srpski narod, koji se nikada u istoriji nije borio za tuđe teritorije, već samo branio svoje, odjednom može da postane mučitelj Arnauta kakvim su ga prikazivali svetski mediji.

Koliko vam je vremena trebalo da realizujete ovaj dokumentarni film?
Najpre, moram da kažem da su naše porodice bez reči protivljenja prihvatile jedinu moguću varijantu – da u ovaj projekat ulazimo ličnim sredstvima. Pa, kad je već tako, Aleš i ja smo pomislili da bi mogli da zaradimo još neke pare, tako što ćemo dobra srpska vina po prihvatljivoj ceni uvesti u Češku i prodati ih. S tom namerom došli smo u Srbiju proleća 2004, samo četiri dana posle 17. marta. Naravno, kupili smo novine i videli da se na Kosovu dogodio strašan pogrom nad Srbima. Naš revolt proistekao je iz spoznaje da češki mediji najstrašnije lažu, i to je bila inicijalna kapisla da istražimo šta se tu stvarno dešava.

Znate li da Kosovo nije puni naziv južne srpske pokrajine, i da izostavljanje Metohije nije slučajnost?
Znam, kao što znam i da je to zato što naziv Metohija dolazi od reči „metoh“ koja označava zemlju Srpske pravoslavne crkve. Međutim, u naslovu filma mi smo smišljeno napisali Kosovo, kako ovu pokrajinu zovu Arnauti i oni koji ih podržavaju, da već time ne bismo izazvali nemilost ljudi iz televizije koji odlučuju o projekciji filma.

Više u 63. broju magazina “Pečat”