Opet smo u Havani, u plavetnom kraju

Putovanje po zemljama Latinske Amerike predsednik Vladimir Putin je povezao sa održavanjem samita BRIKS-a u Brazilu. U zgusnutoj dinamici poseta ruskog predsednika su Kuba, Nikaragva i Brazil. Zapadni TV kanali, koristeći uobičajene propagandne klišee, dali su svoju verziju koja tu gustinu južnoameričke turneje ruskog vođe objašnjava na sledeći način: „Pokušaj da se probije međunarodna izolacija“.

Priče o izolaciji Rusije pokazuju nostalgiju Obamine administracije za onim vremenom kada su SAD skoro neograničeno vladale zapadnom hemisferom Zemlje. Pre nekih trideset – četrdeset godina Južna Amerika je predstavljala njihov zabran. Marionetske vlade su poslušno pratile direktive iz Vašingtona. Samo je revolucionarna Kuba uspela da opstane, bez obzira na diktat Imperije, i još su se s vremena na vreme na tom kontinentu pojavljivali nacionalno orijentisani režimi koji su pokušavali da se izbore za pravu nezavisnost svojih zemalja. Vašington je takve „prosovjetske“ pokušaje  sekao u korenu tako što je koristio zavere, teror, „petu kolonu“, ekonomske sabotaže, fizičko uklanjanje nezgodnih političara. Gvatemala, Grenada, Čile i Panama su samo deo spiska zemalja-disidenata, koje su Sjedinjene Države kažnjavale za primer drugima, često preko pravih krvoprolića.

Američki političari su u periodu hladnog rata navikli da na tom kontinentu zavode svoja pravila igre. Jenki su se uvek prema Južnoj Americi ponašali kao prema svojoj koloniji. Može da se zamisli samo kakav bes sada u Vašingtonu izazivaju vlade koje ne prihvataju da mu „polažu račun“  - Venecuela, Ekvador, Kuba, Bolivija, više ostrvskih država   Karibskog bazena i zemlje kao Brazil i Argentina su orijentisane na zaštitu sopstvenih interesa, a ne interesa SAD. U Južnoj Americi dobro shvataju uz čiju pomoć SAD kultivišu mržnju prema onima koji „nisu uz nas“. Američke tajne službe su osmislile mnogo programa  za destabilizaciju i raspirivanje konflikata među zemljama Latinske Amerike, posebno prema onim „populističkim“ i njihovim vođama. Cilj tog kompleksa operacija je da se na kontinentu, kako bi se dobio izgovor za oružano uplitanje,  proširi haos i da se stvore nove „vruće tačke“. Za glavne neprijatelje su proglašeni Kuba i Venecuela. Da nema solidarnosti zemalja Latinske Amerike, uspeha u integraciji zemalja sa tog kontinenta, uravnoteženog spoljnopolitičkog kursa Brazila i Argentine   koji kategorično odbacuju borbenu „antipopulističku“ retoriku Vašingtona, bez sumnje – stvar bi se završila „humanitarnim bombardovanjima“.

Iracionalnost i nepredvidivost vladajućih krugova SAD izazivaju bojazan čak i kod onih latinoameričkih vlada koje se ubrajaju u prijatelje Obamine administracije. U Latinskoj Americi je široko rasprostranjeno mišljenje da će Vašington žrtvovati svakog saveznika i prevariti bilo koga ukoliko je to za njega korisno. Posle špijunskih skandala u Evropi, denuncijacije špijunske mreže CIA u vladinim ustanovama Nemačke, to mišljenje je postalo još čvršće. „Ako se Amerikanci tako lupeški ponašaju prema  najbližim saveznicima, šta onda tajno čine po zemljama Latinske Amerike? U SAD se smatra da im je dozvoljeno sve, svaki nezakoniti postupak, svako nasilje nad  redom i zdravom pameću?“ – takva pitanja sam mnogo puta čuo od latinoameričkih kolega – novinara.

U Latinskoj Americi postoji raspoloženje za saradnju sa svim državama koje poštuju međunarodno pravo i Statut UN. To u mnogome objašnjava pozitivnu reakciju društveno-političkih krugova Latinske Amerike u vezi sa putovanjem Putina, u odnosu na koga je stvoren svojevrsni kult  koji se pojavio uprkos masovnoj „crnoj propagandi“. Za Latinoamerikance Putin je najpopularniji savremeni političar. Ima medija u kojima su se pojavili i fotokolaži, sačinjeni na kontrastu između druželjubivog osmeha predsednika Rusije  i njegove ruke, koja je miroljubivo pružena radi pozdrava i preteće mimike predsednika SAD sa prstima   grčevito stegnutim u pesnice. Američki diktat  je dosadio čak i regionalnim saveznicima Vašingtona: ti gringos norteamericanos  uporno nešto traže, komanduju,  propisuju, prete sankcijama.  Takve pretnje Vašingtona koje se upućuju Rusiji  izbezumljuju Latinoamerikance: ako je mala Kuba izdržala blokadu, šta onda osim  beskorisnog talasanja može da se očekuje od sankcija kojima se preti Rusiji?

Šestodnevno putovanje V.Putina po zemljama Latinske Amerike je počelo od Kube – zemlje prema kojoj Rusija gaji simpatije i ljubav. Starije pokoljenje Rusa se seća popularne kubanske pesme „Golubica“ koju je izvanredno izvodila Klavdija Šuljženko: „Kad se vratim u Havanu u plavetni kraj, mene ti, moj voljeni, pesmom dočekaj“. Poseta ruskog predsednika sadrži važnu simboličnu komponentu: bez obzira na preteška iskušenja kroz koja su naše zemlje prošle poslednjih decenija,  oni  saveznički odnosi koje su Moskva i Havana uspostavili posle pobede kubanske revolucije jačaju i šire se i u novim istorijskim uslovima. Nije slučajno u program Putinove posete uključeno i polaganje venca na Memorijalni spomenik podignut u čast sovjetskog vojnika – internacionalca... Ceremoniji je prisustvovao i predsednik Državnog saveta i Saveta ministara Kube Raul Kastro.

U okviru Putinove posete Kubi potpisano je 20 sporazuma iz oblasti ekonomije i humanitarnih veza. Važan aspekt posete koji je Kubance oduševio je skidanje sa kubanske ekonomije teškog dužničkog bremena koje je nastalo još u vreme SSSR-a. Ruska Duma je odlučila da Kubi otpiše 90% duga, odnosno preko 30 milijardi dolara. Preostale 3,5 milijarde će biti priključene zajedničkim socijalno-ekonomskim projektima koji će se raditi na Kubi. Otpisivanje duga otvara mogućnosti za dalje širenje poslovnih odnosa u oblastima  eksploatacije nafte i energetike, kao i u komunikacionoj, farmaceutskoj i avio sferi. Kompanija „Zarubežneft“ je potpisala ugovor sa „KubaPetroleo“ (CubaPetroleo) o izvođenju eksperimentalno-industrijskih radova, o dopunskim istraživanjima i o korišćenju sekundarnih metoda na lokalitetu Boka-de-Haruko, kako bi se pri eksploataciji nafte povećao koeficijent korisnog učinka.  „Zarubežneft“, „Rosneft“ i „KubaPetroleo“ će početi i radove na praktičnoj realizaciji sporazuma za Blok 37 na kontinentalnom plitkom obalskom delu Kube. Prema preliminarnim računima, rezerve nafte u tom delu Kube premašuju 200 milijardi barela.  Licencionih blokova je ukupno 59, a među naftnim kompanijama koje potpisuju ugovore su i predstavnici Venecuele, Kine, Brazila, Indije i Kanade. Konkurencija je velika.

Pregovori u Havani su pokazali da su i Rusija i Kuba raspoloženi za odlučno povećanje intenziteta poslovnih projekata i njihove korisnosti. Potreba za tim svakako postoji. 2013.godine robna razmena među našim zemljama je iznela ukupno 185 miliona dolara, a njeno izvesno smanjenje  se oseća i u prvoj polovini ove godine. Stručnjaci smatraju da je jedan od razloga za to – ograničenje u iznosu  kredita koji je Rusija odobrila Kubi 2009.godine. Kredit je korišćen pre svega za plaćanje isporuka ruske građevinske i poljoprivredne tehnike. U periodu 2010. – 2013.god. ostvareno je 25 izvoznih ugovora u kojima je učestvovalo 16 ruskih izvoznika i 5 kubanskih uvoznika različitih proizvoda. Najveći isporučioci ruske tehnike i opreme Kubi su KamAZ, IVEKTA, „ČETRA – industrijske mašine“ i „Čeljabinske građevinske mašine za izgradnju puteva“. Važno je da se konstatuje da se Kubanci pri korišćenju kredita ponašaju odgovorno, da korektno plaćaju kamate i da ruska strana u vezi sa tim nema nikakvih pretenzija prema njima.

Rusija namerava da učestvuje u razvoju zone slobodne trgovine u luci Mariel koja se nalazi u blizini  Havane.  Razvijaju se i zajednički projekti u zdravstvu i energetici. Pažnja je posvećena i vojno-tehničkoj saradnji. Kuba je sa ruskim oružjem dobro upoznata. Sporazumi u toj sferi (vrlo malo njih je dostupno javnosti) potvrđuju da se bratske veze među kubanskim i ruskim vojnicima  održavaju i efikasno razvijaju.

Rusko-kubanski  sporazum o saradnji u kosmičkoj sferi je potpisan u februaru 2013.godine i on  obezbeđuje  pravnu bazu  za postavljanje na Kubi kopnenih stanica GLONASS (tj. za satelitske sisteme navigacije – prim.prev.),  a treba da stupi na snagu do kraja ove godine. U vezi s tim Putin je u Havani izjavio da je Rusija zainteresovana za postavljanje mernih stanica GLONASS-a  na Kubi, pri čemu će kubanska strana  „dobiti pristup uslugama i tehnologijama za stanično  sondiranje Zemlje i satelitskih telekomunikacija“. Vredi  podsetiti da je Rusija već pregovarala o postavljanju sistema GLONASS  na teritoriji SAD-a (po uzajamnosti – tako da u Rusiji funkcioniše 19 kopnenih mernih stanica SAD sa globalnim pozicioniranjem). Međutim,   CIA i Pentagon su zaključili da GLOSNASS može da  prestavlja „pretnju po bezbednost SAD i može da se koristi za špijunažu, kao i za poboljšanje efikasnosti ruskog oružja“. Kongres SAD je inicirao donošenje zakona koji blokira širenje GLOSNASS-a u SAD, što će na kraju dovesti do zatvaranja stanica SAD (GPS-a) u Rusiji.

U toku posete Putin je izjavio da će Rusija pomoći Kubi da prevaziđe „nezakonitu ekonomsku blokadu SAD“ koja je dovela do gubitaka kubanske ekonomije koji se mere u milijardama dolara. Ministar za spoljnu trgovinu Kube Rodrigo Malmjerka Dias je u intervjuu kanalu  TeleSur  rekao da trgovinska blokada koju su  Kubi uvele Sjedinjene Države pre pola veka predstavlja jedinu bitnu prepreku  za razvoj kubanske ekonomije. Ali blokada ne ometa usvajanjeekonomskog modela koji na Kubi funkcioniše preko novog Zakona o inostranim ulaganjima. Ministar je podvukao da „zakon garantuje inostrani kapital  i štiti nacionalni suverenitet. Kuba je zainteresovana da se kapital projektuje na nacionalnu ekonomiju. Nikada više nećemo raditi onako kako je rađeno u  nekadašnjoj  neokolonijalnoj prošlosti, kada je zemlja praktično rasprodata.“

Kako je bilo planirano, Vladimir Putin se sreo sa Fidelom Kastrom, koji  sada nema zvanične dužnosti ali mnogo radi na žurnalistici. U njegovim publikacijama po aktuelnim problemima savremenosti postoje oštre, pronicljive izjave i prognoze, tj. on poseduje  vrlo temeljno znanje o svetskim političkim procesima. Utisak je da će Fidelovo mišljenje  o nekim događajima i političkim ličnostima (on ima sa kime da se upoređuje) predsedniku Rusije biti interesantni. I skoro sasvim sigurno – njihove ocene se skoro ni u čemu neće razilaziti. Iskustvo je u politici zaista važna stva

Autor: Nil Nikandrov