BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Stojan Stamenković: KRAJ KRIZE VEĆ 2010!

18.04.2009. god.

Imamo šanse za brz ekonomski oporavak, ukoliko hitno startuju aranžman sa MMF-om i mere koje je donela Vlada Srbije, uz pokretanje infrastrukturnih projekata

Ekonomska kriza može da se zaustavi u drugoj polovini ove godine, a već 2010. Srbija bi mogla da ima privredni rast od 1,8 odsto bruto društvenog proizvoda! Već za dve godine rast BDP-a ima velike šanse da bude čak šest odsto. Da je ovako optimističan scenario moguć smatra Stojan Stamenković, autor ekonomskog časopisa „Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

U intervjuu za Press Stamenković kaže da su za ispunjenje ovakvih prognoza neophodne najmanje dve stvari - da sporazum sa MMF-om i sve mere koje je donela Vlada startuju što pre, i da država uskoro pokrene infrastrukturne projekte.

Savet niko ništa ne pita

Kakva je funkcija Ekonomskog saveta premijera čiji ste vi član? Imate li vi ikakav uticaj?

- Sastali smo se kada je osnovan Savet i drugi put prošle nedelje kada je premijer Mirko Cvetković saopštio nove mere Vlade. Nismo imali zvaničnu sednicu gde bi, recimo, pre pregovora sa MMF-om Vlada pitala članove Saveta šta misle o ovim ili onim rešenjima. Ne mogu da kažem da li sam imao neki uticaj na odluke premijera ili ne. Istraživanja i procene MAT-a bile su dostupne premijeru. Pretpostavljam da je nešto i pročitao.

Nisu vas kao stručnjake pitali za ekonomske mere koje treba preduzeti?

- Ako nas već nisu pitali oko ovog sporazuma sa MMF-om, onda ne znam šta treba da nas pitaju.



Može li da se ostvari novi proračun budžeta?

- Ako bi došlo do kašnjenja sporazuma sa MMF-om samo mesec dana, onda bi i proračuni budžeta bili drugačiji, odnosno lošiji. Javna potrošnja sada je bazirana na proceni pada BDP-a od dva odsto, ali ako industrijska proizvodnja nastavi silaznom linijom, a primena mera se prolongira, BDP bi mogao još više da padne - ističe Stamenković.

Verujete li da će mere Vlade početi da se primenjuju u maju?

- Pitanje je da li će Skupština usvojiti budžet do kraja aprila! Nadam se da hoće, od kada je promenjen poslovnik radi se brže. Ipak, da bi sve počelo da funkcioniše na vreme, sporazum sa MMF-om mora da bude operativan, a to znači da ga usvoji Bord direktora u Vašingtonu.

Rekli ste da je Vlada nespremna dočekala MMF?

- Vlada je bila zatečena sa tih 100 milijardi dinara manjka koje je sračunao Fond, pa su morali na brzinu da računaju. Kada se narod pobunio zbog poreza na plate, morali su da uključe druge mere. Ova bruka mogla je da se izbegne da su bili spremni. Takođe, pred dolazak Fonda pričalo se da ćemo tražiti dve milijarde dolara, a onda je MMF rekao da nam trebaju tri milijarde evra.

Postoje li već sada neki pozitivni signali izlaska iz krize?

- Ako banke reprogramiraju dugove preduzeća, devizne rezerve ove godine biće manje samo za oko 2,2 milijarde evra, a toliko stiže od MMF-a, pa pada rezervi skoro da neće biti. Takvo stanje stvari može doprineti da se i štednja koja je u oktobru završila u slamarici vrati u banke. Devizni kurs je vrlo stabilan i Narodna banka od 26. februara nije intervenisala na tržištu. Ipak, statistički podaci još uvek ne pokazuju da je zaustavljen pad industrijske proizvodnje.

Gašenje požara

Kada možemo da očekujemo poboljšanje standarda građana?

- Mere koje je donela Vlada služe za „gašenje požara", odnosno za održanje života dok traje kriza. Međutim, kad kriza prođe, nema šanse da živimo kao što smo živeli od 2001. do 2007. godine. Model privređivanja u Srbiji bio je neprekidno povećavanje tekućeg platnobilansnog deficita, koji se, nažalost, selio uglavnom u potrošnju, a ne na investicije. To se pokrivalo velikim prilivom kapitala od prodaje preduzeća i rastućim zaduživanjem u inostranstvu. Srbija mora da krene u ozbiljne reforme ekonomskog sistema, najpre fiskalnog sistema i javne potrošnje, a sa njima i pravosuđa.

Da li je moguće da Srbija uđe u veću recesiju?

- Ako u drugom polugođu ne dođe do vidnog oporavka, pad industrijske proizvodnje biće od 12 do 13 odsto, promet i građevinarstvo imaće isto toliki pad, poljoprivredna proizvodnja porašće za dva odsto, bankarski sektor za osam odsto... Kada se to sabere, pad BDP-a neće biti dva, nego pet odsto do kraja godine, a ako tako krene, moraćemo da pravimo novi rebalans budžeta.

Kako ocenjujete mere za prebijanje dugova preduzeća?

- Bio sam svedok mnogobrojnih multilateralnih kompenzacija, i to neće mnogo da pomogne. Među preduzećima se prebijaju dugovi, ali na kraju uvek ostane neki saldo koji predstavlja nedostajući kapital. Ako nemate neki izvor da se pokrije taj saldo, ništa ne vredi. U blokadi je 58.000 preduzeća, a država duguje privredi oko 700 miliona evra. Ne sviđa mi se ni predlog o konverziji dugova u vlasništvo. Šta dalje, preduzeća duguju državi, ona nekim drugim firmama... Odakle će taj svoj dug da vrati?

Šta je rešenje?

- Mora odnekud da dođe kapital, da država pokrene infrastrukturne projekte, da aktivira kredite. Odlično bi bilo da stignu i krediti od Rusije i Kine koje je najavio ministar ekonomije.

 



  • Izvor
  • PressOnline
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »