Džez rasterao kišu nad podmoskovskom vilom Arhangelskoe

Najveći ruski džez festival Vila Džez startovao je u podmoskovskoj vili Arhangelskoe.

Ovaj međunarodni festival je postao najmasovniji projekat u festivalskoj istoriji Rusije i jedan od najvažnijih događaja moskovskog leta. U njemu učestvuje oko 130 stranih umetnika iz 13 zemalja sveta i oko 300 ruskih izvođača. Galvni događaj festivala koji će proteći ove godine po 11. put bio je festival Nju Orleansa. Ljubitelje džeza obećalo je da obraduje 8 kolektiva iz Nju Orleansa, postojbine džeza.

Nju Orleans u Moskvi postao je svojevrsni festival u festivalu na jednoj od pet scena manifestacije — sceni Aristokrat. Pred gostima u subotu je istupio rusko-američki kolektiv Moscow-New Orleans Project, koji je odmah stvorio atmosferu klasičnog posleratnog džeza.

Gosti festivala su mogli da se osete kao u Lujzijani i zahvaljujući radionici lokalne kuhinje koja ih je učila kako da pripremaju jela sa juga SAD.

U svet muzike goste festivala vratio je Evan Kristofer i njegov bend Clarinet Road koji je zatim ustupio scenu blistavoj pevačici Tari Aleksander, koja je u isto vreme i pastor jedne od crkava u Nju Orleansu.

Program Partera, najveće scene Vile bio je svojevrsni koktel zvezda etradnog džez formata i world music.

Na primer, gosti festivala mogli su da čuju karakteristični norveški džez zvuk zahvaljujući kolektivu iz ove skandinavske zemlje — Bugge'n'Friends. Čitava ogromna scena ispunjena je futurističkim zvucima i savremenim tehno-ritmovima. I to je bio odličan severni džez. Među muzičarima bio je jedan od najpoznatijih džezera Norveške koga nazivaju norveškim Dejvisom Majlsom — trubač Nils Piter Molvaer, a kolektivom je rukovodio poznati kompozitor i pijanist Buge Vaseltorf.

Mnoštvo slušalaca okupila je zvezda TV programa Glas Anton Beljajev i njegova grupa Therr Maitz. Prvi put u istoriji festivala na scenu je izašla zvezda ruske estrade Leonid Agutin koji je izveo mnoštvo svojih hitova.

Na sceni Kapriz prvog dana festivala bio je predstavljen program u stilu svinga i bluza sa hedlajnerom Englezom Janom Sigalom, a drugog dana Vile Džez ovde su izvedeni projekti ruskih popularnih džez muzičara.

Program Kapriza je završio pionir pravca world music, dobitnik Gremija, violinista Lakšminarajan Šenkar i peterburška grupa Samhey Project. To je bila jedinstvena šansa da se čuje svirka majstora na desestostrunoj dvostrukoj stereofonskoj violini.

Takođe na sceni Obala bile su postavljene šatre, ležaljke, ljuljaške. Ovde je održano mnoštvo zanimljivih radionica, moglo je da se učesstvuje i u disajnim prksama, i da se bavi sportom. Pored tog, deca i odrasli su mogli da čuju kako muzičari sviraju neobične instrumente — keltsku harfu, kristalne čaše i citre.

Za decu su bile smišljene razne zabave, na primer deca svih uzrasta sa zadovoljstvom su se pela po art-objektima smeštenim ispred scene Parter.

Ljubitelji šopinga takođe su mogli da zadovolje svoju želju — na pijaci organizovanoj za njih mogle su da se kupe knjige, odeća, kožne tašne, nakit i vinilske ploče.

Ujutru pred festival je padala kiša, ali već uz prve zvuke muzike oblaci su nestali, a krajem prvog festivalskog dana nebo se obojilo zracima zalalećeg sunca i postalo sasvim vedro.