Od maja niže cene stanova

Ozbiljan pad cena stanova od 20-30 odsto može se očekivati već početkom maja. Tako će kvadratni metar na Novom Beogradu umesto 2.000 koštati 1.400 do 1.600 evra, dok će kvadrat na periferiji "stajati" od 700 do 900 evra. Pad je neminovan i kod zakupa stanova i poslovnog prostora, gde su cene u centru grada već niže za 30, pa čak i 50 odsto.

Najave da bi cene stanova mogle značajno pasti, lagano uzimaju danak, jer ih osim kupaca, sada prave investitori, prodavci i zvanični statistički podaci. Zbog produbljivanja krize, sve manje tražnje, skupih i teško dostupnih kredita, stanovi u Beogradu, uskoro bi mogli da budu cenom više nego povoljni u odnosu na trenutno stanje.
Već u maju, kako najavljuju poznavaoci, stan na Novom Beogradu od 60 kvadrata, mogao bi doneti uštedu od čak 36.000 evra, što je dovoljno za garsonjeru u Rakovici, Resniku ili Mirijevu. Praktično, kvadrat prosečnog stana od šezdesetak kvadrata na Novom Beogradu danas košta oko 2.000 evra ili ukupno 120.000 evra, dok će po novoj ceni isti stan "stajati" neverovatnih 84.000 evra!
Slično je u Hrvatskoj gde su cene kod pojedinih agencija već drastično pale. Agencija "Centar nekretnine" najavila je početkom godine da će cene oko 90 odsto nekretnina u njenoj prodaji biti snižene i do 40 procenata. Akciju su, kako se navodi, inicirali investitori i agencije, vođeni smanjenom tražnjom za nekretninama i padom prodaje iz svoje ponude, koja se za celu Hrvatsku procenjuje na oko 40 odsto.
Jovica Jakovac, direktor "Kolijers internešenela" za Srbiju, jedne od vodećih svetskih kompanija za promet nekretnina, kaže da će cene stanova u Beogradu sigurno pasti, ali da priču ne treba generalizovati.
"Trenutno nema mnogo posla, prodaja je od početka godine pala za 50-70 odsto. Zbog toga će investitori koji sada nerado spuštaju cene, morati popustiti, i to vrlo brzo. Cene novih stanova će pasti 10-20 odsto, dok će vrednost starijih stanova, građenih osamdesetih godina, biti niža za 20-30 procenata", kaže Jakovac za "Novac".
Očekuje se da će, u nešto nižem procentu od prosečnog, pasti i cene nekretnina na Vračaru i Dorćolu. Tu je i Dedinje, ali samo za stanove sa cenom od 3.000 do 5.000 evra po kvadratu, ne i stanove u Lisičjem potoku, koji agenti prodaju pod najelitnijom lokacijom u Beogradu.
U tu računicu se uklapa i priča investitora koji je želeo da ostane anoniman, a koji kaže da je prodaja trenutno "nikakva i da je malo preduzimača koji hoće da grade".
"Da mi sada daju besplatnu lokaciju, nisam siguran da bih pristao da gradim. Kome da prodam stanove i kako da povratim novac? Možda bi kupce mogao za nađem tek za godinu, dve", kaže naš sagovornik.
Procenjuje se da će investitori koji moraju hitno prodati stan, obarati cenu do tačke pokrića, pa i ispod toga ako budu morali. Trenutna zarada investitora, kako saznaje "Novac" je od 30-50 odsto, sto znači da je 30 odsto granica do koje mogu spustiti cenu, a da nisu u minusu.
"Činjenica je da moramo povratiti uloženi novac i da nam se ne isplati da sedimo i čekamo kupca u nedogled. To možemo raditi dva-tri meseca, ali posle toga, ako želimo da povratimo novac i nastavimo sa poslovanjem, moramo prodati ono što imamo, a da bi to prodali moramo oboriti cene", priča investitor.
Procenjuje se da će veliki investitori moći vraćati kredite, dok će mali koji rade jednu ili dve zgrade sa 4-5 stanova (kojih je najviše u Beogradu) imati problema ako prihodi od prodaje ne budu pokrivali troškove vraćanja kredita.
Da je pad neminovan i da cene već klize ne kriju ni u agencijama za promet nekretnina. Kaća Lazarević, direktor agencije "Alka", kaže da cene klize polako, ali sigurno. "Prodavci su bili vrlo tvrdoglavi, ali sada pristaju da koriguju cene. Ponuda je sve veća, a kupaca nigde. Oni koji i kupuju, za razliku od prošle godine kada su uglavnom kupovali pomoću kredita, sada isključivo plaćaju u kešu", kaže Lazarević.


Skoro je stan na Vračaru u novoj zgradi bilo nemoguće naći ispod 2.500 evra, a danas je 2.000 evra. Stan u Njegoševoj ulici na Vračaru koji je bio 3.000-3.500 evra, sada je 2.500, a mogao bi se prodati i niže. Cijena na Novom Beogradu se još drži, a razlog je što prodavci prodaju stan uglavnom da bi kupili nešto drugo.
"Bogatih kupaca nema. Najviše se prodaju stanovi od 40.000 do 60.000 evra, zatim 100 do 150 i retko se pojavi kupac koji je spreman da izdvoji 200.000-250.000 evra", kaže Lazarević.
I Miroslav Cvetković, direktor agencije za promet nekretninama "Cvetković Roškov", kaže da je ponuda veća, a da je kupaca manje, ali se ne slaže sa pričom o drastičnom padu cena.
"Cene će pasti, ali je pitanje koliko. U odnosu na avgust prošle godine pale su za 10-25 odsto. Negativan trend će trajati, sve dok cene ne budu na nivou od pre godinu dana, kada je počeo rapidan rast", kaže Cvetković.
Najveći problem koji može nastati jeste pad gradnje i potrebe za radnom snagom, kažu u Privrednoj komori Srbije gde takođe procenjuju da će cene pasti za 20-30 odsto. Prema njihovim podacima, gradnja je od početka godine pala za 40 odsto (prošle godine je sagrađeno oko 7.500 stanova), što je bez posla ostavilo desetak hiljada ljudi.



"Ako se nastavi dosadašnji trend, gradnja može biti i upola manja. Sada se pretežno rade stanovi na jeftinim lokacijama i manji stanovi za koje se mogu naći kupci. Na ekskluzivnim lokacijama gradnja je simbolična", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori.
On navodi da gradnju mogu podstići niže bankarske kamate, za investitore i građane, i niži troškovi gradnje. "Godišnje kamate za investitore ne bi smele da pređu četiri odsto. Potrebno je skinuti i porez na repromaterijal sa 18 na četiri odsto i revidirati cene doprinosa za građevinsko zemljište.
To je moguće, pogledajte kamate banaka u Austriji i Nemačkoj koje su upola niže u odnosu na Srbiju. Porez na repromaterijal je takođe moguće skinuti, a računica je prosta. Tada bi se povećao obrt koji bi automatski punio budžet i bilo bi manje opterećenje na privredu", zaključio je Rodić.
Kako stvari stoje, čini se da obrt uskoro ne treba očekivati. Mogućnost da banke smanje kamate na stambene kredite koje su sada od desetak do 18 odsto godišnje, skoro su nikakve, jer kriza u zemlji i svetu svakodnevno jača rizik pozajmljivanja novca.



U Univerzitetskom selu slobodno još 390 stanova
Od ukupno 1.858 stanova u Univerzitetskom selu na Novom Beogradu, do sada je prodato 1.200 stanova, rezervisano 300, dok je u slobodnoj prodaji oko 390 stanova. Slobodan Mihajlović, direktor preduzeća „Blok 67 associates“, kaže da je prodaja usporila u januaru i februaru, ali da se u martu ponovo aktivirala. Prodaja svih stanova po ceni od 2.000 evra očekuje se do početka Univerzijade u julu ove godine.

Kvadrat u Budvi pao za 1.500 evra
Rašireno je mišljenje da na tražnju i cene nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu, ima značajan uticaj promet placeva, stanova i kuća na Crnogorskom primorju. Odnosno da se novac od prodaje tamo rado seli kao kupovina u Beograd i Srbiju. A u agencijama za nekretnine u Crnoj Gori imaju samo jedan komentar - nema posla. Situacija je slična u Podgorici, na primorju i na severu zemlje, gde je prodaja praktično stala, pišu crnogorski mediji. Kako navode, na pad prodaje su uticali brojni faktori, od ekonomske krize, preko smanjenja kreditnog potencijala banaka, do zasićenja ponude.
Cene stanova na primorju počele da padaju. Kvadrat stana u Budvi je, na primer, sa 4.500 evra pao na 3.000 evra, dok se u delu preko magistrale stan može kupiti i za 1.800 evra.

Zakup pada sa 2.000 na 900 evra
Za razliku od stanova do tridesetak kvadrata koji još uvek drže cenu, cene zakupa većih stanova i lokala svakim danom su manje, kažu u agenciji za nekretnine „Alka“.
U užem centru Beograda stan od 70 kvadrata koji se doskora iznajmljivao po ceni od hiljadu evra, danas traži zakupca po upola nižoj ceni. Zakup stana u jednoj od najatraktivnijih ulica u Beogradu je umesto 2.000 evra pre šest meseci, danas 1.000 evra, a gazda bi bio zadovoljan i sa 900 evra. Slično je i sa poslovnim prostorom, gde zbog pada obima posla, ponuda sve više raste. U novim zgradama u užem gradskom jezgru cena po kvadratu je pala sa 20-25 evra na 15 evra. Cijena prosečnog poslovnog prostora je pala sa 15 na deset evra po kvadratnom metru.