Ukrajina - iz minuta u minut - 24.05

 17:10  Krici i pucnjava u Slavjansku

17:00  Jutro posle borbe u Slavjansku

16:50  Putin ne nalazi povoda za novi Hladni rat - Predsednik RF Vladimir Putin izjavio je tokom susreta sa čelnicima najvećih svetskih informativnih agencija da ukrajinska kriza ne treba da dovede do razvoja novog Hladnog rata.

„Za to (Hladni rat) niko nije zainteresovan i mislim da se to neće dogoditi, rekao je Putin.

Prema predsednikovim rečima u Rusiji i Sjedinjenim Državama razvijeno je mnogo instrumenata za saradnju. Međutim, oni ne donose uvek očekivani efekat. „Zajedničke platforme za rad potrebne su ne da bismo zajedno ispijali čaj ili kafu, nego da bismo tražili rešenja i kompromise“, dodao je ruski predsednik.

16:30  Putin: Kijev možda nije zainteresovan da novi lider bude legitiman - Aktuelne vlasti u Ukrajini možda nisu zainteresovane da budući predsednik zemlje bude legitiman“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

„Možda oni koji danas kontrolišu (vlast u Kijevu) nisu zainteresovani da novoizabrani predsednik bude u potpunosti legitiman. Možda je i tako. Tamo se ne odvija ozbiljna unutarpolitička borba. Ali to je unutrašnja stvar same Ukrajine“, izjavio je Putin na sastanku sa rukovodiocima vodećih svetskih informativnih agencija.

Izbori za predsednika u Ukrajini zakazani su za 25. maj.

16:10  U Donjecku se održava kongres pristalica federalizacije iz ukrajinskih regiona - Pristalice federalizacije Ukrajine održavaju u Donjecku kongres, na kome učestvuju delegacije iz osam regiona u zemlji. Kako se očekuje po završetku kongresa biće objavljeno formiranje Jedinstvenenog nacionalnog fronta, koji će delovati na jugoistoku Ukrajine i ujedinjavati pristalice federalizacije iz svih ukrajinskih regiona.

Na kongresu učestvuju političari, kao što je poslanik Vrhovne rade, predsednički kandidat Oleg Carjov koji se iz izborne trke povukao u znak protesta, šef Vrhovnog saveta Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin, lider harkovskih pristalica federalizacije Konstantin Dolgov i lider Luganske Narodne Republike Valerij Bolotov.

15:30  Na jugoistoku Ukrajine formiran Narodni front - Ukrajinski narodni poslanik, lider pokreta Jugoistok Oleg Carjov objavio je formiranje Narodnog fronta. Prema rečima Csrjova Narodni front je formiran u cilju zaštite civilnog stanovništva od „terora stranih obaveštajnih službi“ i rešavanja hitnih socijalnih problema. Front okuplja „Ruse i Ukrajince, aktiviste različitih pokreta i partija, sindikalne i predstavnike nevladinih i javnih organizacija. Takođe, Carjov je dodao da je Narodni front pozvan da doprinese pronalaženju puteva za izlazak iz nastale krize.

14:15  Posledice napada u Slavjansku

14:00  Medvedev: Ukrajinsko traženje povlašćene cene gasa je ucena - Premijer RF Ditrij Medvedev rekao je u razgovoru sa ruskim televizijskim novinarima da je „ucenjivački i nepristojno“ to što Ukrajina od Rusije zahteva povlašćenu cenu gasa, uz odloženo plaćenje duga.

„Ukrajina treba da izmiri sve dugove za gas, zato što ugovori moraju da se poštuju, a raspored plaćanja, raspored likvidacije duga, to se može razmatrati, ali prvo neka počnu da plaćaju“, rekao je Medvedev.

Cijena za ruski gas za Ukrajinu porasla je zbog ukidanja popusta, od 1. aprila do 485 dolara za hiljadu kubnih metara. Jedan od popusta ukinut je zato što Kijev nije izmirio dug i ne plaća za redovne isporuke gasa. Ukrajinske vlasti više puta su izjvljivale da su spremne da izmire dug prema RF, ako cena gasa bude vraćena na nivo od 268,5 dolara.

13:40  Rusija predlaže Zapadu da uvažava pravo naroda da samostalno određuju svoju sudbinu - Ukrajinska kriza i pitanja bezbednosti u Evropi prirodno su se našli u centru pažnje učesnika Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti. Prema mišljenju ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova, iz nedavnih događaja u Ukrajini treba izvući pravilne pouke.

Prvo je dnevni red susreta u Moskvi predviđao razradu perspektiva regulisanja konflikata na Bliskom i Srednjem Istoku, u Južnoj Aziji. Međutim, nažalost, poslednjih meseci se ta akutna problematika našla u senci krize u Ukrajini. U mnogome je to posledica odustajanja zemalja Zapada od realne saradnje u korist uzdržavanja Rusije, – istakao je u svom govoru pred učesnicima konferencije šef MSP RF Sergej Lavrov.

- Evropski kontinent, koji je u proteklom stoleću prouzrokovao dve globalne međunarodne katastrofe, umesto toga da demonstrira svetu uzor mirovnog razvoja i široke saradnje, ponovo privlači glavnu pažnju međunarodne zajednice. Takva situacija ne može a da ne zabrinjava. Tim pre, što ona nije rezultat sticaja okolnosti, već rezultat razvoja događaja u Evropi tokom poslednjih 25 godina.

Naši zapadni partneri nisu iskoristili zaista istorijsku šansu izgradnje Velike Evrope bez linija podele, već su se opredelili za logiku, na koju su se navikli - pomeranja na Istok kontrolisanog geopolitičkog prostora. Ustvari, to je značilo - makar i u blažem obliku - nastavak linije uzdržavanja Rusije. Čitajte više

13:25  Ruski novinari ponovo privedeni u Ukrajini - Ekipa ruske državne televizijske i radio kompanije VGTRK udaljena je iz voza u ukrajinskom gradu Konotopu. Novinari su pošli da prate nedeljne predsedničke izbore u Ukrajini. Oni su privedeni, bez obzira na to što su posedovali akreditacije ukrajinske Centralne izborne komisije.

Ovo nikako nije prvo privođenje novinara u Ukrajini. Ranije je bio zabranjen ulazak u zemlju mnogim saradnicima ruskih medija.

Pored toga pre oko nedelju dana Nacionalna garda Ukrajine uhapsila je kod grada Kramatorska novinare televizijskog kanala Life News. Ukrajinske vlasti otpužile su ih za podršku terorizmu na istoku zemlje.

13:15  Ukrajinske suze iz škriljaca - Puca se na Slavjansk i Kramatorsk. Bez obzira na pozive da se prestane sa vojnom operacijom, kijevska hunta ne ostavlja na miru gradove na jugoistoku Ukrajine. Primirje ne treba očekivati ni posle predsedničkih izbora 25. maja. Ne radi se tu čak ni o visokoj politici. Sve je mnogo ozbiljnije – to je velika ekonomija transnacionalnih korporacija, koje ne priznaju kompromis, tvrde eksperti.

„Donbas je arena na kojoj su se sukobile demokratska Ukrajina i diktatorska Rusija“. U tom bunilu se, zahvaljujući aktivnom radu zapadnih medija poslednjih meseci, nalazi ne samo evropsko društvo, nego i deo stanovništva Ukrajine. I iza te „zavese halucinacija“ Zapad, a tačnije rečeno – Vašington, pokušava da sakrije prave razloge svoje „brige“ za Ukrajince. A, ti razlozi su mnogo prizemniji, od takozvane demokratije ili ljudskih prava. Oni se mogu definisati bilo kojim sloganom američkih biznismena: „Samo biznis, ništa lično!“.

Šta je to zainteresovalo biznismene na jugoistoku zemlje? Jedan od odgovora: gas iz škriljaca. U martu i aprilu, pre nego što je počela kaznena operacija protiv jugoistoka, „gubernator“ Donjecke oblasti, koga je imenovao Kijev – tajkun Sergej Taruta je javno pozvao da se što pre počne sa eksploatacijom gasa iz škriljaca u Donbasu. A, Rusiju su ukrajinski i zapadni mediji zajedničkim snagama optužili da želi da okupira Donbas, kako bi onemogućila Ukrajinu da dobije vlastiti izvor gasa. Ili, jednostavnije rečeno, da iskoristi nalazišta. To je tradicionalna taktika Vašingtona – optužiti suparnika za to što planiraš ti sam da uradiš. Čitajte više

12:55  Borbe u Slavjansku

12:35  Medvedev: Predsednički izbori neće olakšati dijalog sa Ukrajinom - Dijalog sa Ukrajinom posle predsedničkih izbora 25.maja, teško da će biti jednostavniji, pošto se zemlja nalazi u vrlo nezavidnoj situaciji, smatra premijer RF Dmitrij Medvedev.

"Svaka zemlja pokušava da sprovodi svoju liniju. A zemlja koja se nalazi u tako teškom položaju kao što je Ukrajina, zaista, tu liniju ne može da sprovodi pravo, ona je veoma krivudava i zavisi od unutarpolitičke raspodele i vrlo teškog, jednostavno tužnog stanja u ekonomiji“, rekao je Medvedev u razgovoru sa ruskim televizijskim novinarima.

Premijer je naglasio da su ljudi koji žive u Ukrajini i koji se danas nalaze u zaista izuzetno teškom položaju, bliski Rusiji.

„Potrebno je da u Ukrajini dođe do političke stabilnosti i da se zemlja vrati normalnom modernom razvoju", rekao je Medvedev.

12:20  Mevedev: Sankcije su odjek Hladnog rata - Uticaj sankcija EU i SAD na rusku ekonomiju u ovom trenutku je minimalan, ako se uopšte može govoriti od tome da on postoji, ali moguća sektorska ograničenja naneće štetu i Rusuji i evropskom poslovanju, izjavio je premijer RF Dmitrij Medvedev u razgovoru sa ruskim novinarima.

Sankcije su generalno loša priča, koja nikome nije potrebna, izjavio je premijer. Po mom mišljenju reč je o apsolutnom odjeku Hladnog rata, naglasio je on.

„Imamo veliki broj investicija evropskih država i kompanija usmerenih na rusku ekonomiju. Očigledno da sankcije udaraju na interese evropskog poslovanja“, naglasio je Medvedev.

EU i SAD ranije su uveli sankcije RF u vezi sa situacijom oko Krima i Ukrajine.

12:05  Čurkin: Posle izbora u Ukrajini mogu se očekivati ozbiljni sukobi unutar kijevske elite - Stalni predstvnik RF pri UN Vitalij Čurkin odgovarao je na pitanja gledalaca televizijskog kanala Bi-bi-si u direktonom prenosu. On je naglasio da Rusija nastavlja saradnju sa kijevskim vlastima po pitanju gasa i naglasio da se posle izbora 25. maja može očekivati raskol u ukrajinskoj eliti.

Gledaoci su zamolili Čurina da prokomentariše izjave princa Čarlsa, u kojima je on navodno uporedio Putina sa Hitlerom. „Ja ne znam, da li je on uopšte rekao takve stvari, ali ako jesto to je apsolutno neprihvatljivo“, naglasio je stalni predstavnik Rusije pri UN.

Čurkin je naglasio da Rusija, mada ne priznaje aktuelne ukrajinske vlasti, nastavlja da s njima sarađuje, na primer po pitanju plaćanja gasa. Na pitanje šta Rusija očekuje od predstojećih predsedničkih izbora u Ukrajini, Čurkin je odgovorio da Moskva očekuje prekid vojne operacije na istoku Ukrajine.

Po njegovom mišljenju posle izbora se može očekivati ozbiljan sukob unutar ukrajinske elite, uostalom treba sprovesti ustavnu reformu, posle koje će ovlašćenja predsednika koji se sada bira biti izmenjena. A trebalo je raditi obrnuto, naglasio je Vitalij Čurkin. 

Gledalac britanskog kanala koji se predstavio kao student ekonomije rekao je da je ukrajinskoj ekonomiji zaista potrebna pomoć spolja, ali umesto toga Rusija šalje Ukrajini samo vojnike. Čurkin se nije složio i rekao je da je Rusija uvek pomagala Ukrajini, na primer ponudila joj je kredit od 15 milijardi dolara i snabdela je gasom.

Čurkin je 22. maja govorio na sednici Saveta bezbednosti UN. On je skrenuo pažnju kolegama na neophodnost istrage okolnosti pod kojima je došlo do požara u odeskom Domu sindikata.

Osim toga Čurkin je podsetio da je Rusija apelovala na članove saveta bezbednosti UN da se pokrene istraga situacije u Odesi. „Nažalost članovi Saveta bezbednosti nisu mogli da podrže naš apel generalnom sekretaru za sprovođenje objektivne istrage“, naglasio je stalni predstavnik Rusije u UN.

11:50  Propao pokušaj SAD da bojkotuju Rusiju na PMEF-u - Postoje dva bitna aspekta Petrogradskog foruma. Prvi je veliki broj učesnika, bez obzira na pritisak Vašingtona na američke i evropske kompanije u cilju otkazivanja učešća na Forumu. Na manifestaciju su stigle delegacije iz 62 zemlje i visoki rukovodioci 146 velikih zapadnih kompanija, rekao je Roberts agenciji RIA Novosti.

Drugi važan događaj Foruma, prema njegovim rečima, je nastup predsednika RF Vladimira Putina.

„Putin je kritikovao Evropljane, koji kao vašingtonski vazali podržavaju američku propagandu i mešanje u vitalne ruske interese“, naglasio je sagovornik agencije. 

Po mišljenju ovog stručnjaka, ruski predsednik je na diplomatskom jeziku stavio do znanja američkim i evropskim poslovnim krugovima da će ignorisanje ruskih interesa dovesti do problema.

Šefovi velikih korporacije preneće poruku u Vašington i evropske prestonice, rekao je Roberts.

Bivši funkcioner smatra da će Vašington nastaviti da ignoriše Rusiju, a Evropa će morati da odluči da li je Sjedinjene Države uvlače u konflikt sa RF, koji Evopi nije u interesu.

Bela kuća je više puta pred početak manifestacije priznala da nije preporučila američkim biznismenima da idu u Sankt Peterburg.

11:35  Rusija spremila strategiju uzvratnih sankcija Zapadu - Prema rečima pomoćnika predsednika RF Andreja Belousova u Rusiji je razrađen spisak mera, koje mogu biti preduzete kao odgovor na sankcije Zapada.

„Mogu da kažem da ovo možda i nije strategija, ali taktika svakako postoji. Ona je razrađena u vidu dokumenta. Dokument je iz razumljivih razloga zatvorenog tipa, ali u njemu postoji precizan raspored odgovora prema nivou sankcija, ako sankcije budu protiv fizičkih lica, protiv kompanija, sektorske sankcije, da li će to biti sveobuhvatne sankcije, sistemske, da li će dotaći bankarski sistem ili ne, navodi RIA Novosti izjavu Andreja Belousova, datu televizijskom kanalu „Rusija 24“.

Prema njegovim rečima za svaki od tih nivoa predviđeni su određeni potezi. „Zato ako nešto od ovoga bude primenjeno protiv Rusije mogu precizno da kažem da mi prilično tačno znamo, kako ćemo reagovati, dodao je Belousov.

11:20  EU može da uvede 27. maja nove sankcije Rusiji - Lideri zemalja EU, 27. maja mogu da razgovaraju o tri opcije uvođenja sankcija Rusiji. Ovo je saopštio Rejter.

EU je definisala tri etape sankcija Rusiji i sada se nalazi na drugoj. Razmatra ciljane mere protiv pojedinih građana i kompanija. Treća etapa sankcija će se ticati mera protiv ekonomije.

Prema informacijama agencije, ekonomske sankcije mogu da uključe i sektor nafte i gasa. Pored toga, mogu biti uvedena ograničenja pristupu tržištu kapitala i ograničenja na isporuku ikre i krzna.

11:00  Human Rights Watch: Istraga događaja u Odesi ne uliva poverenje - Rasvetljavanje događaja u Odesi u organizaciji ukrajinskih vlasti, ne uliva poverenje zbog tendencije vlade da opravdava pristalice jedinstva zemlje, izjavila je za RIA Novosti zamenica direktora evropskog i centralnoazijskog odeljenja organizacije za ljudska prava Human Rights Watch Rejčel Denber.

„Ti teški zločini zahtevaju ozbiljno, nepristarasno i pažljivo rasvetljavanje. Jasno nam je da se vode četiri istrage, ali tu nije važan broj, već preciznost i efikasnost u dovođenju krivaca pred lice pravde, rekla je Denber.

Prema njenim rečima to mora biti urađeno zbog žrtava i povređenih.

„Tendencija vlade da opravdava pristalice jedinstva u zločinima ne uliva povrenje, u najmanju ruku. HRW će pažljivo pratiti istragu, pozivaćemo međunarodnu zajednicu da sve to ispitaju“, izjavila je predstavnica organizacije za ljudska prava.

10:40  Povlačenje ruske vojske sa ukrajinske granice će trajati oko 20 dana - Ruske trupe, koje su održavale vežbe na poligonima, u blizini rusko-ukrajinske granice, vratiće se na mesta gde su stalno angažovane, u roku od 20 dana. Ovo je saopštio načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije, general Valerij Gerasimov.

On je takođe naveo da su u preraspoređivanje vojske uključeni i avioni vojno-transportnog vazduhoplovstva i železnički putevi. Gerasimov je pojasnio da je povlačenje vojske počelo 19. maja.

Ranije je Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo povlačenje vojske sa ukrajinske granice.

10:30  Ukrajina pozdravlja izjavu Putina o izborima - Kijev pozdravlja izjave predsednika Rusije, Vladimira Putina o tome da će Rusija nakon predsedničkih izbora u Ukrajini raditi sa novom ukrajinskom vladom. Ovo je izjavio vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine, Andrej Dešica. U petak je, govoreći na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Putin izjavio da će Rusija poštovati rezultate predsedničkih izbora u Ukrajini i raditi sa novim strukturama vlasti.

Vanredni predsednički izbori u Ukrajini su zakazani za 25. maj. Za predsedničko mesto će se boriti 19 kandidata.

10:15  OEBS poziva sukobljene strane u Ukrajini da se uzdrže od nasilja - Sadašnji predsednik OEBS-a i predsednik Švajcarske, Didijer Burkhalter pozvali su sve sukobljene strane u Ukrajini da se uzdrže od nasilja i provokacija u periodu održavanja predsedničkih izbora.

Tri runde okruglih stolova, koji su održani u Ukrajini, su prema njegovim rečima dokaz spremnosti vlade da organizuje ''duži dijalog između različitih delova društva i regiona''.

Šef OEBS-a je takođe naglasio ''važnost brze i potpune istrage celokupnog nasilja''.

10:00  OEBS brine pogoršanje uslova medijske slobode u Ukrajini - Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, Dunja Mijatovič izjavila je da nju brine pogoršanje uslova slobode govora u Ukrajini. Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da primeni odgovarajuće mere.

Istovremeno, na sajtu organizacije je objavljen izveštaj na 14 strana u kojem su navedeni brojni napadi na redakcije i novinare, ubistva, kidnapovanja i plašenja medijskih predstavnika, zabrana ulaska u zemlju, nezakonskih hapšenja.

''Propaganda i pogoršavanje uslova medijske slobode doprinose eskalaciji konflikta'', - navodi se u dokumentu.

09:45  Rusija ne planira uvede sankcije Zapadu - Rusija ne planira da uvodi bilo kakve sancije kao odgovor na uvođenje sankcija Zapada. Ovo je izjavila poslanica Saveta Federacije (Donji dom parlamenta), Valentina Matvienko.

Prema njenom mišljenju, u ovakvoj situaciji ''svoj glas trebaju da daju međunarodni finansijski instituti'', jer ''sankcije su u suprotnosti sa normama međunarodne trgovine, tržišne konkurencije, slobodne trgovine''.

Međutim, ukoliko se situacija i dalje bude razvijala po takvom scenariju, '' ne isključujem da će u nekoj fazi'' Rusija primeniti određene korake, izjavila je Matvienkova.

09:30  UN ne znaju gde se nalaze pritvoreni novinari u Ukrajini - Grupa posmatrača UN u Ukrajini ne zna gde se nalaze pritvoreni ruski novinari. Ovo je saopštio zvanični predstavnik svetske organizacije, Stefan Dužarik.

Prema njegovim rečima, posmatrači su za vreme sastanka sa ukrajinskim zvaničnim licima zatražili da im dopuste kontakt sa njihovim advokatima.

Sredinom maja ukrajinski vojnici su kod Kramatorska pritvorili dvojicu ruskih novinara LifeNews-a. Optužuju ih za terorizam.

09:15  SAD traže da se ne štite uhapšeni novinari iz Rusije u Ukrajini - Državne strukture SAD vrše pritisak na NVO kako bi one ignorisale situaciju sa ruskim novinarima koji su uhapšeni u Ukrajini.

Ovo je za RIA Novosti naveo izvor u jednoj od najvećih organizacija za ljudska prava, koja se bavi pitanjima slobode medija.

On je tražio da ostane anoniman, a i organizacija takođe. Prema rečima izvora, Amerikanci insistiraju na tome da ruski novinari sami sebe diskredituju. Konkretno, oni su navodno prisustvovali ispitivanju, ali se nisu mešali u oštro obraćanje uhapšenima.

Sredinom maja ukrajinski vojnici uhapsili su dvojicu dopisnika LifeNews-a, optužujući ih za ''terorizam''.

09:00  Ombudsman Rusije traži od generalnog sekretara UN i OEBS-a da oslobodi ruske novinare - Komesar za ljudska prava u Rusiji, Ela Pamfilova zatražila je od generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna da učini sve što je moguće kako bi se oslobodili novinari LifeNews-a, koji su pritvoreni u Ukrajini.

Ombudsman je naglasila da ukrajinske vlasti i nisu saopštile pravi karakter optužbi. Pored toga, nema informacija o mestu i uslovima gde se drže ruski zatvorenici.

amfilova se obratila predstavniku OEBS-a za slobodu medija, Dunji Mijatovič sa istom molbom.

Sredinom maja, ukrajinska vojska pritvorila je, kod grada Kramatorsk, dvojicu ruskih novinara, optužujući ih za ''terorizam''.

08:45  U Ukrajini na dan izbora neće biti vojne operacije - Šef službe bezbednosti Ukrajine, Valentin Nalivajčenko je izjavio da snage bezbednosti ne planiraju vojnu operaciju na istoku zemlje, na dan predsedničkih izbora, 25. maja.

''Naš zadatak je da se obezbedi bezbednost, miran, transparentan put za sve Ukrajince kako bi oni mogli da glasaju. Nikakve vojne operacije ne planiramo tog dana'', - izjavio je Nalivajčenko.

08:30  Putin: Uvođenje sankcija Rusiji je potrebno SAD kako bi imale poslovnu prednost sa Evropom - Insistiranjem na sankcijama Rusiji, SAD teže ka dobijanju konkurentske prednosti u poslovanju sa Evropom. Ovo je izjavio predsednik Vladimir Putin.

On je podsetio da trgovina Rusije sa SAD iznosi samo oko 27,8 milijardi dolara, a sa Evropom – 440 milijardi dolara.

Predsednik smatra da se sankcije Zapada, zbog situacije sa Ukrajinom, svode na to da se kazne ljudi iz ličnog okruženja, mada je odgovornost za krizu u Ukrajini u velikoj meri na SAD i Evropi. Ovom prilikom je Putin naglasio da sankcije uvedene Rusiji još uvek nisu sistemski negativno uticale na ekonomiju zemlje.

08:15  Šojgu nazvao događaje u Ukrajini građanskim ratom - Ministar odbrane, Sergej Šojgu je, za vreme konferencije za bezbednost u Moskvi, izjavio da događaji u Ukrajini, nakog svrgavanja Viktora Janukovića, predstavljaju zapravo građanski rat.

''Nakon nasilnog svrgavanja sa vlasti zakonskog predsednika i aktivnog učešća spoljnih sila, zemlja je praktično otpočela građanski rat. U Evropi je veštački napravljena napeta situacija. Ova pojava je negativno uticala i na globalnu bezbednost'', - rekao je ministar.

08:00  Putin: rizici u vezi sa isporukom gasa iz Rusije u Evropu su nastali krivicom Ukrajine - Rizici u vezi sa isporukom ruskog gasa u Evropu nastali su krivicom Ukrajine, rekao je predsednik Vladimir Putin na zasedanju Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

Prema njegovim rečima, Rusija je uvek negovala reputaciju pouzdanog snabdevača energetskih resursa Evropi, a Ukrajina zloupotrebljava svoj tranzitni položaj.

U vezi sa ovim Putin je rekao da Moskva čeka odgovarajuću reakciju Evrope na ovu situaciju. On je izrazio nadu da će ruske vlasti uspeti da se dogovore sa Kijevom.