Skit iz Krima u Amsterdamu: šta je dalje?

Nešto više od dva meseca ostaje do završetka u amsterdamskom Muzeju Alarda Pirsona izložbe iz 4 muzeja Krima „Zlato i tajne Crnog mora“. Ona predstavlja veoma vredne eksponate drevne skitske kulture, koje su arheolozi našli na teritoriji Krimskog poluostrva u toku skoro 130 godina.

U februaru su rariteti bili doneti u Holandiju iz ukrajinskog Krima – u junu im predstoji da se vrate u ruski Krim. Međutim, kijevske vlasti se s time kategorično ne slažu.

Veliko je pitanje – kuda će se vratiti eksponati krimskih muzeja – u Ukrajinu ili na Krim, kao i mnoštvo drugih pitanja u savremenim rusko-ukrajinskim odnosima. S jedne strane, vrši se nacionalizacija imovine na Krimu kao subjektu Ruske Federacije. Već je usvojen dokument, koji objavljuje svojinom Krima sve kulturne vrednosti, kako se ističe, „unete u evidentno-fondovsku dokumentaciju muzejskih ustanova poluostrva“. S druge strane, Ministarstvo kulture Ukrajine insistira da ukoliko su te vrednosti iznete iz Ukrajine, i to, prema ukrajinskim dokumentima i preko ukrajinske carine, one moraju da se tamo vrate. Glavno je da se vrate istim putem. Teško da bi ukrajinska carina odobrila prenos vrednosti u rusku Republiku Krim. Komentar savetnika ministra vlade Moskve Nikolaja Pereslegina.

- Mislim da u kulturnoj sferi ne bi bilo etično da se bavimo sitnim trolingom. Tim pre je čudno prenošenje političkih događaja u kulturnu sferu. Ako je zlato Skita bilo na Krimu, ono se tamo našlo ne zbog neke slučajnosti, već je tamo bilo nađeno! Zato što su Skiti živeli upravo tamo, u tome se krije istorijska istina. Svakako, ono mora da se vrati upravo na Krim.

Najviše sanjaju o povratku muzejskih eksponata krimski muzejolozi, i to, o što skorijem povratku, kako je priznala Glasu Rusije Jelena Višnjevska – zamenik direktora Muzeja Tavride u Simferopolju.

- Danas je situacija takva da Holanđani mole da produžimo izložbu – nameravamo da je ne produžujemo, jer je pitanje naših eksponata otvoreno. Zanimljivo je da su se oni skupljali mnogo ranije, nego je Hruščov poklonio Krim Ukrajini. Naprimer, kompleks predmeta iz Napulja Skitskog – prestonice skitske države, koja se nalazila na teritoriji savremenog Simferopolja, vodi poreklo iz iskopina 1926. godine.

Dakle, krimska izložba u Muzeju Alarda Pirsona će biti zatvorena, kako se i planiralo, 12 juna. Odgovor na pitanje „šta je posle“ prva će pružiti holanska strana. Predstavnik amsterdamskog muzeja je već izjavio da takvo pravno pitanje treba rešavati obazrivo. Jelena Višnjevska ne sumnja.

- Ugovor o eksponiranju je zaključen ne s Ministarstvom kulture Ukrajine, već direktno s krimskim muzejima. Pravne kolizije moraju da uzimaju u obzir naše interese. Odnosno, uzeli ste iz muzeja, vratite u muzej.

Pokušaji da se Rusiji oduzmu njene kulturne vrednosti su bili i pre današnjih izjava Ministarstva kulture Ukrajine. Međutim, bili su bezuspešni. Najpoznatьiji slučaj se desio pre 9 godina. Onda je na zahtev švajcarske kompanije Noga na švajcarskoj granici bilo zapljenjeno 55 slika iz moskovskog Muzeja likovnih umetnosti, koje su se vraćale posle izložbe u gradu Martinjiju. Noga je smatrala da joj Rusija duguje 1,5 mlrd dolara, te je pribegla direktnoj uceni. Osnova su bile pravne odredbe neuredno sastavljenog ugovora s ruskom vladom iz 1991. godine i rešenje arbitražnog suda u Stokholmu. Federalni savet Švajcarske se brzo snašao u toj situaciji, te je odlučio da se platna vrate u Moskvu. Uskoro posle toga je u švajcarskom Vrhovnom sudu Noga izgubila proces protiv Rusije, te je prestala da traži njene aktive. Kao što se kaže, greške su poučne.

Olga Bugrova,