Podsetnik: 10 pravila Velikog posta

06.04.2014. god.

Mi često slušamo i govorimo o Velikom postu kao posebnom vremenu u životu Crkve: vremenu duže molitve, ograničavanju sebe u svim oblastima života, vremenu pažljivijeg odnosa prema svom duhovnom stanju. Da bismo proveli Veliki post sa Gospodom i Njegovim učenicima, a ne da bismo ga pretvorili u mesec i po teške i besmislene dijete, preporučujemo vam da se pridržavate nekoliko važnih pravila.

1. Uvek se radujte!

“Uvek se radujte, neprestano se molite, za sve blagodarite“(1 ‘Sol.5:16-18), – mudri savet apostola kao nikada odgovara u dane Velikog posta.

Velika je sablazan pasti u uninije: “Kako ću preživeti bez ukusnog jela! Sad nema nikakve zabave! Kakve dugačke službe!“ – onda razloga za uninije nema.

Duge službe – to su visoki obrasci srednjevekovne duhovne poezije i filosofska razmišljanja o mestu čoveka u večnosti i osećaj jedinstva sa drugima koji se mole, i opštenje sa Samim Bogom.

Ne ređe, već i češće, sreće se obrnuta strana velikoposnog uninija: “Ja ne mogu da postim po ustavu (tipiku). Propuštam službe. Odvlači me svetska sujeta.“

Banalno, ali zato ne manje ispravno: pamtite da Bogu nisu potrebni želudac i noge već srce, On vidi u duši čovečijoj iskreno stremljenje da Mu se posluži, vidi i nemoći.

Eto, to neprestano sećanje na Boga – će i biti naša naprestana radost zbog Njega.

2. Neprestano se molite!

Ne, naravno da svi mi ne treba za post da postanemo isihaste, ali da se potrudimo da se pola koraka približimo, možemo.

Molitvi treba posvetiti malo više vremena nego obično. Više pažnje na službama – nekada treba uzeti sa soboM knjigu sa tekstovima bogosluženja. Pažljivije ispunjavati molitveno pravilo – ugasiti kompjuter pola sata ranije i pročitati večernje molitve, dodati molitvu sv. Jefrema Sirina. Na putu poslušati ili pročitati Psaltir.

Sa mnogobrojnim velikoposnim iskušenjima korisno je boriti se molitvom: na razdražljivost, gnev, uninije samom sebi odgovarati kratkom Isusovom molitvom.

3. Hramovna molitva

Domaći poslovi, putovanje u špicu, buka na poslu – čak i ako bismo mogli da organizujemo svoj život tako da jedemo samo dozvoljenu hranu, čitamo celo molitveno pravilo i čak se i molimo u toku dana, od sve te sujete mi se jako zamaramo. I tu nam u pomoć pritiče hram.

U manastirima i mnogim parohijskim hramovima u velikim gradovima, u toku Velikog posta bogosluženja se savršavaju svaki dan ujutro i uveče. Ako pre ili posle posla uđemo u hram makar na deo službe – to nastrojava na potpuno drugačije raspoloženje od stvarnosti koja nas okružuje.

Postoje i bogosluženja radi kojih nije greh ni izaći sa posla ranije. Takva su – Veliki kanon Andreja Kritskog u prva četiri dana Velikog posta, Marijino stojanje na večernjoj u sredu pete nedelje, akatist Majci Božijoj na večernjoj u petak, službe Strasne sedmice…

Bilo bi dobro makar jedanput u toku posta prisutstvovati Liturgiji Pređeosvećenih darova.

4. “Pokaяniя otverzi mi dveri, Žiznodavče!“ (“Pokajanja otvori mi dveri, Životodavče!“)

Opšte je poznato: post nije potreban Bogu nego nama. Veliki post se sastoji iz dva dela: Četrdesetnice i Strasne sedmice. Prva je – vreme pokajanja, druga – vreme očišćenja, pripreme za Pashu.

Ne bez razloga Crkva dvaput u toku Četrdesetnice predlaže čitanje kanona Andreja Kritskog. Ne bez razloga na svakom svenoćnom bdeniju u subotu tokom Velikog posta, mi slušamo pesmu «Pokaяniя otverzi mi dveri, Žiznodavče». Ne bez razloga tri nedelje pre posta Crkva priziva ka pokajanju: pričom o mitaru i fariseju, pričom o bludnom sinu, napominjanjem o Strašnom sudu i izgnanju Adama iz raja.

Naime, za pokajanje nam je i potrebno vreme Četrdesetnice. Ako nećeš da se kaješ, ne treba ni počinjati postiti.

5. Pazi na zdravlje!

Uzgred budi rečeno, o zdravlju. Ako se u vreme posta pojavljuju problemi sa zdravljem, o stepenu uzdržanja treba odmah razgovarati sa duhovnikom.

Ni o kakvom proivoljnom postu po ustavu (suhojedenje) pa čak ni blizu ustava ne može biti reči ako imate bolesti vezane za želudac ili razmenu materija. U savremenim uslovima čak ni manastiri ne poste suhojedenjem – neće osuditi Gospod ni radnika koji ne sija baš zdravljem.

(Treba napomenuti da se u toku Velikog posta u hramovima savršava tainstvo Jeleosvećenja – pomazivanje posebno osvećenim uljem (jelejem) sa molitvom za isceljenje bolesnih.)

Ni na koji način neće približiti Bogu čir na želucu a može i značajno odaljiti – jako je tanka granica između iskrenog stremljenja ka crkvenom poslušanju, ne štedeći svoj život, i ponosa za svoje usrđe.

6. Gledaj u svoj tanjir!

“Postim – gordim se, ne postim – gordim se“ – tuži sv. Jovan Lestvičnik u svojoj “Lestvici“.

“Gordost od posta“ je očigledno opasna i ide ruku pod ruku sa osuđivanjem. Brat jede ribu prve nedelje Velikog posta, kad ti jedeš hleb i vodu? Nije tvoja stvar. Pije mleko a ti čak ni šećer u čaj ne stavljaš? Ti ne znaš osobine njegovog organizma…

Zato ponavljam priziv vaspitača u vrtiću: “Gledaj u svoj tanjir!“

7. Ne živi čovek samo o hlebu

I uopšte, manje razmišljaj o jelu. Ma kako da zvuči izlizana ta najprostija istina, Veliki post je samo u najmanjoj meri – izmena režima jela. Vegetarijanci nikada ne jedu životinjsku hranu – i to ih niti približava niti odaljava od Boga , potpuno u skladu sa rečima apostola.

Nastavak poznate misli: “već od svake reči Božije“ – idealno odgovara velikoposnom periodu, kada se čitanju Biblije – slova Božijeg – dodeljuje posebna pažnja. Za Veliki post treba pročitati celo Jevanđelje. Takođe, u tom periodu se u hramovima svakodnevno čita Stari zavet.

Korisno je čitati i Svete Oce – “Lestvicu“, izbor iz Dobrotoljublja, tumačenje Jevanđelja.

8. Žurite da činite dobro.

Dobro bi bilo povezati umanjenje interesa prema tuđem tanjiru sa povećanjem interesa prema bližnjima u celini.

Usredsređenost prema sopstvenom duhovnom stanju ne treba da se pretvori u ravnodušnost prema onima koji nas okružuju. Post treba da nam koristi u vaspitavanju samih sebe u obe vrline: ljubavi ka Bogu i ka bližnjima.

Svetitelj Jovan Zlatousti je pozivao da se ona sredstva koja uštedimo na posnoj trpezi, potroše na pomoć siromašnima. Ako nekoliko dana jedemo povrće bez mesa, možemo kupiti rukavice siromahu koji se smrzava ili razvijajuću igru za vrtić.

Uopšte nije obavezno u vreme posta prekinuti opštenje sa ljudima kojima to može biti od koristi – sa trudnom drugaricom, bolesnom susedkom, usamljenim rođakom. Razgovor sa njima uz šolju čaja – to nije zabava već pomoć bližnjemu.

9. Čovekoljublje bez čovekougodništva

Dobri odnosi sa bližnjima ponekad nam se vraćaju na najneprijatniji način: čovekougodništvom. U samoj stvari, nikakvog dobrog odnosa ovde, kao pravilo nema – postoji sopstvena slabokarakternost i zavisnost od tuđeg mišljenja. Naime, u toku Velikog posta se ta strast pojačava.

“Hajde da se vidimo u petak posle posla u kafiću!“ – predlaže drugarica i ti već zajedno sa njom naručuješ tortu – ne treba je ljutiti!

“Dođi u goste u subotu uveče!“ – zovu te komšije i ti propuštaš službu, umesto da se izviniš i pomeriš susret za kasnije ili u nedelju.

“Pojedi komad kokoške ili ću se naljutiti!“ – otvoreno se ljuti rođaka i to se može pokriti čak i poštovanjem starijih, samo to će biti lukavstvo: neželjenje sukoba uopšte nije uvek povezano sa ljubavlju prema bližnjima.

Da bismo se oslobodili greha čovekougađanja, možemo da pamtimo savet koji je dao starac Pajsije Svetogorac: mi treba da skrivamo naše lične postove da ne bismo postili javno, ali crkveni post – to je stojanje u veri. Mi treba ne samo da sami uvažavamo bližnje već i da stremimo tome da i nas i našu veru uvažavaju.

Najčešće ljudi razumeju ljubazna objašnjenja i izlaze nam u susret. A još češće se pokazuje da su naša mudra tumačenja – izmišljena. Drugaricu u kafiću uopšte ne smućuje naša prazna šoljica espresa, susedi će biti radi da se sretnemo i posle službe, a rođaka će sa zadovoljstvom ugostiti gosta koji posti i krompirom sa pečurkama.

10. Ići za Hristom

Na kraju, najvažnije pravilo Velikog posta – pamtiti zbog čega postoji taj period.

Veliki post je – vreme usredsređenog očekivanja Svetlog Hristovog Vaskrsenja. Očekivanja delatnog: zajedno sa Gospodom mi se trudimo da prođemo četrdeset dana posta, zajedno sa Gospodom ćemo prići Lazarevoj grobnici, zajedno sa Gospodom ćemo ući u Jerusalim, slušaćemo Ga u hramu, pričestićemo se zajedno sa Apostolima na Njegovoj Tajnoj Večeri, proći ćemo za Njim Krsnim putem, sa Majkom Božijom i najvoljenijim Hristovim apostolom Jovanom, ćemo tugovati na Golgoti…

Konačno, zajedno sa mironosicama ćemo prići otvorenom Grobu i ponovo i ponovo doživljavati radost: Njega ovde nema. Hristos Voskrese!

Izvor
Srbin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nuklearni potencijal Rusije je „zastrašujući“ – Merkel

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.