MILOŠ ZEMAN, predsednik Češke: Volim Srbiju, ne priznajem Kosovo

06.04.2014. god.

Poseta češkog predsednika Miloša Zemana Srbiji se gotovo preklopila sa obeležavanjem 15. godišnjice NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Tragični jubilej ga je, međutim, podstakao da u nekoliko navrata istakne kako je Češka bila poslednja zemlja koja se saglasila sa takvom intervencijom. U intervjuu „Politici” objašnjava kako danas doživljava takvu odluku.

„Sistem Slobodana Miloševića jeste bio autokratski, ali to ipak nije isto kao totalitarni. Osim toga, bombardovanje SRJ je bilo protiv rezolucije Ujedinjenih nacija i nisu bile iscrpljene sve mogućnosti za mirovno rešenje. Javno sam rekao da je Češka bila poslednja zemlja koja je prihvatila bombardovanje, a istovremeno je bila jedina zemlja koja je postavila uslov – da ne sme da bude bombardovanja civilnih ciljeva. Obećano nam je da će taj uslov biti ispunjen, ali, kao što znate, obećanje nije ispunjeno.

Kasnije je predsednik preporučio da Vesliju Klarku, koji je rukovodio akcijom bombardovanja Jugoslavije, dodelimo najviši orden Češke – Orden belog lava, ali ja sam u to vreme bio premijer i odbio sam da potpišem takvu odluku. Smatrao sam da bombardovanje nije bilo razuman potez. Zamislite situaciju u kojoj se u NATO sprema opsežna intervencija, a Češka je u tom trenutku tek tri nedelje članica alijanse. Sve druge članice su „za”, a samo se u Češkoj celu noć diskutuje o tome šta treba da uradimo. To je bila jedna od najtežih političkih odluka u mojoj karijeri.

Koliko je bombardovanje Jugoslavije bez odobrenja SB UN predstavljalo presedan za otvaranje vrata sličnim intervencijama širom sveta?

Nakon celokupnog iskustva sa bombardovanjima, uvođenjem sankcija i blokadama različitih zemalja mogu da kažem da su sve takve mere kontraproduktivne. Često se setim susreta sa kubanskim imigrantima u Majamiju pre 15 godina. Tada sam im rekao: „Prijatelji, vi se zalažete za sankcije i blokadu Kube, ali Fidel Kastro je predsednik zemlje već 40 godina.” Dakle, ako neka strategija ne daje rezultate četiri decenije, onda mora da se menja. Zbog toga je moj sadašnji stav prema borbi protiv autokratskih režima, koji ne moraju nužno da budu diktatorski, nešto što se u komunističkoj terminologiji zvalo – ideološka diverzija.

Takva strategija bi podrazumevala razmenu mladih, studenata, turista, privrednika i, naročito, razmenu informacija koju je u eri interneta gotovo nemoguće zaustaviti.

Kada govorim o sankcijama protiv Rusije, nameće se pitanje kakve će to posledice proizvesti. Sve su prilike da će se formirati takav sistem gde će Rusija biti poput nekog utvrđenja okruženog neprijateljima. Ali takva slika nije tačna, naravno, jer su prijatelji i unutar tvrđave i napolju. U takvom opkoljenom utvrđenju se provocira nastanak sistema nalik totalitarnom, dolazi do političkih procesa i političkih zatvorenika… Ponavljam da je ipak najbolji metod komunistička ideološka diverzija, koja u stvari podrazumeva i ono što zagovara EU, to jest slobodan protok informacija, ljudi, dobara i kapitala. To je jedini način za demokratizaciju neke autokratske ili nedemokratske vlasti.

Nedavno ste izjavili da slučaj Krima ne bi bio ni izbliza tako komplikovan da nema „kosovskog presedana”…

Nezavisnost Kosova je protivna rezoluciji Saveta bezbednosti UN koja govori o teritorijalnom integritetu Jugoslavije. I još važnije, ako ste već prihvatili nezavisnost Kosova, a uopšte nije bilo referenduma o tom pitanju, zašto ne prihvatate nezavisnost Krima? Naravno da mi je jasno da je to protivno Ustavu Ukrajine, ali nemojte da gubite iz vida da je i trenutna vlada u Kijevu takođe u suprotnosti sa Ustavom Ukrajine. Nisu održani slobodni izbori, pa nemamo prave političke predstavnike. Zbog toga Kosovo predstavlja početak opasnog procesa prekrajanja granica, menjanja teritorijalnog integriteta i sa te tačke gledišta primer Kosova je dobar argument za one koji podržavaju pridruživanje Krima Rusiji.

Takođe ste rekli i da Kosovom vlada mafijaški režim koji se finansira od trgovine narkoticima…

Tako nešto je rekla i Karla del Ponte, bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala, koja u svojoj knjizi ne govori samo o narko-mafiji na Kosovu nego i o trgovini ljudskim organima. Uzmite za primer Avganistan, jer je situacija veoma slična. Proizvodnja opijuma u Avganistanu je porasla deset puta za poslednjih nekoliko godina na teritoriji koju kontrolišu Talibani. Do toga dolazi jer je teroristima potreban novac, a neki lideri kosovskih Albanaca su takođe bili vođe mafijaških organizacija koje su povezane sa trgovinom narkoticima.

Ako je već tako, zašto je onda Češka priznala nezavisnost Kosova?

Podsećam vas da je češki parlament najpre usvojio rezoluciju kojom od vlade traži da ne prihvata kosovsku nezavisnost. Na nekoliko sednica Vlade Češke, koju je tada predvodio premijer Mirek Topolanek, a šef diplomatije je bio Karel Švarcenberg, odlučeno je da se ipak prizna nezavisnost Kosova. Takve odluke, nažalost, donosi vlada, a ne parlament, i molim vas da ne zaboravite da je skupštinska rezolucija bila protiv priznavanja nezavisnosti. Zbog toga smo moj prethodnik na položaju predsednika republike Vaclav Klaus i ja odlučili da ne šaljemo ambasadora u Prištinu, nego samo otpravnika poslova. To je naš način iskazivanja stava prema nezavisnosti Kosova.

U svetlu najnovijih dešavanja u Ukrajini i na Krimu sve češće čujemo da će Brisel očekivati od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa diplomatijom EU…

To je najbolje objasnio predsednik Nikolić kada je pre nekoliko dana rekao: „Imamo prijatelje na obe strane.” I naravno da je bolje imati prijatelje na svim stranama nego neprijatelje.

Evropska unija, nažalost, nema zajedničku spoljnu politiku. Svakako da postoji zajednički stav evropske diplomatije o tome da je pripajanje Krima Rusiji kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Ali niko ne zna kakav će biti sledeći korak. Ne zaboravite da su tri ministra spoljnih poslova – Poljske, Nemačke i Francuske – potpisali sporazum sa Viktorom Janukovičem i Vitalijem Kličkom. A samo nekoliko sati kasnije sve je bilo potpuno drugačije. Kako onda možemo da govorimo o zajedničkoj evropskoj politici kada trojica diplomata iz EU potpišu neki dokument koji naknadno bude pogažen na jednom trgu. A Majdan nije jedini trg u Ukrajini.

Ali baš su ta trojica ministara, članovi Vajmarskog trougla, pre nekoliko dana poručili da ipak neće biti zahtevano od zemalja članica EU, kao ni od zemalja kandidata, da se eksplicitno izjasne o tome da li podržavaju Brisel ili Moskvu. Možemo li reći da je osećaj za biznis preovladao nad političkim principima?

Politika je takođe vrsta biznisa jer funkcioniše na tržištu koje određuju glasači. Političari u takvom ambijentu pokušavaju da što bolje „posluju”. Što se tiče pozicije između Brisela i Moskve, zalažem se za pregovore u kojima će učestvovati, naglašavam – nova ukrajinska vlada, koja će biti izabrana na fer izborima, i to ne samo predsedničkim nego i parlamentarnim. U pregovore takođe treba da budu uključeni predstavnici SAD, EU i Ruske Federacije. Samo u tom formatu možemo doći do rešenja problema.

Kako komentarišete ocene pojedinih američkih političara koji tvrde da bi radi zaštite od Rusa bilo potrebno instalirati raketni štit u Češkoj i Poljskoj?

O tom programu se pre četiri-pet godina diskutovalo kao o meri protiv Irana, a ne Rusije. Mislim da treba da podržimo proces demokratizacije u Rusiji, a stav koji iznose ti političari nije dobar metod za sprovođenje demokratije. Potrebne su nam debate i pregovori, a ukoliko rasporedite rakete u centralnoj Evropi, odgovor koji ćete dobiti jeste postavljanje novih raketa sa druge strane, u Rusiji.

Ipak, ideji su prilično skloni uticajni senatori Rend Pol i Džon Mekejn. Propagiraju je u javnim nastupima i autorskim tekstovima u najuticajnijim svetskim medijima…

Naravno da razumem postupke takvih senatora ako su povezani sa vojnom industrijom. To ni u kom slučaju nije dobro rešenje, od njega će imati koristi samo vojna industrija. S druge strane, ako želite da isprovocirate treći svetski rat, samo izvolite. Ali ukoliko želite mir, onda su vam neophodni pregovori koji će zagovarati integritet Ukrajine, najverovatnije u federalnom obliku. I mislim da je veoma važno da Ukrajina bude neutralna, da se sprovede takozvana finlandizacija zemlje.

Dakle, podržavate rusku ideju o federalizaciji Ukrajine?

To nije samo ruska ideja. To je ideja zasnovana na zdravom razumu. A šta konkretno podrazumeva federalizacija? To je u stvari decentralizacija i prenos dela nadležnosti na lokalne samouprave. I SAD, Švajcarska i Nemačka su federacije, pa zašto ne bi mogla i Ukrajina?

To nije ruska ideja, nego američka, švajcarska, nemačka.

Članstvo u EU ne znači članstvo u NATO-u

Da li pridruživanje EU znači i ulazak u NATO?

Ne. Postoje zemlje poput Austrije koje nisu članice NATO-a i niko ih ne pritiska da se priključe Severnoatlantskom paktu. Zbog toga je bitno da se kaže da možete biti u EU i da vas niko neće prisiljavati da uđete u NATO, što je potkrepljeno s mnogo primera kroz istoriju.

Prijateljstvo prema Srbiji

Na pitanje o blagonaklonom odnosu prema Srbiji, o kojem se ovih dana u medijima dosta izveštavalo, Miloš Zeman kaže:

„Da bih iskazao svoje odnos prema Srbiji, podeliću sa vama jedno iskustvo. Predsednik Češke Republike po protokolu prima samo novoimenovane ambasadore, ali kada ambasadori završe službovanje u Pragu, i odlaze nazad u svoje zemlje, predsednik ih ne prima. U toku prve godine mog predsednikovanja napravio sam samo jedan izuzetak. Primio sam odlazeću ambasadorku Srbije, što je mali gest, ali u diplomatiji govori rečito o mom prijateljstvu prema Srbiji.”

Izvor
Srbin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za

Ostale novosti iz rubrike »