Početna stranica > Novosti

KADA JE SVE RUSIJA POMOGLA SRBIJI I ŠTA SE DOGODILO 1999. GODINE?

05.04.2014. god.

Sveti Sava je postao monah zahvaljujući monahu Rusu koji ga je odveo na Svetu Goru i zamonašio ga u ruskom manastiru svetog Pantelejmona.
Čitav period turske vladavine predstavnici srpske Crkve i srbskog naroda upućuju poslanike ka ruskome caru tražeći materijalnu ili finansijsku pomoć i zastupanje kod turskog sultana radi zaštite naroda i svetinja, što su Srbi i dobijali.
Tokom celog 18. veka, sve do sredine 19. veka Srbima koji žive u austrijskoj monarhiji (Srbska Vojvodina i Krajina) stiže pomoć u vidu crkvene literature, knjiga, udžbenika kao i nastavnog kadra za srpske škole koje Srbi nisu imali, budući da je Austrijska carevina branila štampanje srbskih knjiga, ali i vršila pritisak da bude što manje srbskih obrazovnih institucija na svojoj teritoriji.
Od sredine 18. veka veliki broj Srba iz Austrije i Turske dobija pravo da se naseli na teritoriju Ruske carevine i tamo nastavi život dobijajući zemlju i posao, bez bojazni da će neko vršiti pritisak na njih da promeni veru. Hiljade Srba je otišlo u Rusiju i zasnovalo dve autonomne jedinice (teritorija današnje istočne Ukrajine) – Slavjanoserbija i Novoserbija.
U Prvom srbskom ustanku, Rusija je, kao pomoć Rumunima i Srbima, objavila rat Turskoj i poslala svoju vojsku u rat protiv Turaka na strani srbskih ustanika. Postignuti su veliki zajednički uspesi. Ruski car Aleksandar Prvi Romanov obećava Karađorđu da će, kada prođe opasnost od Napoleonovog napada na Rusiju, svim sredstvima pomoći Srbiju i obnoviti je.
U drugom srbskom ustanku Rusija nije učestvovala sa svojom vojskom kao pomoć srbskim ustanicima, ali nije ni bilo potrebno, jer je posle ovog ustanka pitanje Srbije rešavano više diplomatskim putevima zastupanjem Rusije i usled turskog straha od ruske vojne intervencije, Srbi su dobili autonomiju od koje se posle krenulo ka stvaranju savremene srpske države. Pobedom ruske vojske nad Turskom i pregovorima između te dve države, Srbija dobija dva hatišerifa kojima je faktički uništena realna turska vlast u Srbiji.
U periodu od 1833. godine do Balkanskih ratova, Rusija je vodila diplomatsku borbu za Srbiju, što u smislu njenog priznanja kao posebne države, a što u smislu borbe za proširenje njenih teritorija.
U Balkanskim ratovima (Drugom) Rusija je posredovala između Srbije i Bugarske čijim je interesima želela da unese neophodnu ravnotežu.
PRVI SVETSKI RAT – Prvi svetski rat je najočitiji primer ruske ljubavi za Srbe i Srbiju. Naime, u periodu kada je za Rusiju bilo najnepovoljnije, usled ekonomske i, pre svega, vojne slabosti, ali i unutrašnjih nerešenih problema, ona objavljuje rat dvema tadašnjim supersilama – Nemačkoj i Austrougarskoj, IZ JEDNOG JEDINOG RAZLOGA – ŽELJI DA SPREČI AUSTROUGARSKO I NEMAČKO UNIŠTENJE SLABAŠNE SRBIJE, koja je, višestruko vojno i ekonomski oslabljena, budući da je tek izašla iz dva velika rata protiv Turske i Bugarske od kojih se nije uspela ni malo oporaviti.
RUSIJA JE, PRITEKAVŠI U POMOĆ SRBIMA, IZGUBILA, OSIM DVA – TRI MILIONA VOJNIKA POGINULIH U RATNIM SUKOBIMA, JOŠ I SVOJU SOPSTVENU CAREVINU I CARSKU PORODICU, jer su boljševici, iskoristivši situaciju i slabost države, napravili državni prevrat, ukinuli Carevinu i masakrirali carsku porodicu. Ostaće zabeležene reči ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, izrečene tokom zdravice pred predstavnicima evropskih država nekoliko nedelja pred početak Prvog svetskog rata: “PODIŽEM OVU ČAŠU U ČAST SRBIJE, JEDINOM SAVEZNIKU I PRIJATELJU RUSIJE U EVROPI!” Predstavnici zapada ovim su bili zaprepašćeni.
Drugi svetski rat – Pobeda oslobodilačke vojske Srbije i Jugoslavije definitivno je završena ulaskom Crvene armije u istočne i severne delove Jugoslavije krajem 1944. godine. Ruska vojska izgubila je nekoliko hiljada svojih vojnika na teritoriji Jugoslavije.
U današnje vreme jedino se Rusija zalaže za Srbiju i njen ekonomsko – vojni prosperitet i celovitost njene teritorije. Jedina je svetska sila koja se zdušno zalaže za povratak teritorije Kosova i Metohije Srbiji. Rusija je država koja sa Srbijom realizuje ekonomske projekte od kojih će Srbija postati značajan strateški i ekonomski faktor na Balkanu i regionu.
Šta se dogodilo tokom kampanje NATO bombardovanja Srbije? Zašto Rusija nije pomogla? Mnogi evrofili ovaj slabi angažman Rusije povodom bombardovanja Srbije tumače kao nedostatak želje i nezainteresovanost Rusije da nam pomogne. No, da li je to zaista to tako?

Nakon raspada SSSR, Rusija ulazi u duboku političku, ali pre svega ekonomsku krizu. “Perestrojka”, prelazak socijalističke privrede na kapitalistički model privređivanja, načinio je ogromne probleme ruskoj ekonomiji. Može se reći da se ruska ekonomija nalazila u kolapsu i na granici potpunog kraha. Ogromna nezaposlenost, zatvaranje velikog broja preduzeća, pljačka naroda, ogromna stopa kriminala, milioni nezaposlenih, mase ljudi ogrezle u alkoholizam i narkomaniju bile su normalna slika Rusije tokom devedesetih. U Rusiji je vladala glad u najbukvalnijem smislu te reči. Poznati ekonomisti sveta ovu su zemlju nazivali “Nigerija u snegu”.

Da bi koliko toliko popravila svoju privrednu situaciju i sprečila propast i raspad zemlje, koji je već bio na pomolu, Rusija je bila prinuđena da traži pomoć i finansijsku podršku. Iz tog razloga, predsednik Rusije, Boris Jeljcin, okreće se Evropi i, pre svega, Americi, tražeći finasijsku pomoć kako bi sprečio totalni sunovrat zemlje. 1993. godine grupa generala pokušava da izvede vojni puč i svrgne ga sa vlasti, ali vojska guši taj puč. Kao uslov pomoći u sferi finansija, Amerika i zapadnoevropske zemlje traže mnoge ustupke od ruskog predsednika: umanjenje vojnog potencijala Rusije, brže reforme privrede, uvođenje parlamentarne demokratije i drugih demokratskih procesa. U najavi je bila i podela zemlje i njeno rasparčavanje.

Nalazeći se u takvoj nepovoljnoj situaciji i na strani pobeđenog tokom Hladnog rata, Rusija je postala svedok strašne agresije na njenog saveznika – Srbiju. Agonija je bila još veća budući da je ruski narod bio na strani Srbije i zahtevao da država pomogne, ali zbog potpune pustoši koja je vladala zemljom, gotovo potpunog kraha ekonomije, gladi i haosa koji je sve više proždirao rusko društvo, i zbog zavisnosti od pomoći zapadnih zemalja, Rusija je bila potpuno nemoćna da pomogne, osim u moralnom smislu.

Situacija je bila otežana činjenicom da je srbski predsednik, Slobodan Milošević, 1993. godine, prilikom puča izvršenog od strane grupe ruskih generala koji su pokušali da svrgnu Jeljcina, javno podržao zaverenike. Sada, 1999. godine, taj isti koji je podržavao svrgavanje ruskog predsednika, trebao je da traži pomoć od istog, što je dodatno zakomplikovalo celu situaciju…

Izvor
Glas Otadžbine

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za