BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Nova kuga ili stare boljke?

Nova kuga ili stare boljke?
05.04.2014. god.


„Separatizam- nova kuga EU“- naslov je koji je osvanuo na austrijskom internet portalu « EU - Infothek » u kojem se razmatraju problemi separatizma. Autor ovog članka je čuveni austrijski ekonomski analitičar profesor Peter Mucik, šef agencije « Public & Media ». Već od ranije poznatim regionima sa separatističkim tendencijama, profesor je „priključio“ i Krim sa svojim referendumom o nezavisnosti.

„Etnički rusko stanovništvo crnomorskog poluostrva Krim- piše profesor Mucik, sa dozom ironije- koje se prema zvaničnoj ruskoj propagandi, našlo u opasnosti od napada fašista i radikala, nije želelo da bude i dalje pod ukrajinskom vlašću i 16.marta je izglasalo priključenje Rusiji.“ Autor nastavlja da ovim nije uklonjen sam razlog izbijanja krize. Sada, prema njegovim rečima, 300hiljada Tatara koji žive na Krimu i čine oko 12% ukupnog stanovništva, rešili su da se, kako piše profesor- „konačo spasu od Rusije“ . Oni su zatražili stvaranje svoje kulturno-teritorijalne autonomije. Ovde je, istina, autor unekoliko zakasnio- u međuvremenu, medžilis krimskih Tatara je odlučio da ipak sarađuje sa novim rukovodstvom republike Krim.

Drugo je pitanje ono koje se tiče Abhazije i Južne Osetije. Njih je, po pisanju ovog Internet portala „ domaćin Kremlja otcepio od Gruzije“. Tu opet,teško može da pomogne podsećanje na avgustovku agresiju na Južnu Osetiju 2008.godine kada su poginuli i ruski mirotvorci i civili. Danas se Gruziji sve više otvaraju vrata u NATO. Ali, glavno pitanje koje bismo hteli da postavimo profesoru jeste povodom njegovih tvrdnji da se primerom Krima sada mogu poslužiti i druge države i evropski regioni. Da, da upravo one poput Škotske ili Belgije, ili regioni poput Južnog Tirola ili Veneta... Ovde se već sve pomešalo – i razlog i posledica. Sa namerom ili bez- nema potrebe da se pretpostavlja. Trebalo bi ipak primetiti da sve statistike i činjenice obično zaboravljaju na živote malih ljudi koji imaju pravo na život i slobodu izbora.

Upravo ignorisanje ovih prava razmatra šef odeljenja država i regiona Instituta Evrope Vladislav Belov:

- Opasno je kada se unutrašnja i spoljna politika vode formalno pod okriljem, možda i pravilnih međunarodno pravnih normi. Moguće je da bi pojam i definicija nacije i narodnosti možda trebalo promeniti ili pojasniti. Tokom poslednjeg stoleća na konkretnim teritorijima su se oformile nove grupacije građana koje imaju pravo na izražavanje svoje političke i građanske volje. I već bi trebalo, zamisliti se nad tim, koliko političari zaista brinu o bitisanju običnih građana na konkretnim teritorijama.

O deficitu demokratije u EU govori i nemački naučnik i doktor pravnih nauka Jurgen Ritgers:

- Ko je stvorio ovaj raskol?- pitao se Ritgers u programu nemačkog radija. Ne narodi Evrope. Odgovornost za tajnu diplomatiju u EU nosi savet šefova država i vlada. Zasednja saveta podsećaju na srednjevekovna okupljanja monarha. Umesto razvojem demokratije u Evropi, oni se bave smišljanjem kompromisa i trgovinom političkih odluka, bez donošenja pravih rešenja.

Tako da se teško može govoriti o Krimskoj epidemiji „kuge“ separatizma. To je zapravo vrlo stara evropska boljka.

Oleg Severgin,



  • Izvor
  • Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »