Hrvati su počeli rat

Prvi Tuđmanov ministar policije Josip Boljkovac u ekskluzivnom intervjuu za frankfurtske „Vesti" juče je po prvi put priznao da je Hrvatska 1991. planski napala Srbe u Hrvatskoj i namerno izazvala rat. Boljkovac tvrdi i da su se Tuđman i Milošević sve vreme rata dogovarali i zajedno donosili odluke!

Boljkovac je najpre rekao da su hrvatski mediji cenzurisali izveštaje sa njegovog svedočenja na suđenju bivšem gradonačelniku Osijeka Branimiru Glavašu, optuženom za jezive zločine nad tamošnjim Srbima:

- Glavaš me je za vreme svedočenja optužio da sam ga gonio zbog rušenja mosta na reci Dravi u Osijeku. On je rekao da je most srušio da bi se grad zaštitio od tenkova JNA, a ja sam rekao da je JNA tog momenta bila regularna vojska jedne međunarodno priznate države, a Hrvatska, koja tada još nije bila priznata, deo Jugoslavije. Potom sam obrazlagao ko je tada počeo sa oružanim sukobima u tom delu Slavonije...

Pa, dobro, ko je počeo rat?

- Tada, 1991. godine, prvi su napadnuti Srbi, napadnuta je Jugoslavija, a ne Hrvatska! Gojko Šušak, Branimir Glavaš i Vice Vukojević protivtenkovskim oružjem, „armbrustima" su napali Borovo Selo da bi isprovocirali rat. Iz istog razloga srušen je i most u Osijeku.

Vaš stav o karakteru rata razlikuje se od stava hrvatskih zvaničnika?

- To je bio građanski rat koji je nastao kao posledica dogovora između Miloševića i Tuđmana o podeli Bosne i Hercegovine i razmeni stanovništva pomoću etničkog čišćenja. Tuđman je Miloševiću prepustio Bosansku Posavinu, a Milošević njemu pomogao da se reši Srba u Krajini. Imam materijalne dokaze da je bivši general JNA i kasnije general hrvatske vojske Milivoj Petković organizovao povlačenje Hrvata iz Bosanske Posavine.

Imate li opipljiv dokaz o Miloševićevom i Tuđmanovom dogovoru?

- Navešću samo dva za koja mislim da su prilično upečatljiva. Kad je u Osijeku ubijen šef policije Josip Rajhl Kir, odmah sam doneo odluku o hapšenju ubice i onih koji su to ubistvo organizovali, ali sam istog trena smenjen. Franjo Tuđman je tu moju smenu ovako objasnio: „Joža, Slobo takođe misli da ti više ne bi smeo da budeš na čelu MUP-a". Mene je zapravo Tuđman smenio u dogovoru s Miloševićem! Evo vam i drugog dokaza. Kada sam u junu 1991, nešto pre nego što je ubijen Kir, bio na razgovorima u Bačkoj Palanci sa tadašnjim srpskim ministrom unutrašnjih poslova Radmilom Bogdanovićem i Mihaljem Kertesom, Bogdanović mi je rekao: „Šefovi su se dogovorili". Uostalom, pa šta je kod Miloševića celi rat radio najbliži Tuđmanov saradnik Hrvoje Šarinić? Bio je kod njega najmanje 40 puta!

Kakva je uloga Vladimira Šeksa u ubistvima osječkih Srba?

- Ja ne znam da li je tu bilo nekakve njegove neposredne uloge kad je reč o likvidaciji srpskih civila. Ali, jako dobro znam da je on tada bio glavni u Osijeku. On je bio nadređeni Glavašu. Zato ga sada na sudu kao svedok i brani.

Šta je od toga znao Tuđman?

- Sve! Iz stenograma se može videti da on, kad je bilo reči o mojoj smeni, nije ni pomenuo ubistvo Kira. Njegov cilj je bio rat po svaku cenu. Rat nije bio nužnost, već namera. Po tom njegovom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske, a Kir je ubijen po naredbi iz samog vrha hrvatske države.

Znači, po Tuđmanovoj naredbi?

- Sami zaključite!

Na sudu ste rekli da su vas krajem 1990. i početkom 1991. pripadnici KOS-a, obaveštajne službe bivše JNA, hteli da likvidiraju u Zagrebu. Otkud vam taj podatak?

- Od moje tadašnje obaveštajne službe. Pa, bože moj, radili su i oni svoj posao. Ipak, ja sam bio hrvatski ministar, a Jugoslavija se raspadala. Ali, ne samo oni, i pripadnici ustaške emigracije koji su se vratili u Hrvatsku hteli su da me ubiju.

Zbog čega?

- Zbog toga što sam bio protiv rata i što u vreme dok sam bio ministar unutrašnjih poslova nijedan Srbin nije otpušten iz tadašnje hrvatske policije.

Kakvo je vaše mišljenje o Tuđmanu?

- Ovog puta ću na to pitanje odgovoriti jednim primerom. Javiše meni moji policajci da je ispred Tuđmanove kuće na Tuškancu nestao spomenik Vladimiru Nazoru. Nazovem ja Tuđmana i pitam ga: „Franjo, vidiš li ispred svoje kuće Nazorov spomenik". On ode do prozora i, umesto da mi jasno odgovori na to moje pitanje, poče da se, onako pritajeno, kikoće: „Hihihihi". Ali, čim su tu informaciju o nestanku spomenika objavili neki svetski mediji, Nazor je vraćen gde je i bio...

„Tuđmanovci" 1991. bili spremni za beg, kofere spakovao i Stipe Mesić!

n Jednom prilikom ste izjavili da je Tuđman bio kukavica?

- Da, bio je, i on i sva ta bulumenta oko njega. I to ću objasniti jednim primerom. Kad su se, još u vreme dok se nije pucalo, a napetost sve više rasla, niški specijalci spustili na zagrebački aerodrom „Pleso", poslao sam tamo svog čoveka da mi dogovori sastanak sa komandantom te jedinice. Proširila se vest da će specijalci JNA nakon „Plesa" zauzeti i TV Zagreb i „Gradsku toplanu". U dogovoru sa državnim vrhom otišao sam na taj sastanak i sa njega se vratio jedino uveren da je aerodrom stvarno zauzet. Moji sagovornici nisu hteli ništa da mi kažu o svojim planovima. Ali, i to je izgleda bilo dovoljno da među onima koji su me tamo poslali dođe do velike pometnje.

o čemu se  radilo?

- To je, inače, bilo u vreme kada je zarobljen i spušten na taj aerodrom avion pun oružja, u kojem je bio hrvatski emigrant Josip Kikaš. Kad sam potom otišao na Becićeve stube, gde je tada bilo sedište HDZ-a, imao sam šta da vidim... Okupilo se oko 300 članova familija hrvatskih političara. Svuda naokolo koferi, torbe, ranci, saksije sa cvećem... Vidim, sprema se bežanija! Čim sam izašao iz automobila, sa udaljenosti od otprilike 50 metara obratio mi se prodornim glasom Stipe Mesić: „Jooožaaaaa, jesu li se spustili specijalci". „Jeeeesuuuu", odgovorim mu ja. Kad masa krenu, pravi stampedo! Padaju žene i deca preko torbi, glinene saksije pucaju, a zemlja iz njih i cveće svuda pršte, drvene saksije sa fikusima kotrljaju se niz Becićeve stube. Jedva nekako zaustavismo te izbezumljene ljude. Dobro da žrtava nije bilo...


General Vasiljević: I Boljkovac je kriv za rat

Bivši šef KOS-a, general Aca Vasiljević, tvrdi da Boljkovac „meša činjenice sa izmišljotinama".

- Boljkovac je na vlasti bio lojalan i poslušan, uvek je želeo da se dodvori, a sada pokušava da opravda ono što je činio. Opštepoznato je da su se Milošević i Tuđman susretali, ali je netačno da su imali kontakte kakve Boljkovac navodi... Tuđman je davno izjavio „da nismo hteli rat, ne bi ga ni bilo", a Boljkovac je još u MASPOK-u 70-ih godina bio zagovornik ideje o nezavisnoj Hrvatskoj, i to po svaku cenu, a 90-ih je bio učesnik rata, okružen ekstremistima, ljudima koji su došli iz terorističkog dela ustaške organizacije poput Gojka Šuška. Bio je upleten u uvoz oružja. Njegov zamenik Željko Tamjanović bio je na graničnom prelazu s Mađarskom da bi se nesmetano uvezlo 18.000 cevi, municije i prateće opreme... Masovno je izdavao službene legitimacije i pod njegovim vođstvom MUP je pretvoren u vojsku, kasniji Zbor narodne garde. Netačno je da su padobranci bili na zagrebačkom aerodromu. Bila je to protivteroristička jedinica, koja se sada zove „Kobre", a Boljkovac ih nikada nije video - kaže Vasiljević.


Bogdanović: Nije istina!

Bivši srpski ministar policije Radmilo Bogdanović tvrdi da „nema nikakve istine" u navodima Boljkovca da je rat u Hrvatskoj posledica dogovora Miloševića i Tuđmana.

- Nije istina ni da su niški specijalci, odnosno padobranci, pripadnici 63. padobranske jedinice, bili na aerodromu „Pleso" u Zagrebu. I nije istina da smo nas dvojica razgovarali u junu 1991. u Bačkoj Palanci. Jedini susret koji smo nas dvojica imali bio je u Vukovaru aprila 1991, pre nego što je počeo rat. On je tada samo tražio naše garancije da nećemo dozvoliti da Jovićevi i Šešeljevi četnici upadnu u Slavoniju... - bio je kratak Bogdanović.


Jovanović: Delimična istina

Živadin Jovanović, nekadašnji potpredsednik SPS-a i poslednji ministar inostranih poslova SRJ u vreme vlasti Slobodana Miloševića, kaže da je dobro da u Hrvatskoj ima makar neko ko govori „delimičnu istinu".

- Apsolutno je tačno da je taj rat bio građanski i da nema nikakvih osnova da se govori o agresiji nad Hrvatskom. Boljkovca ne poznajem, ali nije prvi put da bivši članovi vlade postaju naknadno mudri. Ali, zakasnela mudrost je osobina političara s defektom, iako može biti korisna za istoričare. Ipak, nema osnova za tvrdnju da je građanski rat izazvan dogovorom dva čoveka. Takvim detaljima skriva se suština da je strategija Hrvatske bilo otcepljenje, separatizam, i da je ta strategija uživala podršku Nemačke, Austrije, Mađarske i Vatikana - priča Jovanović.