Kriminal potresa Srbiju
Više nema pravila - deca se ubijaju međusobno, ljubavnice ubijaju ljubavnike, majke svoje sinove narkomane, muževi supruge
„Unuk zadavio babu“, „Ubio i zapalio rođaka“, „Majka usmrtila blizance u poljskom ve-ceu“, „Svekrvu otrovala mišomorom“, „Brata izbo nožem zbog bivše supruge“...
Ovo su samo neki od novinskih naslova ispisanih crnim slovima na naslovnim stranama koji su samo tokom januara i februara ove godine potresali Srbiju. Najsvežiji slučaj dogodio se minule nedelje, kada je u Kraljevu šesnaestogodišnji Stefan B, sa pet uboda nožem u srce, u parku usmrtio osamnaestogodišnjeg Marka Simeunovića i to, ni manje ni više, nego zbog limenke soka.
Svi ovi naslovi kao zajednički imenitelj imaju - porodicu, bilo da je reč o nasilju unutar porodice, ili da su ga počinili maloletnici koji potiču iz porodica u kojima je neki vid maltretiranja svakodnevna pojava. Zanemarujući banditske obračune, organizovani i privredni kriminal i laiku se nameće pitanje nije li porast ubistava u takozvanoj „nekriminalnoj javnosti“ već postao zastrašujući fenomen s kojim se, posle svih ratova, izolacija, ekonomskih kriza i razrušenih porodičnih vrednosti,
Srbija kad-tad morala suočiti.
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, tvrdi da podaci ove organizacije pokazuju da je, samo tokom 2008. godine, kao žrtve raznih vidova porodičnog nasilja u Srbiji ubijeno 26 osoba. Najčešće žrtve su žene, mada u poslednje vreme ima sve više slučajeva da nekome u porodici presude upravo najmlađi članovi.
- Kad pročitate sve te naslove u novinama, vidite da više nema pravila - deca se ubijaju međusobno, ljubavnice ubijaju ljubavnike, majke svoje sinove narkomane, muževi supruge... Po mom mišljenju, za sve to je kriva činjenica što ulicama cirkuliše previše droge, a mi nemamo čak ni nacionalni plan za borbu protiv narkotika. Pa, kad narkomanu zatreba novac, najlakše mu je da se okrene svojoj porodici. I niko ne zna zašto je to tako, ali svi vide da se u društvu dešava nešto što nismo u stanju da prepoznamo dok se ne desi - bilo da su u pitanju deca ili stariji - objašnjava Stanojević.
Ne može se sve opravdavati ekonomskom krizom, ali je činjenica da je narkomanija u porastu, da su porodični odnosi poremećeni, te da su izvršioci ubistava u porodicama uglavnom deca ili ljudi koji su i sami godinama gledali tuče i svađe, te im nije problem da po tom istom modelu podignu ruku na vršnjaka ili tog istog roditelja. Jer, upravo najdrastičniji oblici nasilja su u porastu. Verovatno da je tome doprinela i činjenica, navodi naša sagovornica, da su ta deca odrastala u vreme ratova, sankcija i najvećih kriza u društvu. Ali, mišljenja je da je porodica tu ipak presudna.
- Jer, mnoga su deca rasla u tim uslovima, ali samo manji procenat njih čini krivična dela. Pa, ako se takav oblik ponašanja nosi iz porodice, onda je sve ostalo samo dodatni faktor, kap koja prelije čašu - priča Stanojević.
Iako pouzdanih podataka o ukupnoj stopi kriminaliteta među maloletnicima nema, kada su u pitanju krivična dela nasilja, podaci su, objašnjava Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, prilično tačni i pokazuju da se struktura kriminala drastično menja.
- Broj blažih krivičnih dela, naime, stagnira, dok je u toj strukturi sve više razbojništava, nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. Ranije su, tako, čak 95 odsto tih dela činili imovinski delikti, a ostalo su bila teška krivična dela, dok danas nasilje čini čak 12 odsto od ukupnog broja slučajeva. Uz to, pomera se starosna granica i izvršioci su sve mlađi, ali to je, nažalost, opšti trend u Evropi. Deca ranije sazrevaju, pa sad već imamo decu od 13, 14 godina koja su psihički i psihološki zrela, a već su u tim godinama izvršili teška krivična dela - priča Dobrivoje Radovanović.
Prema njegovim rečima, tačan uzrok porasta teških maloletničkih krivičnih dela ne može se istaći, nego je, kako teorija pokazuje, uvek reč o sadejstvu više faktora, koji utiču na to da dete uđe u kriminalne vode.
NE ZNA SE KO KOGA NAPADA
Stanojević kaže da se i u današnjem obrazovnom sistemu dosta toga promenilo, otrglo kontroli, te da se deca puštaju da odrastaju u ovakvom društvu bez prave edukacije. Školski psiholog, nažalost, reaguje tek kad neko prijavi nasilje...
- Čini mi se da su se nekada deca plašila nastavnika, a sad se nastavnici plaše dece, a kad dete preti nastavniku ili ga fizički napadne, dođe još i roditelj koji brani svoje dete nasilnika. Definitivno smo ušli u krizu, u kojoj se ne zna ko koga napada - zaključuje Stanojević.
- Tu su, naravno, genetske predispozicije, socijalni faktori, porodični odnosi, uticaji mikrogrupe u kojoj se dete kreće... Kad se sve to sabere, kriminalitet je zagarantovan. A, ako neko već u osmoj, devetoj godini pokazuje takve sklonosti, onda je to siguran pokazatelj da će, kao stariji, postati ozbiljan kriminalac. U Srbiji postoji čitava skala tih faktora - ratovi, raspad porodičnih i društvenih normi, urušavanje pravnih principa, opšte osiromašenje društva, porodice bez posla... Upravo zato se ta promena u strukturi maloletničkih krivičnih dela kod nas beleži još od 1995. godine. Ne utiče na to samo ekonomska kriza, već i celokupan ekonomski razvoj zemlje, jer se porast kriminala beleži svugde gde se jedan sloj društva naglo obogati, a drugi osiromaši - priča Radovanović i dodaje da ne treba zanemariti ni ulogu škole u procesu vaspitanja, jer se pad kvaliteta prosvetnih radnika u poslednjih tridesetak godina i te kako odražava na porast maloletničke delinkvencije.
- Jer, ako je profesor agresivan, dete se tome uči od malena, ako je alkoholičar, dete to gleda - zaključuje Radovanović.
- Izvor
- Glas javnosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.