Bajička državina

Pitanje prava svojine ili državine u pravnim državama isključivo pripada sudovima. Međutim, u Crnoj Gori, a posebno u Cetinju, presuđivanje po pitanju prava svojine i državine odnedavno, i to mimo zakona, pripada policiji. Verovatno su policijski šefovi procenili da, kad su već 2000. godine u policijskoj stanici osnovali tzv. CPC, imaju pravo i da određuju ko i kada može da uđe u crkvu, ali i da prave raspored bogosluženja. Nije problem što su bivši sveštenici iz policijske nevladine organizacije pristali na to da im se raspored pravi u policiji. Jedini je problem u tome što sveštenstvo Mitropolije Crnogorsko-Primorske, koja je vlasnik Crkve Svetog Jovana Krstitelja u Bajicama, nikako ne može da pristane da im načelnik cetinjske policije glumi episkopa, pozornici sveštenike, specijalci đakone, a da im se raspored bogosluženja i drugih verskih obreda kuca u odeljenju za registraciju traktora!?!

    Problemi oko mitropolijske Crkve Svetog Jovana u Bajicama traju već godinama. Nekolicina bivših sveštenika je pre desetak godina razbila bravu na crkvenim vratima što je, po njihovom mišljenju, bilo dovoljno da kažu da je crkva, nakon obijanja brave i razvaljivanja crkvenih vrata, „prešla u njihovo vlasništvo“. Mitropolija je odmah reagovala državinskom tužbom, a taj, pravno posmatrano, veoma kratki sudski proces traje samo sedam godina!?! A kada će se okončati ne zavisi od zakona i rokova koje zakon predviđa.

    U slučajevima nasilničkog atakovanja na nečiju svojinu ili državinu policija je dužna da, ne ulazeći u pitanje vlasništva, efikasno zaštiti držaoca, a da remetioca državine, pa makar on bio i vlasnik, uputi na građansku parnicu u kojoj bi dokazao svoje vlasništvo. Tako je svuda osim u Cetinju!

    Policija se, po svemu sudeći radi izbora koji se primiču, sada postavila u ulogu suda. Umesto da regulišu red u saobraćaju počeli su da pokazuju ambiciju da regulišu način i vreme služenja.

    Na Lučindan prošle godine su doneli rešenje o zabrani „verskih skupova dvema crkvama“, ali su naknadno, mimo rešenja, odlučili da bivše sveštenike malo, bar na jedan sat, pripuste u crkvu.

    Na Jovanjdan ove godine nisu dali „nijednoj crkvi“, kako oni kažu, da uđe u crkvu. To znači da kanonskim sveštenicima nisu dozvolili da služe službu Božiju u crkvi. Dok su sveštenike ubeđivali da im baš na Jovanjdan nije mesto u crkvi i oltaru na najgrublji način su nasrnuli na rektora Cetinjske bogoslovije oca Gojka Perovića i uklonili ga ispred crkvenih vrata gde je stajao pri čemu su mu naneli i lakše povrede. Zašto bi sveštenik uopšte i bio pred crkvenim vratima ako je komandir milicije odlučio drugačije! Da su sveštenici tog ranog jovanjdanskog jutra otišli u bilo koju kafanu onda nikakvih problema ne bi bilo! A ovako...

    Naši sveštenici su bili uporni te su službu Božiju odslužili ispred crkve i ispred kordona policije, koji je bio raspoređen baš na crkvenim vratima. I tu se dolazi do paradoksa. Policiji očevidno smeta ako sveštenici služe službu Božiju u crkvi, ali im ne smeta ako to rade ispred crkvenih vrata!

    A baš uoči praznika Svetoga Save u kancelariju Mitropolije se javio komandir cetinjske milicije. Sav radostan i ozaren, komandir je obavestio sveštenike da, pošto raspope ne interesuje da idu u crkvu u Bajicama na Svetog Savu, slobodno mogu, ali samo na taj dan, da služe Božiju službu. On, čak, zna i gde je ključ pa je „preporučio“ sveštenicima da ne obijaju crkvenu bratu nego će on poslati jednoga da im otvori!

    I tako mi, zajedno sa komandirom i ključem od crkvenih vrata kao novim „standardima“, sigurno i polako putujemo u Evropu!