Anketa

Veoma često, radi potvrđivanja određenih stavova, razni mediji, a posebno elektronski, pripremaju i publikuju razne ankete. Time poslom se mnogo ozbiljnije bave specijalizovane agencije. Istraživanje javnog mišljenja je danas svuda postalo veoma važno gotovo u svim oblastima društvenog života. I u Crnoj Gori je tako. U našoj Crkvi se, kao što je poznato, ne praktikuju ankete sa sveštenicima i vernicima, ali se njihov glas i mišljenje, u različitoj meri, čuje na različite načine. Možda to može biti sistematičnije i bolje, ali to predstavlja temu za drugo mesto i bolju priliku.

    Interesantno je da, kako žargonski kažu, Srpska Pravoslavna Crkva u Crnoj Gori, tj. Mitropolija Crnogorsko-Primorska već godinama uživa najveće poverenje građana. S jedne strane, na kanonske pravoslavne eparhije u Crnoj Gori se godinama i decenijama vrši neviđeni pritisak. U Crnoj Gori još uvek nema veronauke u školama, nema vojnih sveštenika u oružanim snagama, oduzeta crkvena imovina još uvek nije vraćena, nema duhovnih emisija na javnom servisu, a Crkva Božija, prema rezultatima svih anketa koje rade specijalizovane agencije, uživa najveće poverenje građana.

    Po svemu se pokazuje da raznorazne medijske podmetačine, pisanija, klevete, interesi, ambicije, atakovanje na ime, identitet, dostojanstvo i imovinu Crkve Hristove ne samo da ne mogu da odbiju narod od Crkve nego ga, dok gleda kako brod Crkve plovi kroz te i takve burne i olujne talase, uverava da je Crkva zaista „stub i tvrđava istine“. Već godinama skupljam ta istraživanja i, uvek kada pristigne novo, pogledam rezultate prethodnih. Nepobitno zaključujem da ugled i poverenje u Mitropoliju raste kako rastu pritisci i kako se množe različita iskušenja.

    Poslednja anketa podgoričkog Cedem-a zaokuplja veliku pažnju javnosti. Anketirani građani, a njihov broj nije zanemarljiv, i na kraju 2008. godine najveće poverenje, ubedljivo više nego u sve druge institucije u Crnoj Gori, imaju u Crkvu. Ne mogu da ne primetim da se ranije preko rezultata istraživanja olako prelazilo. Kao da se želelo da se rezultat ankete koju niko iz Crkve nije tražio, a ni znao da se priprema, što pre zaboravi tako što ga niko ne komentariše. Neki su se nadali da je to trenutni izraz stanja, pa čak i nekog „lošeg raspoloženja anketiranih građana“. Ali, nije se imalo kuda kada građani uporno, i pored različitih anketnih pitanja, ne menjaju mišljenje.

    Možda je najbolju ocenu rezultata poslednje ankete dao profesor Čedomir Čupić konstatacijom da „Crkva postaje mesto okupljanja gde ljudi jedni drugima mogu da saopšte svoje probleme, ali i sveštenici su tu da im pomognu pružajući im utehu“. Nema sumnje da je ovo korektno i tačno razmišljanje jednog univerzitetskog profesora, ali bih dodao da je Crkva mesto gde čovek, kroz svete tajne, prvo ostvaruje zajednicu sa Bogom.

    I dok svako radi svoj posao – i Crkva u Crnoj Gori vrši svoju sveštenu misiju spasenja. Ne bi bilo lepo kada bismo rekli da nas sve to ne interesuje, ali sve ovo podstiče sveštenike, monahe i monahinje na delo Gospodnje.

    Savremeni čovek, bez obzira na sekularizam, sve više, upravo zbog duhovne pustoši sekularizma, ima potrebu da se obraća Bogu kao jedinom pravom čovekoljupcu i živo učestvuje u crkvenoj zajednici. Zato je važno da i vodeći ljudi državnih struktura što pre uvide tu potrebu savremenog čoveka i pomognu mu da dođe do zdravog, vrlinskog života u Crkvi i to ne radi Crkve nego upravo radi čoveka, a onda i radi porodice, društva i države. Tome će još više doprineti ako veronauku vrate u škole, a medije otvore za reč Božiju.