Slovenija traži da se Hrvatska odrekne NDH

Odluka gornjeg doma slovenačkog parlamenta da poslanicima preporuči da odlože ratifikaciju ulaska Hrvatske u NATO nije iznenađenje za ovdašnju javnost. Ali jesu izjave Blaža Kavčiča, predsednika Državnog veća (DV – gornji dom), koji je na manifestaciji povodom obeležavanja dana sećanja na holokaust, u prisustvu šefa države Danila Tirka, sa mesta svečanog govornika prozvao Hrvatsku i upozorio javnost da se Hrvatska ni dan-danas nije distancirala od baštine NDH i ustaštva.

Označivši holokaust kao tragediju nevinih, Kavčič je apelovao na „očuvanje sećanja na nevine žrtve” koje kao „opomena mora biti predato budućim generacijama”. Osudio je one koji poriču holokaust, upozorivši na opasnost i posledice radikalnih ideologija koje su utemeljene na totalitarizmu, netrpeljivosti, šovinizmu i rasizmu.

„Očekivali smo da su netolerancija, diskriminacija i rasizam stvar prošlosti. Nažalost, nije tako”, napomenuo je Kavčič, poučen „nedavnim iskustvom zločina koji su se dogodili na teritoriji nekadašnje Jugoslavije”. Tu je slovenačkoj javnosti objasnio zašto je DV „podigao (kaži)prst upozorenja” o pitanju uključivanja Hrvatske u NATO. Podsetio je da su najviši predstavnici Hrvatske u neprilici svaki put kada treba da se celovito distanciraju od nasleđa NDH i ustaštva. Podvukao je da Hrvatska kao društvo ima probleme na terenu suočavanja i raščišćavanja sa tradicijom NDH. Zato Kavčič veruje da će sa susedima biti moguće „mirnije i konstruktivnije razgovarati kada počnu da obeležavaju dan sećanja na holokaust”, na žrtve nacifašizma.

Predstavnici vlade premijera Ive Sanadera ogorčeno reaguju na izjave predsednika Državnog veća Slovenije, koji poslednjih dana u svakoj prilici naglašava da se Hrvatska nikada nije odrekla nasledstva Nezavisne države Hrvatske. Predstavnik za štampu hrvatske vlade Zlatko Mehun je u izjavi za Hrvatsku televiziju odbacio Kavčičeve optužbe rečima da je „Hrvatska nastala na temeljima antifašizma”.

Blaž Kavčič
Kavčič je za ljubljansku POP TV potom zaoštrio kritiku na račun službenog Zagreba, objasnivši da je stav DV da „želimo što pre da vidimo Hrvatsku za zajedničkim evropskim stolom”, bilo da je to sto EU ili NATO-a, ali pod uslovom da „taj sto, bez obzira na to da li je to trpeza za ručavanje ili radni sto, prvo mora biti počišćen”, znači Zagreb prvo mora da raskrsti sa balastom ustaštva. Hrvatska, upozorava Kavčič, iako je kandidat za ulazak u EU, nije dovoljno učinila u poricanju državnog kontinuiteta sa NDH. A time se nije odredila ni „prema evropskim vrednostima ili, ako gledamo negativno – prema ideološkim ostacima nacizma i ustaštva u Hrvatskoj i entitetu NDH”. Što je za Kavčiča prepreka za hrvatske napore sticanja prava sedenja za zajedničkom sofrom.

„U savremenoj hrvatskoj državi nisu na pravi način vrednovani svi vidici nastanka, opstanka i propasti Nezavisne države Hrvatske. Ta ustaška tvorevina (NDH) na neki način je dan-danas konstitutivan deo hrvatske nacionalne svesti”, piše u zapisniku sa 13. sednice DV, na čijem je čelu liberal Kavčič. To nije sve – većnici slovenačkog Državnog veća podsetili su i da „Hrvatska zbog greha NDH još nikome nije isplatila ratnu štetu, niti se izvinila oštećenim državama i narodima”.

Za potpredsednicu hrvatske vlade Jadranku Kosor je svrha Kavčičevih istupa produbljivanje netrpeljivosti među narodima. Ona najnoviji slovenačko-hrvatski zaplet tumači kao posledicu slovenačke blokade hrvatskih pristupnih pregovora sa Unijom. „Skandalozno je i nedopustivo takvo vraćanje na neke momente iz istorije”, kaže Kosorova u komentaru na najnovije zahteve iz Ljubljane za denacifikaciju Hrvatske uoči primanja u punopravno članstvo EU. Potrebu da Hrvatska prođe kroz „denacifikaciju” lansirao je slovenački poslanik Zmago Jelinčič u sinoćnjem „TV klubu”, podsetivši da je i nekoliko stotina Slovenaca stradalo u logoru Jasenovac.

Zlatko Komadina, potpredsednik hrvatske Socijaldemokratske partije, odbacuje inkriminacije slovenačkog DV, uveren da Hrvatska „nije naslednica NDH, već antifašizma” i „duboko žalostan što se Piranski zaliv utapa u Drugom svetskom ratu”, pa umesto da se „svi konstruktivno okrenemo evropskoj budućnosti, vraćamo se u maglu prošlosti”.

Ivo Banac, predsednik Hrvatskog helsinškog odbora, tvrdi da Hrvatska „jednako glupe rasprave (kao sa Slovenijom) ima praktično sa svim susedima”, s tom razlikom da je „spor sa Slovenijom najozbiljniji, jer nas najviše košta”.

Svetlana Vasović-Mekina