Rusija, EU i finansijska „destabilizacija Ukrajine“

Izgleda da čak i Kijev polako počinje da shvata da bez pomoći Rusije neće moći da se izbegne ekonomski kolaps Ukrajine. Novi ministar finansija „majdana“ Aleksandar Šlapak saopštio je da namerava da nastavi pregovore sa Rusijom o finansijskoj saradnji i u gasnoj sferi. On čak nije skrivao da Kijev planira da razmotri sa Moskvom pitanje „nastavka kreditne linije“.

Ima se u vidu razmrzavanje ruskog kredita u visini od 15 milijardi dolara. 3 milijarde Ukrajina je već dobila. Kako priznaje Kijev, samo to je omogućilo Ukrajini da ne padne u dužničku propast već početkom godine. Šlapak je rekao da Kijev računa na obnavljanje pregovora već naredne nedelje.

U principu to je sasvim moguće. Predsednik Rusije Vladimir Putin 27. februara je poručio vladi da nastavi kontakte sa partnerima u Kijevu po pitanjima razvoja trgovinsko-ekonomske saradnje. Moskva će takođe održati konsultacije sa stranim partnerima, između ostalog sa MMF povodom pružanja finansijske pomoći Ukrajini. Rusija je spremna da pruži humanitarnu pomoć Krimu.

Kada je u vazduhu zamirisala tako neprijatna procedura kao što je „finansijska defibrilacija“ već poluonesvešćenog ekonomskog organizma Ukrajine, antiruska retorika i rusofobija osetno se smanjila. Bez rusije takva elektrostimulacija neće uspeti. Zato i Brisel, i SAD, bez obzira na dežurnu antiputinsku retoriku poslednjih dana, već su posavetovali Kijevu da obuzda bar nekako nacionalističke ultraše i da „spusti loptu majdana“. Dan ruskog jezika u Lavovu 25. feburara upravo je rezultat takvih saveta. I odluka izdavačke kuće Vidavnictvo Starog Leva (Izdavaštvo Starog Lava) da objavi prvu knjigu na ruskom takođe. Pri tome niko nije objasnio zašto izdavačka kuća nije mogla u poslednjih 11 godina da objavi knjigu na jeziku koji koristi skoro 50% stanovnika zemlje.

EU i SAD, to je već jasno, neće dati dovoljno novca. Ne zato što ne mogu da skupe. Mogu. Već zato što ne mogu da objasne poreskim obveznicima zašto treba spasavati zemlju koja nije član EU. I zato što za sada jednostavno ne znaju koliko je novca Kijevu potrebno. Pomenuta suma od 35 milijardi uzeta je od oka. Prema priznanju novog premijera Arsenija Jacenjuka, ukrajinski dug iznosi oko 75 milijardi. Neki eksperti govore da je on skoro dva puta veći – preko 130 milijardi.

Evropski parlament 27. februara je objavio da Kijev ponovo čekaju u EU i blago ga je pozvao da ukine faktičku zabranu ruskog jezika: da vrati zakon o regionalnim jezicima koji je ukinula Rada. U Ukrajini, u svakom slučaju za sada, osim maternjeg ukrajinskog jezika, zvanično ni jednog drugog jezika nema.

Situacija u Ukrajini treba malo da se staiblizuje dolaskom proleća, uveren je generalni direktor ruskog Centra za strateške ocene i prognoze Sergej Grinjajev. U svakom slučaju, takvog pritiska majdana na vladu na proleće već neće biti, kaže Sergej Grinjajev.

- Mislim da će se akutna faza krize nastaviti još oko nedelju dana. Dalje treba da bude izrađen neki konsenzus mišljenja o nastaloj situaciji. U najnovijoj istoriji Ukrajine već smo zabeleželi nekoliko smutnih perioda. Aktivni deo protesta obično se završava početkom poljoprivrednih radova. Zapadne oblasti Ukrajine su poljoprivredne. Početkom setve oni treba da se bave poslom, a ne da mitinguju na majdanu.

Što se tiče obnovljenog poziva u EU, ovde je opet reč samo o potpisivanju sporazuma o pridruživanju. A u njegovim okvirima o takozvanom Sporazumu o produbljenoj i svestranoj zoni slobodne trgovine. Ovaj sporazum otvara ukrajinsko tržište za robu i usluge iz EU. Nekonkuretne ukrajinske grane privrede pri tome će prosto krahirati. Ni reči o sporazumu nema ni o kakvom dostupu Ukrajinaca u Evropu. Dokument može da se pogleda na zvaničnom sajtu EU.

Andrej Fedjašin,