BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Protesti u Muslimansko-hrvatskoj Federaciji BiH i povratak Austrije na Balkan

22.02.2014. god.


Na stogodišnjicu od početka prvog svetskog rata reč „revizija“ postaje vrlo popularna u političkim procesima na Balkanu. Svedoci smo pokušaja revizije Dejtonskog sporazuma, uzroka Prvog svetskog rata, kao i austrijskog uticaja na Balkanu.

Priče o nekakvom „Bošnjačkom proleću“ možda bi mogle da prođu negde u Evropi, ali na Balkanu sigurno ne. Ovi događaji su možda prvi dan i imali socijalni karakter, ali su ubrzo zloupotrebljeni i socijalno nezadovoljstvo sada neko pokušava da iskoristi u političke svrhe.

Ovde se mogu izdvojiti dva faktora: unutrašnji i spoljašnji. Što se tiče unutrašnjeg, treba imati u vidu da je ovo izborna godina u BiH. Skoro sve političke stranke u federaciji su se za protekle 4 godine izmenjale na vlasti, ne uradivši ništa na poboljšanju standarda građana, i sada, po starom dobrom običaju, da bi imali bilo kakve izglede na ovim izborima, pokreću pitanje unitarizacije BiH. Vrlo indikativno je i to što su vlasti kantona odmah podnele ostavke, a da niko od članova Predsedništva i ne planira da ide tim stopama. Sve liči da se radi po principu: ako već treba neko da bude žrtvovan za više ciljeve, neka to bude niži ešalon vlasti.

Međutim, spoljni faktor je ovde mnogo značajniji. Stupivši na dužnost ministra inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc, odmah sutradan je doputovao u Hrvatsku, kako bi, kako je sam izjavio, uputio signal da je region zapadnog Balkana prioritet spoljne politike Austrije. Da je zaista tako, potvrđuje i veliko angažovanje austrijskih zvaničnika od početka nereda u BiH. Svi oni se slažu da je u pitanju socijalni bunt, ali njegovo rešenje vide u političkim promenama - novom Dejtonu. Sebastijan Kurc je odmah ove nerede povezao sa nefunkcionalnošću sadašnjeg upravnog aparata BiH i iskoristio priliku da pokrene pitanje promene samog ustava.

"Građani zaslužuju da žive u jednoj zemlji koja ima političke strukture koje funkcionišu... Dejton je bio dobar za uspostavljanje mira. Sada je potreban jedan novi Ustav".

Sa time se slaže i drugi austrijski političar Volfgang Petrič i dodaje:

„Zbog toga sada EU i SAD, u saradnji sa pozitivnim domaćim snagama, imaju obavezu da se angažuju u stvaranju funkcionalnog političkog i ekonomskog sistema koji postoji svuda u Evropi”.

Interesantne su reakcije i drugih austrijskih diplomata na protekle događaje. Visoki predstavnik za BiH, Valentin Incko odmah je zapretio povećanjem austrijskog kontingenta, a ukoliko stanje eskalira, razmišljaće se i o trupama EU. Ostaje pitanje, ako su nemiri socijalne prirode, što bošnjačke i evropske političke elite neprestano naglašavaju, šta će tu vojska? Zar je vojska intervenisala i za vreme demonstracija u Grčkoj, Španiji, Italiji, pa čak i sada u Ukrajini?

Ovaj predlog Incka, Ketrin Ešton je odlučno odbila, ali treba reći da će austrijske trupe u BiH na leto svakako biti uvećane za novih 100 vojnika. Trenutno ih je u BiH 190. Na nedavnom zasedanju vlade Austrije odlučeno je bilo da ove godine pošalju na Kosovo dodatnih 130 vojnika u sastav KFOR-a. Austrija će razmestiti na severu Kosova ukupno 500 vojnika, zamenivši Francuze u tom sektoru. Na taj način, na Kosovu i u Bosni i Hercegovini Avstrija će imati najveće kontingente od zemalja koje nisu članice NATO.

Imajući u vidu da velike sile nemaju više vremena da se bave Balkanom, sada ovi regionalni igrači postaju realno jaki. Austrija, imajući iza sebe Nemačku, počinje aktivno da utiče na događaje na ovom području. Primetna aktivizacija austrijske bezbednosne politike izražava se njenom željom da učestvuje u misijama EU i u Centralnoj Africi i Maliju pod mandatom UN.

"Moramo biti prisutni svugde tamo gde nastaju krize", kazao je ministar odbrane.

U isto vreme, u Austriji su u punom jeku pripreme naučnih skupova o Prvom svetskom ratu, štampa se veliki broj knjiga o tom periodu, snimaju se filmovi i serije sve sa ciljem da se krivica za izbijanje rata prebaci na neku drugu stranu, po mogućnosti srpsku. Interesantna je stvar što je u godini jubileja početka Prvog svetskog rata, tokom rušilačkih nereda u BiH bio zapaljen i jedan od depoa u kojem se čuvala najvrednija građa iz vremena Austro-Ugarske kojom je Arhiv BiH raspolagao.

Svi gore navedeni procesi nam govore da ova godina nije samo karakteristična po jubileju početka Prvog svetskog rata, već, ako se napravi dublja analiza situacije na Balkanu, izgleda kao da nije ni prošlo tih 100 godina. Kao da smo u 1914. godini. Opet je veliko nezadovoljstvo u celoj BiH, opet Austrija preti vojskom, a Nemačka vrši veliki pritisak na Srbiju tražeći, između ostalog, i promenu svesti srbskog naroda.

Milena Cmiljanić



  • Izvor
  • Glas Rusije/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.


Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.


RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.


Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Ostale novosti iz rubrike »