BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Da li je moguće «sastaviti» Ukrajinu posle krize?

22.02.2014. god.


U Kijevu, kako je saopštila pres-služba predsednika Janukoviča, postignut je sporazum za regulisanje krize. U pregovorima, sa strane EU, učestvovali su šefovi MSP Nemačke Frank-Valter Štajnmajer i Poljske Radoslav Sikorski, predstavnik predsednika RF ombdusman Vladimir Lukin, predsednik Viktor Janukovič i tri lidera opozicije – Arsenij Jasenjuk, Olag Tjagnibok i Vitalij Kličko. Međutim, to još ne znači da je Ukrajina polako počela da izlazi iz krize.

Rusija je prvi put od početka ukrajinske krize protekle godine veoma čvrstim stavom izrazila svoj odnos prema događajima i funkcionalnoj nesposobnosti, koja se teško može objasniti, vlasti u Kijevu. Premijer Dmitrij Medvedev je na sednici vlade rekao da je vreme da Kijev prestane da bude «krpa za brisanje poda».

- Mi ćemo svakako nastaviti saradnju s ukrajinskim partnerima u svim pravcima, o kojima smo se dogovorili. Trudićemo se da činimo sve da bi ispunila obećanja. Međutim, za to je neophodno da partneri budu u "kondiciji", da bi vlast u Ukrajini bila legitimna i efikasna, da ne bi služila kao krpa za brisanje nogu.

Moskva sve do sada nije sebi priuštila toliko strogu kritiku vlade Janukoviča.

Što se tiče posredovanja EU i sporazuma 21. februara, njegovi detalji za sada nisu poznati. Ruski eksperti nisu sigurni da li može da nešto pruži posredništvo izrazito neobjektivne EU u pregovorima za regulisanje u Kijevu.

Dovoljno je čudan sastav učesnika, – smatra generalni direktor ruskog Instituta spoljnopolitičkih istraživanja Veronika Krašeninikova. Jacenjuk, Kličko i Tjagnibok nimalo ne zastupaju većinu stanovništva Ukrajine, dok je predsednik Janukovič skoro izgubio poverenje, te se povlači sa svojih funkcija, - kaže Krašeninikova.

- Janukovč danas u Ukrajini je deo problema, a ne njeno rešenje. Predsednik se povlači od primene svih tih mehanizama, koje mu je pružio Ustav. On ne preduzima neophodne mere radi očuvanja ustavnog uređenja, što je njegova obaveza kao predsednika.

Budućnost Ukrajine za sada za većinu vodećih analitičara i Rusije, i Zapada, izgleda maglovito.

Džerald Selente, ekonomista i jedan od najpoznatijih analitičara-futurologa SAD, izdavač analitičkog časopisaThe Trends Journal, 2007. godine je tačno prorekao finansijsku krizu, propast najvećih banaka SAD. Međutim, čak ni Selente ne pokušava da predstavi, čime može da se završi suprotstavljanje u Ukrajini.

- Sve, što se dešava unutar i oko Ukrajine nažalost, demonstrira, kakve je strašne «genetske modifikacije» ostavio u politici i političarima hladni rat. Kao da živimo 1950-1970-ih godina proteklog veka. Ovde je dozvoljena borba jedne formacije protiv druge. SAD protiv SSSR. Nikakve sredine, nikakvih devijacija. Svet se odavno promenio, dok u njemu još uvek koriste strano mešanje i otvorene državne udare.

Ukrajina kao da se prirodno uklapa u lanac smena društveno-političkih formacija u Istočnoj Evropi – od «baršunastih» revolucija ka «obojenim» i tako dalje. U skladu sa time, i prilaz tamošnjim događajima, kao da mora biti isto takav, kao nizu postkomunističkih preobražaja – od Poljske i Čehoslovačke sve do Srbije i Gruzije. Međutim, sve se odvija ne onako, kako su očekivali. Logika epohe, koja je usledela iza hladnog rata i bila obeležena dominiranjem Zapada, ne radi, kao što je bilo 1990-ih godina. Danas je sve mnogo složenije, nego što je bilo.

Andrej Fedjašin,



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: RIA Novosti/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Budući predsednik SAD ranije je bio optužen za subverziju izbora 2020. godine i nepravilno rukovanje poverljivim dokumentima.


Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.


RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.


Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Ostale novosti iz rubrike »