Prekinuo 60 godina ćutanja

Modričanin Mirko Tešić (83), koji je krajem pedesetih godina prošlog veka tamnovao na Golom otoku, odlučio da posle punih šest decenija progovori o golgoti na „Titovim Havajima"

Mirko Tešić (83) iz Modriče odlučio je, posle gotovo šest decenija ćutanja, da ekskluzivno za Press RS ispriča sve o golgoti koju je kao politički zatvorenik preživeo tokom dvogodišnjeg tamnovanja na Golom otoku!

Kaže da o svojoj patnji nikada detaljno nije pričao, čak ni svojoj deci, porodici ili prijateljima, jer je sećanja na te stravične dane, možda i nesvesno, potiskivao svih ovih godina.

- Dok sam teglio teški kamen, pitao sam se gde sam pogrešio. Ni danas mi nije jasno zbog čega su morali tako okrutno da muče ljude - pita se Mirko.

Mirkove strahote počele su 5. maja 1949. godine kada su na njegova vrata zakucali agenti zloglasne Udbe (Uprave državne bezbednosti) i kompanjolom ga odvezli u Derventu, a zatim u tuzlanski zatvor.

- Posle ispitivanja u Tuzli prebačen sam u Sarajevo, a odatle vozom preko Zagreba na Jadransko more. Nisam znao zašto me optužuju, ali se ispostavilo da je policija bila upoznata i s mojim privatnim razgovorima sa običnim ljudima - priseća se Mirko.

Izjave komšija

Ni danas, kaže, ne zna šta je bio njegov greh, a u glavi mu još odzvanjaju reči policijskog inspektora u Tuzli, koji ga je tokom ispitivanja upozorio:

- Mućni malo glavom, Tešiću, imamo izjave tvojih komšija!

Te reči protumačio je kao savet da prizna krivicu, pa nije ni poricao da je pričao o pogibiji Arsa Jovanovića, koji je ubijen pri pokušaju bega za Rumuniju, kao otvoreni pristalica Staljina.

- Ipak, mislim da je ključno što nisam hteo da potpišem finansijski izveštaj Seljačke zadruge u Podnovlju. Bio sam predsednik kontrolnog odbora i od mene se očekivalo da potpišem dokument u kome su uvećane cifre o otkupu hrane - navodi Tešić.

Da se zbog toga gorko pokajao, shvatio je čim je stigao na „Titove Havaje" ili „hrvatski Alkatraz", kako su kasnije nazivali Goli otok, koji se nalazi nedaleko od ostrva Rab.

- Rečima se ne može opisati pakao kroz koji smo prošli. Deset dana je ogromna kazna, a kamoli dve godine i tri meseca, koliko sam tamo proveo - priča Mirko, koji je bio u istoj grupi s komšijom Stankom Bogdanovićem, ali se s njim sreo samo dva puta.


Kao „uspomenu" na zatvorske dane nosi polomljenu ključnu kost i povrede koje nikada neće zaboraviti.

- Jednom sam nosio vodu i na onoj vrućini vidim zatvorenika koji je iscrpljen ležao na kamenju. Molio je da mu dam vode. Dao sam mu dve čaše, koje je naiskap popio. Mislio sam da to niko nije video, ali su me isto veče kaznili prolaskom kroz špalir zatvorenika i batinanjem, što je bila uobičajena kazna - kaže Tešić.

Iživljavanje čuvara

Kao upečatljiv prizor umobolnog iživljavanja čuvara nad zatvorenicima naveo je primer korišćenja WC-a.

- Bila je jedna obična, prilično uska daska, na koju nas je čuvar puštao u određeno vreme. Kada se poređamo, on nogom zatrese dasku i svi popadamo u izmet. Crvi su mi ulazili u uši dok sam izlazio iz smrdljive lokve - opisuje muke Mirko Tešić.

Mirka su, kaže, svih ovih godina nervirale tvrdnje tadašnjih visokih političkih zvaničnika da mnogi od njih nisu znali za postojanje Golog otoka.

- Aleksandar Ranković je sigurno obišao Goli otok, a možda i Dobrica Ćosić. Političari su znali da zatvor postoji i lažu svi koji tvrde suprotno - tvrdi on.

O surovim zatvorskim danima provedenim na Golom otoku mogao bi, kaže, da priča satima.

- Nikoga nismo smeli da gledamo u oči, razgovaramo ili bilo šta drugo, pa je sve to bila nezamisliva psihička i fizička tortura - objašnjava Mirko uzbuđenim glasom.

Mirko Tešić je dočekao slobodu 5. avgusta 1951. godine. Radio je građevinske poslove u mnogim preduzećima tadašnje Jugoslavije. U političke razgovore više se nije upuštao, niti je bio u prilici da bilo šta potpisuje...

Koštala me jedna reč!

Mirko Tešić se posvetio uzgoju pčela, a nameravao je da napiše hronologiju sela Podnovlje, u kome je rođen.

Živi sa sinom Momirom, u kući koja je u proteklom ratu bila zapaljena. Mnogi u Modriči i ne znaju da u komšiluku imaju bivšeg zatvorenika s Golog otoka.

- Koštala me je možda jedna reč, a ja ne znam koja je. Nemojte da zbog ovog intervjua dobijem poziv, jer to ne bih preživeo - kaže nam Mirko Tešić.