Kijevski majdan kao samoubistvo u državnim razmerima

Politička nestabilnost u Ukrajini naglo prelazi u ekonomsku. Za opoziciju su trenutne dividende važnije od blagostanja više miliona Ukrajinaca, - ističu eksperti. Danas je kreditni rejting Ukrajine jedan od najnižih u svetu. Situacija je ozbiljna, ona je nastala pre svega zahvaljujući majdanu, koji su posmatrači već uporedili sa suicidom u državnim razmerima, odnosno, padom zemlje u rasulo i bedu. Pri tome Zapad ne planira da finansira Kijev. Činovnici EU se ograničavaju obećanjima, ne pominjući neke konkretne iznose eventualnih ulaganja.

Iza mitinga i demonstracija niko od opozicije ne obraća pažnju na to da Ukrajina, koja ni pre protesta nije bila u najboljoj ekonomskoj kondiciji, propada. Bruto-domaći proizvod Ukrajine je za 30 odsto manji od Albanije, - istakao je zamenik direktora Instituta zemalja ZND Vladimir Žarihin.

- Ukrajina je jedina zemlja u svetu, koja tokom poslednjih 20 godina nije povećala svoj bruto-domaći proizvod. On je u to vreme povećan u svim zemljama: u Moldaviji za 25 odsto, a čak i u zemljama Afrike. Ukrajina je tokom čitavog ovog perioda ostala na istom mestu.

Zbog političkih potresa Ukrajina je već izgubila 3 milijarde dolara, svaki dan se iznos gubitaka povećava. Nacionalna valuta gubi vrednost, inflacija i državni dug se povećavaju. Na pozadini toga se praktično u svim ukrajinskim regionima proizvodnja smanjuje, u vezi sa time raste nezaposlenost. Da bi zaštitila Ukrajinu od ekonomske provalije, Rusija je učinila sve, što je mogla. Jedini spoljni izvor finansiranja, koji je na neki način sposoban da održi Ukrajinu i omogući plaćanje računa MMF, to su 15 mlrd dolara kredita za ukrajinsku ekonomiju, koje je obećala RF, 3 od kojih je već dobijeno. Međutim, opozicija je učinila sve da bi situacija u zemlji bila svaki dan gora. Ona i dalje traži od vlasti nove ustupke, dok Evropa i SAD pozivaju Ukrajince na dijalog i mirovno rešenje konflikta. Sve su to samo reči, smatra direktor Instituta zemalja ZND Konstantin Zatulin.

- Posle minhenske konferencije u taktici, a možda i strategiji opozicije nastale su promene pod uticajem Amerikanaca, koji su stupili u igru, iritirani, što EU ne može da postigne rezultat. Glavno je, prema mom mišljenju, što najviše iritira Amerikance, to je činjenica da EU ne namerava da odreši kesu. Amerikanci bi hteli da bi se EU borila za Ukrajinu i platila.

Podsetimo, predsednik Viktor Janukovič kao jednu od varijanti rešenja krize predložio je položaj premijera Arseniju Jacenjuku – lideru stranke Batkivščina. Pri tome je drugom opozicionom lideru – Vitaliju Kličkou bio obećan položaj zamenika premijera. Političari su prvo odbili takav predlog. Međutim, kasnije je Arsenij Jacenjuk izjavio da je spreman da postane premijer, ako vladu formira opozicija. U ukrajinskoj krizi se Zapad pridržava sledeće taktike, - objašnjava Konstantin Zatulin, prvo putem pritiska na Viktora Janukoviča postigne radikalnu smenu kursa Kijeva, tek posle promisli o perspektivama političkog zbližavanja.

- Zapad ne želi suvišnu radikalizaciju, on ne provocira obnavljanje nekih akcija sile. Naprotiv, Zapad se nada da će prenos vlasti u Ukrajini biti održan putem postepenog pritiska na postojeći režim. Ako proces prelaza vlasti u Ukrajini od Janukoviča nekom iz opozicije potraje, niko neće moći da kaže da to nije u skladu sa ustavom.

Ustvari Ukrajina nije potrebna Zapadu, - ističe politikolog, niko ne planira da je integriše u EU. Zato opozicija najzad mora da shvati, šta ona ustvari želi – da sačuva zemlju, ili, postignuvši državni udar, dovede je u haos, valutnu i bankarsku paniku, ogromnu inflaciju i usled toga bitno smanjenje životnog standarda. Sve je to Kijev okusio pre 20 godina.

Lada Korotun,