Spasioci su se zamislili o bolidima

Ministarstvo za vanredne situacije Rusije planira saradnju sa američkim kolegama na zaštiti stanovništva i objekata socijalne infrastrukture od opasnosti koja potiče od asteroida i kometa. To će biti još jedan pravac aktivnosti ovog ministarstva.

Realnost pretnji iz svemira potvrđuje meteorit, koji je pao u jezero kod Čeljabinska pre godinu dana. Do eksplozije, koja se po jačini može uporediti sa atomskom bombom bačenom na Hirošimu, došlo je u slabonaseljenom predelu. Udarni talas je stigao do grada i porazbijao stakla u stotinama kuća. Žrtava nije bilo iz puke slučajnosti.

Ukoliko super bolid pogodi direktno grad, to će izazvati stravična razaranja. Biće uništeni socijalni i svi drugi objekti, koji se ne nalaze pod zemljom. Iako Ministarstvo za vanredne situacije nije u stanju da to spreči, ono može na vreme da obavesti stanovništvo o opasnosti i da organizuje hitnu evakuaciju, smatra docent astronomskog odeljenja fizičkog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Surdin.

- Uskoro je godišnjica pada čeljabinskog meteorita. Ukoliko bi za pola sata pre njegove pojave u rejonu Čeljabinska ljudi o tome bili obavešteni, onda, verovatno, preko hiljadu ljudi ne bi bili povređeni staklom, sklonili bi se od prozora, i čekali da prođe udarni talas. Mogu biti i daleko ozbiljnije katastrofe. Što pre će Ministarstvo za vanredne situacije biti spremno za takve incidente, to će bezbednije biti naš život.

Ali spasiocima unapred nije poznato koji svemirski objekti mogu da pogode Zemlju, kada i gde. Ovi podaci treba da pristižu od službi monitoringa svemira i asterodske prognoze. Sličan program – on se ne može nazvati službom – razvija se u Moskovskom državnom univerzitetu u Astronomskom institutu «Šternberga», nastavlja naučnik.

- Naši saradnici su napravili sistem automatskih teleskopa, oni se nalaze na celom prostoru Rusije, a uskoro će preći granice i biće locirani i u drugim državama. To se radi, da bi se stalno, u noćno vreme posmatrao svemir. Danju smeta disperzivna svetlost Sunca, tako da su kao dopuna zemaljskih sistema, potrebne i orbitalne opservatorije, koje su udaljene od Zemlje.

U Rusiji je razvijen projekat federalnog namenskog programa za suzbijanje pretnji iz svemira. To su i orbitalni teleskopi, i zemaljski, i analitički centar procene opasnosti objekata. Troškovi iznose 2 milijarde dolara. Naučnici su mišljenja, da sličan sveobuhvatni projekat ipak treba da bude međunarodni. Pritom se njegovi zadaci suštinski ne menjaju, kaže dopisni član Ruske akademije kosmonautike Jurij Karaš.

- Borba protiv opasnosti od asteroida sadrži dva elementa. To je blagovremeno otkrivanje svemirskog tela, koje je potencijalno opasno po Zemlju. Drugo – njegovo uništenje ili pomeranje sa opasne putanje. Osnovni akcenat treba staviti na razvijanju efikasnog sistema posmatranja svemira. Ukoliko on bude razvijen, onda se može reći da je dve trećine zadatka rešeno.

Dok rukovodioci zemalja ujedinjuju snage u monitoringu oko zemaljskog prostora, astronomi već vrše ovaj monitoring. Sa orbitalnih teleskopa signal o sumnjivom objektu istovremeno stiže u internet. Nakon njegovog dobijanja, na navedeni sektor neba automatski se preusmeravaju zemaljski instrumenti na raznim kontinentima. Nove mogućnosti za prognozu asteroida otvoriće se posle 2017. godine, kada će biti lansiran specijalni satelit-teleskop «Sentinel» (Stražar). Sredstva za njegovu izgradnju prikuplja privatni fond, koji su osnovali astronauti SAD. Zadatak «Sentiel» je da otkrije 90% okozemaljskih asteroida dimenzija od 140 metara, koji mogu da unište grad. Takvih može biti najmanje pola miliona. Ovog trenutka su poznate orbite nekih desetak hiljada asteroida, dok su veliki, dimenzija preko 1 km, otkriveni gotovo svi.

Kod astronoma, smatra Vladimir Surdin, saradnja funkcioniše čak na nivou kompjutera. Međutim nema podataka, da bi negde, službe praćenja svemira isto tako dobro sarađivale sa vojnim ministarstvima. Ili su ministarstva formirale takve službe ili sisteme za sebe – a to je neproduktivno i veoma skupo. Svoj monitoring okozemaljskog prostora u okviru geostacionarne orbite vrše vojne strukture, i fiksiraju orbitalni otpad i lansiranje raketa.

U slučaju kataklizme, prouzrokovane padom nebeskog tela tipa čeljabinskog meteorita, ceo sistem mera za upozoravanje stanovništva, evakuaciju i saniranje posledica biće zadatak spasioca. I potpuno je logično, što su oni počeli da rzmišljaju o pretnjama iz svemira. Nema sumnje da će radnici Ministarstva za vanredne situacije i njihove kolege iz SAD uspeti da uspostave «vezu sa svemirom» i da dobijaju podatke o stanju u okozemaljskom prostoru.

Boris Pavliščev,