Promene globalne privrede prate klimu

U kontekstu prirodnih anomalija u Severnoj Americi i nekim drugim delovima sveta, međunarodna štampa je ponovo pokrenula temu posledica klimatskih promena, sa kojima se suočava ljudska civilizacija.

Eksperti su veoma zabrinuti: klimatske promene prevazilaze naučne okvire, dobijaju status pitanja državnog značaja. Mogu se razmatrati kao novi strukturalni faktor svetske privrede. Ujedno eksperti upozoravaju, da se globalne klimatske promene ne smeju tretirati samo kao zagrevanje. Čak ako je to tako, realan proces je daleko složeniji. Konstatuje se naizmeničnost perioda zagrevanja i zahlađenja, a da je u celini nema promene u tendenciji porasta temperature u dugoročnoj perspektivi. Bilo bi preciznije reći, da se globalne klimatske promene, koje danas posmatramo, karakterišu porastom ekstremnih vremenskih pojava i porastom ponavljanja opasnih prirodnih pojava i klimatskih anomalija. Eksperti to nazivaju „rastom konflikta prirode“.

Problem više nije u tome, da li se beleži zagrevanje ili zahlađenje, čak se ne postavlja pitanje, kolika je u tome krivica čovečanstva. Diskusije postaju predmetne, teorija prepušta prostor praksi, strategija – taktičkim izborima. Činilo se da je uticaj klime na realnu privredu dvosmislen. Generalni direktor Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov smatra da se iz svega može izvući korist.

- Postojanje globalnog zagrevanja nije definitivna činjenica. Pre bih govorio o promenama klime i prirodnim anomalijama, koje se dešavaju. One su potvrda globalnih ekoloških problema, a ne globalnog zagrevanja. Ukoliko posmatramo vremenske prilike, treba govoriti o globalnom zahlađenju. Nema nikakvih preciznih statističkih podataka, koji omogućavaju donošenje nedvosmislenog zaključka. Što se tiče uticaja anomalija na privredu, i on je dvojak. Naravno da prirodne kataklizme parališu ekonomsku aktivnost. Ali uvek postoje pozitivni momenti. Kada u hladno vreme Evropa troši više energenata, cene na prirodni gas su porastu. Ko je u dobitku? – proizvođač i prodavac, a među njima i Rusija.

Eksperti smatraju, da biznis treba da posmatra klimatske promene kao faktore u konkurentskoj borbi. Pošto će ovi procesi prouzrokovati široku preraspodelu tržišta, u koju će biti uvučeni svi bez izuzetaka: poljoprivreda, osiguranje, transport, građevina, turizam, nekretnine, istraživanje energenata, proizvodnja hrane, zdravstvo, dobijanje minerala pa čak i finansije. Profesor katedre fondovskog tržišta i tržišta investicija Više škole ekonomije Aleksandar Abramov iznosi sledeće mišljenje.

- Pre svega su u dobitku oblasti, koje su povezane sa razradom alternativnih izvora energije,- od vetrenjača i do termonuklearne. Potencijalno, najviše mogu da nastradaju proizvodnja uglja, nafte. Dok proizvodnja gasa može biti u privilegovanom položaju. Nastradaće proizvodnja, koja se smatra zagađujućom. Na primer, veliki netehnologični metalurški kombinati, i svi oni, koji emituju velike količine ugljen dioksida u atmosferu. Kao i oni, koji ne mogu da pređu na nove tehnologije.

Globalne klimatske promene već su se odrazile na svetskoj privredi. I ukoliko se nastavi negativna tendincija, sa vremenom treba očekivati daleko jače potrese. Uostalom ima mišljenja, da takva nestabilnost podstiče naučno-tehnički progres, pokreće čovečanstvo iz stanja mirovanja. Ali za novine se treba unapred pripremati, da se ne bi našli zatečeni.

Sergej Duz,