Silajdžić nema hrabrosti za dogovor

Moramo naučiti da radimo bez Kancelarije visokog predstavnika, a uslov za to je da se dogovorima i da nalazimo rešenja koja će biti podjednako dobra za sve, stav je lidera SDA Sulejmana Tihića


Odnosi među vodećim bošnjačkim strankama u Bosni i Hercegovini postaju sve lošiji. Pogotovo posle sastanka na kojem su 22. decembra predsednici Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić i Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović konkretizovali načela iz sporazuma koji su početkom novembra potpisali u Prudu kod Odžaka.

Lideri tri najsnažnije partije su se saglasila o ključnim pitanjima za budućnost BiH – od ustavnih promena, preko popisa stanovništva i podsticanja povratka, do raspodele državne imovine i konačnog statusa distrikta Brčko. Osim toga, oni su inicijative za za promene Ustava BiH i donošenje zakona o popisu stanovništva uputili u institucije BiH – Parlamentarnu skupštinu i Savet ministara.

Na dogovor Dodika, Tihića i Čovića prvi je reagovao bošnjački član Predsedništva BiH i šef Stranke za BiH Haris Silajdžić. On je optužio Tihića da zajedno sa Dodikom i Čovićem „deli Federaciju BiH“, odnosno da prave treći entitet na području na kojem su Hrvati većina. Osim toga, Silajdžić je federalnim medijima izjavio da se kroz ovaj sporazum „ostvaruje projekt Slobodana Miloševića koji je u Dejtonu tražio teritorijalni princip podele imovine“.

Predsednik Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija je rekao da „Prudski dogovor ne valja“. On je pozvao Dodika, Tihića i Čovića da ponude „paket plus ustavnih reformi“. „Paket plus“, objasnio je Lagumdžija, podrazumeva jačanje zajedničkih organa BiH, odnosno slabljenje nadležnosti i autonomije Republike Srpske i Federacije BiH.

Lider Stranke demokratske akcije Sulejman Tihić, ipak, tvrdi da će zakoni, urađeni na osnovu dogovora iz Pruda, dobiti većinu u Parlamentarnoj skupštini BiH. To su mu, dodao je, rekli lideri manjih stranaka, među kojima je i HDZ 1990. „Problemi bi mogli da nastanu prilikom odlučivanja o promenama Ustava BiH, jer da bi amandmani bili usvojeni neophodno je da za njih glasaju dve trećine poslanika“, izjavio je Tihić „Politici“.

Komentarišući Silajdžićeve i Lagumdžijine izjave, Tihić je rekao da „Silajdžić nema hrabrosti za dogovor i kompromis“, i da njemu više odgovara da suštinska pitanja u BiH „rešava neko drugi“. Osim toga, ocenio je Tihić, i Silajdžić i Lagumdžija su sujetni, a lider SDPBiH se neretko ponaša kao čovek koji vodi više računa o uskostranačkim nego o opštim interesima.

„Mi se moramo naučiti da radimo bez Kancelarije visokog predstavnika, a uslov za to je da se dogovaramo i da nalazimo rešenja koja će biti podjednako dobra za sve. BiH može jačati samo na osnovu dogovora i kompromisa legitimnih predstavnika tri naroda. SDA, istina, smatra da Kancelariju visokog predstavnika ne treba zatvarati sve dok se ne promeni Ustav BiH i potpuno primeni Dejtonski sporazum. Oba ova procesa će se završiti brže i lakše ako se mi, domaći političari, budemo brže i uspešnije dogovarali nego do sada“, naglasio je Tihić.

On je dodao da je sada osnovni zadatak političara da stvore uslove za bolji i mirniji život svih u BiH i ponovio nedavno izrečen stav da prošlošću treba da se bave sudovi i istoričari. „Mi političari smo uglavnom učesnici predratnih i ratnih događaja i zato smo, hteli ili ne, subjektivni kada sudimo o njima. Vreme je da ono što se desilo u prošlosti prepustimo istoričarima i da se posvetimo razvoju i stabilnosti BiH“, naglasio je Sulejman Tihić.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik takođe veruje da će principi dogovora iz Pruda biti pretvoreni u zakone. O kritikama Harisa Silajdžića i Zlatka Lagumdžije, Dodik je našem listu rekao: „Silajdžić se bori za neku virtuelnu BiH. Njemu i Lagumdžiji je stalo da se BiH destabilizuje i da se ne zatvori Kancelarija visokog predstavnika. Oni, sasvim neosnovano, računaju da će se nova američka administracija, podržavajući njihove stavove, na drugačiji način baviti BiH“.

Boro Marić