Da li ima osnova za euforiju povodom početka pregovora Srbije sa EU?

Povodom današnje prve međuvladine konferencije Srbije i Evropske unije u Briselu, predstavnici srpske delegacije su izrazili uverenje da će Srbija u roku manjem od jedne decenije pritisnuti zvonce pored velikih blindiranih vrata na kojima piše EU, iako iskustva nekih drugih zemalja upućuju na sasvim drugačiji zaključak.

Takvo uverenje je izneo i član srpske delegacije Marko Đurić, koji je između ostalog rekao da od ovog trenutka „reforme ulaze u ubrzanu fazu u kojoj je njihov tok i ishod poznat“, a taj ishod je po njegovom verovanju – punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, jer kako je naglasio, on ne očekuje da će Srbija ponoviti sudbinu Turske koja se još uvek nalazi u evropskoj čekaonici, sa obrazloženjem da Srbija ima bolju geopolitičku poziciju. Međutim, pogledajmo u kojoj meri je opravdano njegovo očekivanje.

Turska je još 2005. godine, dakle pre punih devet godina, zvanično započela svoje neizvesne pregovore sa Briselom, kojima se ne naslućuje kraj, iako je i za turski geopolitički značaj rečeno mnogo lepih reči. Tako je na primer Karl Bilt izjavio da će Turska dati Evropskoj uniji „odlučujuću ulogu u stabilizaciji istočnog Sredozemlja i Crnog mora“, što je po njegovom mišljenju „u strateškom interesu Evrope“, a britanska kraljica Elizabeta je rekla da «Turska ima ulogu mosta između Zapada i Istoka». Pa ipak, očigledno da ni takav geopolitički položaj nije pomogao Turskoj u njenim evrointegracijama, pa je otuda nejasno zbog čega članovi srpske delegacije smatraju da će sa Srbijom biti drugačije.

Štaviše, upravo na primeru Turske možemo da naslutimo šta očekuje Srbiju na tom trnovitom putu, s obzirom da je samo godinu dana nakon otpočinjanja pregovora sa njom, Evropska unija zamrznula razgovore sa tom zemljom u svim poglavljima zbog kiparskog problema, ucenivši Tursku da nijedno poglavlje neće biti zatvoreno do pronalaska rešenja. Da li treba biti vidovit pa pretpostaviti da će Brisel jednog dana sličan ultimatum da postavi i Srbiji – da reši pitanje kosovske nezavisnosti u korist Prištine ili se pregovori zamrzavaju na beskonačno dugi rok?

A izjava koju je dao premijer Ivica Dačić pred odlazak u Brisel, u kojoj je rekao da ne očekuje da će kroz poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo, biti definisani novi uslovi - samo potvrđuje činjenicu da Evropska unija može u svakom trenutku svojevoljno da postavi takve nove uslove u vezi južne pokrajine.

Ali Srbija za razliku od Turske verovatno nikada neće imati ministra zaduženog za Evropsku uniju kao što je bio Egemen Bagis, koji je doslovno rekao ove reči - „Evropskoj uniji više treba Turska, nego što Turskoj treba Evropska unija“, i još je dodao „Ako bude trebalo, mi ćemo im reći – gubite se“. I zato, teško je zamisliti srbskog ministra koji bi makar po pitanju očekivanih ucena u vezi Kosova dao takvu ili sličnu izjavu.

Pa ipak, i pored svih strepnji koje se javljaju u smislu buduće državne celovitosti, Pošta Srbije povodom početka pregovora sa Briselom svečano pušta u opticaj prigodne poštanske markice. Međutim, lako bi se moglo desiti da te iste markice budu zalepljene na neka buduća pisma koja će građani Srbije slati svojim prijateljima i rodbini u inostranstvo. Na primer, na Kosovo, ako se tokom pregovora sa Evropskom unijom kao konačni uslov postavi čak i formalno odustajanje od južne srpske pokrajine.

Ratko Paić,