Reforma ANB: "Očuvanje status-kvo, umotano u oblandu"

Već tri dana eksperti tumače predlog predsednika Baraka Obame od 17. januara, koji se tiče reforme američke Agencije za nacionalnu bezbednost. Nakon izdaje "begunca" Edvarda Snoudena, ona se prošle godine našla u centru globalnog skandala vezanog za špijunažu. 20. januara The Guardian je objavio da ANB svaki dan presreće do 200 miliona tekstualnih poruka Amerikanaca.

Organizacije za ljudska prava već otvoreno govore da je predlog ne samo PR, već pokušaj da se legalizuju sve dosadašnje nelegalne radnje ANB. Danas, u ocenama programa reorganizacije američkog sistema elektronske špijunaže čuju se izrazi "sramota", "smešno" i "ništa konkretno". Dok je Američki savez za zaštitu građanskih prava (ACLU) nazvao Obaminu reformu "očuvanje status-kvo, umotano u oblandu".

Obama je obećao da će uvesti dodatne restrikcije na prikupljanje informacija o telefonskim pozivima širom sveta i da će ograničiti (ali ne i zaustaviti) obim špijuniranja stranih lidera "iz svojih najbližih prijatelja i saveznika". U tajnim američkim sudovima SAD, u kojima se sankcioniše prisluškivanje telefona, zasedaće neki "nezavisni advokati". Međutim, ti "ombucmani špijunaže" će se naznačavati u dogovoru sa administracijom.

Govor predsednika u Ministarstvu pravde je imao povratno dejstvo. Kada je Obama rekao da više toga neće biti, on je faktički priznao da su sva otkrića Snoudena - čista istina, i da stavljao potpis pod ono što je do nedavno otricao. A negirao je skoro potpuno špijuniranje vodećih nacionalnih lidera, uključujući i američke saveznike.

- Ja sam jasno stavio do znanja obaveštajnoj zajednici, da u odsustvu ubedljivih razloga za očuvanje nacionalne bezbjednosti, mi nećemo pratiti komunikaciju lidera naših najbližih prijatelja i saveznika.

Ispostavilo se da su do tada Sjedinjene Države "pratile" lidere stranih država, čak i "u odsustvu ubedljivih razloga". Nikakvih pretnji bezbednosti SAD nisu predstavljali razgovori nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednice Brazila Dilme Rusef, kao ni svih 35 razgovora stranih lidera koji su bili pod prismotrom ANB.

Prava sramota je za lidera jedne države poput SAD da govori 45 minuta i ne kaže praktično ništa značajno, prokomentarisao je Obamin govor osnivač sajta Vikiliks Džulijan Asanž.

- Savršeno je jasno da su predsednika primorali da održi govor o raskrinkavanju Edvarda Snoudena i drugih. On nije imao nikakvu želju da preduzme konkretne reforme. I ništa konkretno nije uradio. On je prosto udario loptu na polovinu Kongresa i advokata koje će on sam i imenovati.

Ove reforme izgledaju veoma smešno, smatra saradnik Snoudena, bivši kolumnista londonskog The Guardian Glen Grinvald. Upravo on je prvi počeo da objavljuje otkrića Snoudena. Niko i nigde nije dostavio nikakve dokaze da su milijarde informacija o Amerikancima i ostatku sveta pomogle da se spreči ili odloži teroristički napad, kaže Grinvald. Stvar nije u ograničenju obima praćenja ANB, već u temeljnim vrednostima našeg društva, koje agencija i Bela kuća odbacuju.

- Pitanje je, kojih građanskih vrednosti treba da se pridržava naše društvo. Mi svakako možemo iskoreniti bilo koju vrstu kriminala: pljačku, silovanje, ubistvo, pedofiliju. Jedina nevolja je u tome šta će se za tako nešto morati otkazati od obaveznih naloga za pretres policije ili će se staviti u svaki dom i kancelariju vladine video kamere. Mi više želimo da to ne uradimo i smatramo da su bolji prestupi od vladinog upada u naše lične živote.

Uporedo sa kvazi-reformom ANB, američki Kongres je počeo da nameće Amerikancima da "slučaj Snouden" nije prošao bez mešanja Moskve. FSB Rusije je gotovo i isplanirao celu operaciju. Direktnih dokaza još uvek nemamo, ali je Kremlj u svemu ovome sigurno uključen, i bez njegove pomoći Snouden ne bi uspeo, izjavili su Majk Rodžers i Majkl Makkol. Oni se isključivo pozivaju jedan na drugoga.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u junu prošle godine, nakon što se Snouden našao u tranzitnoj sali moskovskog aerodroma "Šeremetjevo", rekao da je "bilo kakva optužba protiv Rusije - besmislica i glupost". I na završnoj konferenciji za novinare u decembru prošle godine Putin je izjavio:

- Dali smo mu priliku da živi kod nas. Mi polazimo od toga, da se on, nalazeći se na teritoriji Rusije, neće baviti anti-američkom propagandom. Sve što negde izlazi - to je ono što je ostavio širom sveta. Mi ne znamo gde i šta on poseduje. Ja ću vam reći, skoro, na profesionalnom jeziku: u operativnom planu, mi ne radimo sa njim.

Sve reforme ANB liče na reforme iz prethodnih godina, kaže Glen Grinvald. I Buš i Obama su već reformisali proces praćenja Amerikanaca nakon obelodanjivanja materijala, od strane štampe u 2005. godini i kasnije. Ali, zaista je neverovatno da su se mogućnosti praćenja nakon reformi uvek samo proširivale.

Andrej Fedjašin,