Dostignuća ruskih naučnika u 2013. godini

Proučavanje hromozomskog sistema čoveka, borba protiv raka i novi koraci ka stvaranju veštačkog intelekta – ovi događaji su obeležili proteklu godinu ruske nauke. U našem materijalu se govori o tome kakvim još dostignućima mogu da se ponose ruski naučnici.

Velikim napretkom protekle godine u naučnoj zajednici se smatraju izumi u oblasti onkoimunologije. Sad naučnici sve snage ne usmeravaju na lečenje samog tumora, već na stvaranje takvih uslova u organizmu kako bi on sam pobedio zloćudnu materiju, odnosno na poboljšanje imuniteta. Naučnici iz Sibira su uspeli da iz mleka transgenske koze izdvoje posebnu belančevinu koja pomaže da se u kičmenoj moždini razvijaju ćelije potrebne za oporavak u periodu posle operacije. Transgenske životinje su eksperimentalni organizmi čiji sastav sadrži jednu tuđu DNK. Teško se odgajaju zato što se može ispostaviti da je transgen neaktivan. Međutim, ipak ima prilično mnogo pozitivnih rezultata, kaže šef laboratorije za genetiku razvoja Instituta za citologiju i genetiku Sibirskog odeljenja RAN Oleg Serov.

- U idealnom slučaju upravo u mlečnoj žlezdi u periodu laktacije počinje aktivacija ovog gena, u velikoj meri dolazi do korekcije belančevine kod čoveka. Nje ima veoma mnogo, pošto koza daje 250-300 litara mleka, a u jednom litru ima 1-5 grama ove belančevine. To je ogromna količina.

Proučavanju imuniteta svoj doprinos su dali i naučnici iz Instituta za molekularnu biologiju „Engelgart“ i njihove kolege iz Naučno-istraživačkog instituta za fizičko-hemijsku biologiju „Belozerski“ MDU. Oni su pronašli novu funkciju odavno otkrivene belančevine, kaže lekar-terapeut najviše kategorije i član Kluba naučnih novinara Aleksej Vodovozov.

- To je bila velika međunarodna grupa. Proučavana je specifičnost rada crevnog trakta u pogledu imuniteta. I između ostalog, ruski istraživači su pronašli i odredili ulogu vrlo zanimljivog molekula – limfotoksina koji, kako se ispostavlja, igra prilično značajnu ulogu u radu ove karike imuniteta, a ranije se za to nije znalo.

Naučnici su otkrili da ovaj molekul utiče na broj antitela koja se stvaraju u crevima. Otkrivanje ove funkcije belančevine limfotoksina alfa omogućiće upravljanje čovekovim imunitetom i lečenje autoimunih bolesti.

A na Kurčatovskom institutu se otkriva kako se upravlja mozgom. Zbog toga je neuronski sistem miša ubačen u epruvetu s hranljivom sredinom i na njega su priključene elektrode koje pokazuju aktivnost neurona. A ukoliko se priključi probnom robotu ovaj sistem može da se prilagodi spoljašnjim uslovima, pa čak i da izbegava prepreke prilikom kretanja. Glavni cilj ovih eksperimenata je proučavanje mehanizama koji pomažu mozgu da se prilagodi, kako bi se na osnovu njih stvorili veštački sistemi, kaže šef laboratorije za neurointelekt Mihail Burcev.

- Proučavamo procese obučavanja u takvoj živoj neuronskoj mreži, zato što je to jedan od glavnih procesa koji se nalazi u stvaranju sećanja. U idealnoj varijanti u ovom istraživanju bi trebalo da postoji metoda uz pomoć koje bi se istovremeno videle sve ćelije mozga i registrovala bi se njihova električna aktivnost. Očekujemo da kultura treba da pamti da treba aktivirati upravo ovu elektrodu, upravo u dato vreme, kako bi se izbegla prepreka.

Protekla godina je bila bogata i vrednim pronalascima. U Jakutiji su pronađeni ostaci retko očuvanog mamuta –  kod njega je sačuvana još i krv u tečnom stanju. A na dnu Volge su prvi put u savremenoj istoriji otkriveni ostaci istovremeno dva giganta: odrasle individue i mladunca. Interesovanje naučnika izazvali su rezultati mikroistraživanja: na telima ovih životinja skoro uopšte nije bilo dlaka. Neki naučnici smatraju da pronađeni ostaci ne pripadaju mamutu, već njegovom pretku – trogonterijevskom slonu, najvećem predstavniku surlaša, kaže stariji naučni radnik Paleontološkog instituta RAN Evgenije Maščenko.

- Pretpostavlja se da to zapravo nije mamut, već trogonterijevski slon koji je takođe živeo u ovim krajevima, on nije bio u toj meri pokriven dlakom kao pravi mamut, kojeg nazivamo i „dlakavi mamut“ i koji je bio čovekov saputnik. Trogonterijevski slon možda nije bio pokriven dlakom u istoj meri kao mamut. Ali, niko ga nikad nije video. I njegove zamrznute trupove niko nije našao. Možemo da pretpostavimo da je klima bila blaža, ali je to bio slon, koji se već prilagođavao životuu hladnoj klimi.

Osim toga, naučnici su dešifrovali DNK starog konja, čiji su ostaci pronađeni u Sibiru zajedno s ostacima denisovaca – drevnih ljudi. Na osnovu ovih podataka moći će da dođu do potpunog genoma drevne životinje i da otkriju da li je ovaj konj bio domaća životinja ili objekat lova.

Marija Baljabina,