Brodovi na vazdušni jastuk i problem teritorijalnog spora Kine i Japana

U maju 2013. godine Kina je dobila od Ukrajine prvi desatni brod na vazdušni jastuk projekta 958 bizon. Ukupno prema ugovoru skopljenim sa ukrajinskom stranom, kineska flota je trebalo da dobije 4 ovakva broda. Brod Bizon je verna kopija ruskog desantnog broda projekta 12322 Zubr. Pojava Zubra u Kini pošto je eksploatacija ovih brodova u potpunosti osvojena, može da ima važne posledice po sitauciju u regionalnim pomorskim i teritorijalnim sporovima.

Od 4 broda dva će biti sklopljeni prema ukrajinskoj licenci u Kini. Koliko se zna, ukrajinci su predali kineskoj strani, što otvara put za potpuno za njihovo potpuno kopiranje i neograničenu proizvodnju u kineskim preduzećima bez bilo kakvog ukrajinskog učešća.

Autorska prava na brod pripadala su ruskoj strani, zato su ukrajinci uneli u konstrukciju neznačajne promene i izjavili da grade brod po sasvim samostalnom projektu Bizon.

Ukrajinska armija i flota praktično nemaju budućnost: troškovi za nju iznose manje od 1% unutšranjeg bruto proizvoda zemlje. Tokom sveg postsovjetskog vremena oni skoro da nisu kupovali novu tehniku i ne planiraju takve kupovine. Fabrika More u svakom slučaju trebalo je da ode iz biznisa u sferu vojne brodogradnje, zato je bez žaljenja prodala jeftini Kinezima sva znanja i dokumentaciju koja se tiče izgradnje tih brodova.

Pojava Zubrova u Kini pošto eksploatacija ovih brodova bude potpuno usvojena može da ima značajne posledice sa sitauciju u regionima pomorskih teritorijalnih sporova. Zubr je najveći brod na vazdušnom jastuku u svetu, kapacitet je 550 tona. On može da nosi značajnu količinu tehnike: tri tenka ili 10 oklopnih transportera i pri tome da prevozi 140 desantnih vojnika. Ako brod ne vozi tešku tehniku, broj vojnika može da dostigne 500 ljudi.

Glavni problem za brodove na vazdušni jastuk je domet.  Zbog velikih razmera ne može da plovi daleko: prilikom raznih varijanti opterećenja desantom i gorivom domet plovidbe može da dostigne od 300 do 1000 nautičkih milja. To omogućava da se u slučaj potrebe izvrši marš sa opremljenih kineskih baza do većine spornih ostrva u Istočnom Kineskom i Južnom Kineskom moru brzinom do 110 kilometara na sat i da se na ova ostrva prebace značajne snage.

Protivnik koji koristi obične patrolne brodove koji imaju 2-3 puta manju maksimalnu brzinu najervovatnije ne može na vreme da reaguje na pojavu kineskih brodova na vazdušni jastuk u spornom regionu. Brzina njihovog premeštanja maksimalno smanjuje vreme kojim će raspolagati protivnik za donošenje odluke. Faktički Kina će dobiti mogućnost da ternutno zauzme svako od spornih ostrva, koja nemaju stalni garnizon, izbacivši tamo značajne snage, u slučaju potrebe sa teškim oružjem i tehnikom, uključujući na primer sredstva PVO i obalske odbrane i inženjersku opremu.

Iz toga ne sledi da Kina koristi ove tehničke mogućnosti. Najverovatnije novi desatni brodovi će biti još jedan faktor jačanja psihološkog pritiska na oponente Kine koji će ih primorati da ulože dodatne napore za traženje kompromisa sa Pekingom pred licem očigledne kineske vojne nadmoći. Može se pretpostaviti da za dostizanje tog efekta Kina će nadalje sprovoditi manevre uz učešće ovih brodva u Južnom i Istočnom Kineskom moru.

Vasilij Kašin,