Da li je visoka politika izgubila svoj veliki "sjaj" u 2013. godini?

Smrću bivšeg predsednika JAR Nelsona Mendele početkom decembra u galeriji harizmatičnih političara sveta postalo je mnogo tamnije. Takav je utisak da je 2013. godine neko rešio da u veliku politiku pusti manje svetla. Pre Mendele preminuo je najupečaljiviji predsednik savremenog doba, venecuelanski Ugo Čaves. Italijani su isterali iz parlamenta i faktički ugasili političku karijeru bivšeg premijera Silvija Berluskonija. U Australiji je izgubila dužnost prva žena premijer labutistička amazonka Džulija Gilard.

Svi oni koji su preminuli ili izgubili dužnost mogu da se vole ili ne vole. Ali jedno im se ne može oduzeti: to su ličnosti koje nisu davale ni „publici“, ni štampi, nu suparnicima, ni kolegama predsednicima da se dosađuju. A sada čak kod mnogih koji su ostali godina je izbrisala nekadašnji sjaj.

Na primer, predsednik SAD Barak Obama, mada nije otišao, njegove „baterije“ su se ispraznile. Pažnja za njegovu ličnost raste isključivo kroz „minuse“: skandali oko globalnog praćenja ANB, neuspesi u spoljašnjoj i unutrašnjoj politici.

Većina eksperata tvrdi da takvi sumraci u politici nisu retkost, već prilično česta pojava. to j enešto popus cikličnih izmena klime – prelaza od zagrevanja ka ledenom dobu. Posebno često nešto slično se dešava posle finansijskih kriza. Ovde nije do radosti – potrebne su iskusne tehnokrate. A za njih su karakteristični meki, pastelni polutonovi. Kao kod kancelara Nemačke Angele Merkel, ili „muti“ svih Nemaca. Ona je u septembru postala kancepar u trećem mandatu i sasvim je moguće da će zauzeti dužnost čak i četvrti put.

Nije sve, naravno, izgubljeno. Na primer, novi papa rimski Franja obećava da će rascvetati pejzaž Vatikana ne samo zahvaljujući kardinalskim reformama. Papa je već odustao od raskošne limuzine, pompeznosti ceremonija i prešao iz vatikanskih odaja u skromni hotel Santa-Marta. A masivni zlatni papski krst Franja je smenio običnim gvozdenim.

Ruski predsednik Vladimir Putin očigledno po popularnosti pretiče mnoge kolege, uključujući Obamu. U svakom slučaju, u većini svetskih rejtinga on stoji na prvim mestima. Ali ni poglavar svih katolika, ni predsednik Rusije ne mogu sebi da dozvole političke izjave koje su izdvajale Čavesa, Beluskonija ili, recimo, bivšeg predsednika Francuske Nikolu Sarkozija. Oni imaju drugi kalibar.

Sa scene su zaista otišli vrlo harizmatični lideri i teško im je naći zamenu, a možda čak nije ni potrebno.

Predsednik Obama zaista je izgubio veliki deo svog ugleda. Ali u politici, kao i u prirodi, nema praznina, i na mesto onih koji su otišli 2013-2014. doći će novi jarki lideri, primetio je za Glas Rusije direktor Instituta za strateško planiranje i prognoziranje profesor Aleksandar Gusev.

- Rejting službe agencije blumberg i lista Forbs prilično određeno stavljaju sada na drugo i čak treće mesto predsednika Baraka Obamu. Mnogi su izstakli na prvo mesto ruskog predsednika Vladimira Putina. I to nije slučajno. Nesumnjivo Vladimir Putin je upečatljiva i značajna figura na političkom svodu. Sada je došlo takvo vreme da većini zemalja nije do vatrometa. To je nažalost svetska tendencija.

U JAR predsednici Tabo Mbeke ili Džejkob Zuma nikako ne mogu da se porede sa harizmom Nelsona Mendele. U Venecueli predsednik Nikolas Maduro bleda je senka pokojnog Čavesa. Po njegovom mišljenju:

- Mislim da će u evropskim zemljama sada biti prilično dug period najmanje upečatljivih političara. Tome dporinosi socijalno-ekonomska situacija. Najpopularniji političar u Francuskoj postao je ministar unutrašnjih poslova Manuel Val, koji prilično uspešno izlazi na kraj sa nezakonitom migracijom i njenim posledicama. To su političari pomalo drugog talasa. Ja bih ga nazvao posmodernističkim. To je vreme kada i političar ne može da se dopadne i odluke se donose primitivne.

Istina, stvar može da ispravi Nikola Sarkozi koji je izgubio izbore još u maju 2012. od bledog i dosadnog socijaliste Fransoe Olanda. Sarkozi sa svojstvenim njemu nepostojanstvom odjednom je izjavio u decembru da se vraća u veliku politiku. Mada pred izbore 2012. kleo se da ako izgubi, političko polje će napustiti jednom zauvek.

Politički svet, rekao je on, postao je samrtno dosadan. Prema podacima poslednjeg anketiranja Figaro Magazina, 46% Francuza htelo bi danas da vidi Sarkozija u Jelisejskoj palati. Samo 27% daje prednost aktualnom predsedniku Fransoi Olandu.

Do izbora u Francuskoj ima još mnogo – oni će proteći 2017. godine. Ali ako je LeSarkoobjavio da se vraća, politički vatromet u Francuskoj će započeti ranije. I svi će dobiti svoje.

Andrej Fedjašin,