Sirija: kraj hrišćanske civilizacije?

Izgnanje hrišćana iz zemalja Bliskoistočnog regiona jedna je od velikih tema savremenog sveta. Treći po veličini grad u Siriji Homs do današnjeg dana skoro u potpunosti je izgubio hrišćansko stanovništvo. Hiljade ubijenih, oko milion pobeglih. Takva je situacija u Damasku, Alepu, Hami, Latakiji i drugim gradovima. To je pravi religiozni rat, koju međunarodna zajednica ne primećuje, smatra predsednik Instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Obično se smatra da su religiozni ratovi stvar prošlosti. Ali oni su prošlost samo za one zapadne političare koji na njih ne obraćaju pažnju. Religiozni ratovi se vode u Africi i na Bliskom Istoku. A Sirija je samo jedan od poligona nagle dehristijanizacije ovog regiona. A pošto ove ratove vode fanatici islamisti, predstavnici radikalnih terorističkih usmerenja, međunarodnoj zajednici nije povoljno da se meša u njih. Dvostruke standarde za sada niko nije ukinuo, i za razliku od 19. veka, kada je još nekoga u Evropi brinuo genocid hrišćana u Siriji ili Libiji, danas se pred tim jednsotavno zatvaraju oči i iz ekonomskih i iz geopolitičkih razloga.

Osim otvorenih gonjenja hrišćansko stanovništvo Sirije danas takođe sve češće postaje moneta za potkusurivanje u građanskom ratu koji traje već tri godine. Na proleće isamisti su oteli dvojicu visokih pravoslavnih mitropolita. Jedan od njih je bio rođeni brat aktualnog Patrijarha Antiohijskog i čitavog Istoka Jovana Desetog. O sudbini ovih arhijereja do danas nema pouzdanih podataka. A početkom decembra naoružani ekstremisti su uzeli kao taoca igumaniju manastira Svete Tekle u gradu Amluli, igumaniju Pelagiju Sajaf, zajedno sa nekoliko monahinja. Sve one su za sada žive, ali nema grancija da će ih pustiti.

U Siriji nestaju sa lica zemlje i hrišćanske svetinje. Prema proračunima stručnjaka, već je uništeno preko 60 crkava i manastira, od kojih su mnogi imali istoriju od skoro dve hiljade godina i bili su jedinstveni spomenici svetske kulture. Da se zaustavi genocid hrišćana na Bliskom Istoku i spase hrišćanska kultura danas aktivno pozivaju poglavari svih hrišćanskih crkava sveta, između ostalog i ruskog pravoslavlja. Posebnu pažnju ovom problemu poklanjaju vlasti Rusije, govori pravoslavni sveštenik.

- U julu ove godine u Moskvi na proslavi 1025-godišnjice Krštenja Rusije okupili su se poglavari i predstavnici svih pravoslavnih crkava sveta. Svoju tačku gledišta na problem očuvanja hrišćana na Bliskom Istoku, između ostalog u Siriji, oni su izrazili u zajedničkom dokumentu. Ovaj dokumetn bio je predat predsedniku Vladimiru Putinu. I akcije ruskih vlasti povodom regulisanja bliskoistočnog konflikta, naročito situacije u Siriji, nisu bez rezultata. Već je pošlo za rukom da se spreči masovna strana invervencija u ovoj zemlji koja bi nesumnjivo dovela do još većim gubicima među hrišćanskim stanovništvom.

Zajedno sa RPC, humanitarnu pomoć ugroženim građanima Sirije pruža i Carsko palestinsko pravoslavno društvo – najstarija u Rusiji nevladina društvena organizacija. Od početka ove godine već smo poslali u region više od 70 tona tereta, rekla je za Glas Rusije zamenik predsednika Carskog pravoslavnog palestinskog društva Jelena Agapova.

- Naše Društvo u martu ove godine rešilo je da se odazove i da prući pomoć narodu Sirije koji strada. Humanitarni teret smo poslali već osam puta. Ovog leta uz našu pomoć bila su poslata dva aviona Ministarstva za vanredne sitaucije u Latakiju, a sasvim nedavno, 10. decembra, sakupili smo i poslali 10 tona dečijih mlečnih smesa, glukozu, kao i lekove.

U oktobru ove godine Međunarodni fond svetog Pavla i Đorđa na jednoj od najviših planina u Siriji postavio je neobičnu skulputuralnu kompoziciju Došao sam da spasem svet. Bronzani spomenik Isusa Hrista koji blagosilja, kažu, vidi se iz Libana, Jordana, Palestine i Izraela i simbol je nade ne samo u mir u čitavom Bliskoistočnom regionu, već i u spas hrišćana i hrišćanstva zemlje.

Milena Faustova,