EKSKLUZIVNO! INTERVJU SA MOMIROM LAZIĆEM KNJIŽEVNIKOM

 


EKSKLUZIVNO ! INTERVJU  SA MOMIROM  LAZIĆEM  KNJIŽEVNIKOM

  " O KUPOVINI I NAMEŠTANJU KNJIŽEVNIH NAGRADA"

      Momir Lazić  književnik  i dokazani srbski patriota  rođen je u
26. avgusta 1947. godine u  Sarajevu. Objavljivao je poeziju za
odrasle i decu  "Žega" , " Govor pene" , " Mom narodu da se ne
zaboravi ",  roman "Švabac" ; knjige  rasprava  "Krst zavičaja" ,
"Ispiranje mozga" , " Obraz i otadžbina " , " , "(Ne)pravda " ; uvršten
je u mnoge antologije , nosilac mnogobrojnih nagrada, a najveća mu je što je kao
Srbin  1990. i 1991. hapšen od strane  Tuđmanovog  režima. Urednik
časopisa  "Zbilja"  utemeljio nagradu "Nebojša  M. Krstić "  za
rodoljubivu publicistiku. Živi na Fruškoj Gori . Jedan od retkih je koji
se bez dlake na jeziku usuđuje da govori o kupovini i nameštanju
književnih nagrada. Sasvim je sigurno da se i u svetu književnosti,
daleko od očiju javnosti, posebno kad su u pitanju književne nagrade ,
gde se dodeljuju i veliki novčani iznosi , igraju podle igre, gde su na
gubitku, oni najtalentovaniji pisci, jer im nagradu ispred nosa
odnese ljubavnica , stranački  kolega  ili kum člana žirija.

Recite mi nešto više o kupovini i nameštanju književnih  nagrada,  pošto
niko o tome javno nesme ni reč da kaže ?

-Nije tačno ! O tome sam javno jedini ja u Srbiji govorio , nedavno
je izašao jedan moj veliki intervju  u "Svedoku " , gde sam zatražio
da Radomir Andrić i kompletno rukovodstvo  Udruženja književnika Srbije
, podnese ostavku. Evo, ja to i sad kažem , dakle on je dobar pisac ,
on je dobar i čovek , ali on ne ume i nezna da radi taj posao koji
radi. Da bi se vodilo jedno Udruženje književnika čovek mora biti vidra,
mora biti menadžer , mora poznavati mnoge stvari , a on to ne može, on
to ne ume i on to nezna. Njemu bi bolje pošto je dobio nacionalnu
penziju , ja mislim  oni su se svi tamo smestili u tim nacionalnim
penzijama , dobili što treba, a dal su zaslužili to je druga prilika,
ja znam  da mnogi nisu i treba da se povuče kući i da radi.  Naravno,
mi smo  zemlja koja ima  najviše književnih nagrada  u Evropi , svetu.
Svako selo od  Mrčajevaca do  neznam tamo  nekog sela ima svoju
književnu nagradu  . Imamo preko hiljadu članova Udruženja književnika
Srbije , od toga imamo nekoliko stotina nepismenih ljudi . Treba
napraviti reviziju Udruženja književnika Srbije , a te nagrade ja tebi ,
ti meni , to je u zadnjih dvadeset godina postalo normalnost  i žiriji se
 uopšte ne .menjaju . Nameštanje nagrada je postalo sastavni deo
književnog života i to je ono što je tragično , jer nam u tome promiču
mnogi pametni , mnogi   dobri pisci . Nažalost mi  imamo i   podelu
pisaca, imamo dva Udruženja , imamo Srbsko književno društvo  koje se
odvojilo 2000. godine , gde su bili takozvani evropejci a ostalo je
ovo nacionalno , ovo nacionalno kakvo je sad i ovako nakaradno ono još
uvek u sebi ima te nacionalne prioritete koji su značajni , ali tu
treba napraviti veliku seču u tom smilu da dođu mladi ljudi u upravu ,
da dođu ljudi koji imaju viziju  Udruženja književnika Srbije i to
nacionalnu, duhovnu viziju.

 Šta predlažete ?!

 - Ne može se Srbija kao država nikad pod milim Bogom podizati, niti
može stati na  svoje noge ako se ne izvrši duhovna obnova  srbskog
naroda.  A duhovnu obnovu srbskog naroda, mora upravo  jednim svojim
delom da vrši Udruženje književnika Srbije . Ono je sad daleko od toga.
Mi smo imali  Jankovića pre dve godine , koji je vratio  Rakićevu
nagradu., a to što je dobio sa jednom članicom nije bitno sad uopšte
koja je to gospođa , ali sistem je ti si meni uradio ovo , ja sam tebi
uradio ovo , e mogu li dobiti tu nagradu ? Međutim, kad se pročitaju
knjige tih ljudi koji su dobili tu  nagradu , one naravno to  ne
zavređuju .Sigurno je da sadašnje Udruženje književnika  ima velike
pisce, kao što su Dobrica  Ćosić , kao što je Matija Bećković , kao
što je Radomir Raša Smiljanić i mnogi drugi. A to su ljudi koji su se
povukli , oni imaju svoj renome, oni imaju svje ime , njih te stvari u
Udruženju apsolutno više ne interesuju . Dođu samo u pojedinim
slučajevima, kad se dele neke značajnije nagrade, ali  dobro je da su
ostali u Udruženju. Dakle , Udruženje književnika Srbije treba da doživi
jednu totalnu reviziju , gde će doći jedna srednja dobra generacija
mlađih pisaca koji će uzeti stvar u svoje ruke i  iz ovog blata
izvlačiti sadašnju situaciju.

Ima li plagijatora u svetu književnosti kod nas, koliko ste upućeni u
takva dešavanja?

- Plagijatori su više prisutni u tim političkim , naučnim krugovima ,
svi ti ljudi koji imaju najviše doktorata na kugli zemaljskoj, nema na
čemu se više nije doktoriralo od leptira, pa do kupusa, na dobroj
rakiji itd . Naravno, koriste se razne knjige, prepisuje se itd.  Što
se tiče književnostikod nas  ne bi se baš moglo reći o plagijatima , a
što se mene tiče ja ne znam da je tako nešto  do sada u toj meri
rađeno , da bi se moglo oko toga govoriti.  Naravno postoje ljudi,
kojima su neki pisci bliži , pa pokušavaju da nađu smisao  njihovog
jezika, razmišljanja , to je sad nešto drugo  nije plagijat. , to je
jedan  odnos prema onome što neko piše. Što se tiče sveta, to ne znam
da li ima tih plagijata, ali kod nas  nema takvih nekih primera
ekstremnih o kojima bi se moglo govoriti

Govori se da je ulaznica za Udruženje književnika Srbije , članska karta
pojedinih političkih partija u ovom slučaju,  konkretno, SPO-e , a gde
ima dima ima i vatre, kao i da postoji cenovnik, odnosno da pojedini
članovi  komisije primaju trećerazredne pisce u članstvo za određenu
novčanu nadoknadu. Verujte li u to ili....

- Ja sam  bio dugo vremena i podpredsednik komisije i član komisije i
moram da kažem  da dok sam ja bio u toj komisiji , da je ta komisija
radila  onako kako treba.  Međutim, tačno je da određeni predsednici
imaju pravo na svoje predloge , tačno je da predlažu i svoje ljude  i
to ne možete nikada iskoreniti. Dal neko dobija za to novac il ne
dobija  to vi ne možete nigde videti , al  da imate polupismene ljude
koji su primljeni u Udruženje književnika i čije delo ne vredi ništa, tog
ima .Znači , to onda govori o ovome što ste vi pitali da postoje neki
načini da se verovatno i na takve načine koji se ne mogu dokazati ljudi
primaju u UKS. Biti član udruženja književnika Srbije to je čast , znači
vi ulazite u jednu nacionalnu strukturu života književnog  jedne zemlje,
postajete neko ko treba nešto lepo da čini za svoju zemlju . Međutim,
ja znam mnoge članve UKS , koji to uopšte ne zaslužuju da budu.
Praviti sad reviziju to je teško znate , ja prvi nikada se ne bih
bavio tim  poslom,ali bih nekim drugim , a to je da bih napravio takvu
komisiju UKS gde niko ne bi mogao da prođe članstvo, a da nema
nekoliko dobrih knjiga , da nema dobre književne kritike , da nije već
napravio jednu književnu karijeru i da ulazak u Udruženje književnika
bude kruna njegovog rada.

Recite mi, da li piscima mesto je u politici?

- Piscima nikada nije mesto direktno u politici , ali politika je
sastavni deo života , pisci su ljudi koji razmišljaju , pisci su ljudi
koji misle . Dobrica Ćosić je bio predsednik države , ne zato što je
bio pisac, nego zato  što je bio pametan čovek i sasvim je logično da
je  on kao takav bio predsednik države, radio je svoj posao, radio
ga je vrlo uspešno , radio ga je vrlo dobro. Dakle, mi smo imali kroz
istoriju imali smo pisce koji su bili ambasadori  i to izuzetni
ambasadori  Andrić je bio, Rakić je bio i sad da ne nabrajam , imali
smo sad  Basaru  al  on to  što je  radio nema  veze sa poslom koji je
 obavljao . Dakle, to je to sad kad imamo  određene pisce , koji su deo
vlasti , pa ih vlast nagrađuje zato što su u određenom trenutku
povukli  deo naroda za sobom , kao što su ovi evropejci o kojima sad
mi pričamo. Jedan od takvih evropejaca je i Basara. Dakle, piscima ne
bi trbalo biti direktno  mesto u vlasti, odnosno u politici , a ne
može pisac biti izvan društva , on mora da kaže, on mora da misli
,dakle on bi trebao da deluje il ne bi trebao biti direktno u Izvršnoj
Vladi. Neko da, a neko ne može , Dobrica je to mogao biti sa jednim
ogromnim iskustvom  itd, ovi drugi ljudi vrlo teško.

O Kosovu?

- Kosovo što se mene tiče, Kosovo se već dugo prodaje , a sa ovom
novom vlašću mi doživljavamo katastrofu i kataklizmu , jer na silu ova
vlast, na čelu sa Nikolićem,  Vučićem , Dačićem  gura Srbe  sa Kosova
i Metohije u Tačijevu državu i to je sramota. Neverovatno je da mi
dajemo dve svoje teritorije za Evropsku Uniju , za nešto što je
degradacija bilo kakve zemlje u Evropi . Šta je Evropka Unija? To je
jedna fašistička tvorevina , čiji je zadatak da ubije nacionalne
države , da ih potlači, da ih stavi pod svoju kontrolu, da pod
kontrolu stavi sva nacionalna dobra, sva nacionalna blaga  i kad ih
takve osakati da ih odbaci , ako mi za to dajemo deo svoje teritorije
, šta je to nego izdaja.

- O Hagu, o Vojislavu Šešelju ?

Vojislav Šešelj je moj prijatelj dugogodišnji i ja ga se nisam nikad ni
odrekao, ni njega, ni Radovana Karadžiću, ni Martića , ni Ratka Mladića
koji tamo leže. Hag je izmišljen zbog Srba, zato što je sav genocid
koji je napravljen nad Srbima, trebalo prebaciti na Srbe i tako
proglasiti ovo vreme genocidnim Srbima, koji su odbranili Evropu, koji
su odbranili čast Evrope , koji su odbranili sve ono što je pripadalo
jednoj civilizaciji vremena jednog Getea, koji je znao u to vreme da
ceni srpske junačke pesme , koji je znao u to vreme šta je srbska
kultura,  da bi sad ta ista Evropa pljuvala po tome, što je bilo i
ostalo deo  Evropske kulture.

O polititičkoj sceni Srbije , s obzirom da mnogi se bave mutnim
rabotama, a iza tog prvog sloja zvanog politika, kako neko reče,
nalazi se špijunaša ?

- Srbija je i politički i ekonomski potpuno uništena, imali smo
Demokratsku stranku 2000. godine koja je apsolutno  uništila sve živo
i u ekonomiji i u politici i u svemu što je do tada radilo. Iimamo
sada nastavljače te politike, ove nove trojke , koja se apsolutno
uključila u politiku Demokratske stranke i nastavlja dalje da razara i
uništava srpsku zemlju.

Šta je novo u planu? Pišete li ...

-  Ja nikad ne znam šta je kod mene u planu, ja uvek radim, a šta će i
kako biti videćemo. Sad mi je trenutno izašla knjiga poezije  "Slava
Bogu" koja će sad 26. decembra biti predstavljena u Novom Sadu. Imam
dosta toga u planu,  šta ću uraditi ne znam; videćemo .

O Zbilji , listu čiji ste urednik?

-Zbilja ako Bog da,  sledeće godine ulazi u svoju 24 godinu izlaženja.
To je ovog trenutka uz Geopolitiku jedini nacionalni list u Srbiji,
koji odoleva svim iskušenjima koja se dešavaju koji se dešavaju u našoj
zemlji . Drugih listova nema. Tu je naravno i Pečat ali dva najelitnija
lista su  Zbilja i Goopolitika.

- Ko su vaši omiljeni pisci?

-  Ja nisam  nikad bio čovek koji se opredeljivao kad su u pitanju pisci
. Najveći pisac svih vremena je  i mog života je Njegoš. Sramota je
danas da jedna država ne obeleži 200 godina  Njegoša, Njegoša  u kome je
sva naša  državnost, sva naša kultura, sva naša duhovnost , sve ono
što pripada jednoj državi . Danas ne obeležiti Njegoša znači direktno
uništavati svoju državu.

Šta mislite o  pokretanju peticije za  obnovu kapele na Lovćenu?

- Teško je to sad bilo šta potpisati , jer političke snage  u Crnoj
Gori su automatski protiv Njegoša i potpisati bilo šta pored Mila
Đukanovića je nemoguće. Sve dok Njegoš ne bude bio i ostao u Crnoj Gori
srbski pisac , tako nešto će biti vrlo teško, a on jeste bio i ostao
srbski pisac.  Bez obzira gde Srbi  živeli, od Amerike, Australije,
Aljaske,  Francuske, Italije, on je srbski pisac i ta veza Njegoša  nad
svim Srbima to je ono što je opasno i to je ono što Evropa želi da
uništi, ako uništi tu vezu , onda je uništila jedno veliko vezivno
tkivo koje čini Srbe jakim.

O Nebojši Krstiću , osnivaču " Obraza " ?

- Nebojša je bio jedan od najelitnijih srbskih nacionalista. Imao je
jedno izuzetno duhovno obrazovanje, a ubili su ga zato što je pretila
opasnost , tadašnjem  režimu, da otačastveni pokret "Obraz" , postane
elita duhovne mladosti Srbije.

 Da li je  sveštenicima  mesto u politici?

- Ja moram da kažem da je naša crkva  razbijena, i  naš Patrijarh  danas da
jednu izjavu , drugi put da drugu izjavu, treći put treću izjavu ,
tako da je narod apsolutno sluđen. I ovo što se dešava  u Srbskoj
Pravoslavnoj Crkvi  u zadnje vreme govori da je SPC razbijena, ja
ustvari govorim o Sinodu , ja ne govorim o crkvi kao  instituciji ,
crkva kao institucija ona će ispratiti još mnoge vladike  i mnoge
Sinode i ostati nešto što će da odbrani  srbski narod. Ali oni koji
su sad u SPC , oni su napustili srpsku crkvu, pogotovo uz taj
ekumenizam koji  hara, uz to papstvo , uz to podilaženje papi itd.

Koje su vam najdraže napisane knjige?

- Meni je  draga  zbirka  ljubavnih  pesama iako ih ima dosta , "Ne dam
te ljubavi" To mi je najdraža knjiga.

Za kraj nam recite, pošto živimo u vreme kad je najčešći saobraćajni
znak kažiprst u kažiprst , kako glasi vaša poruka srbskom narodu?

- Narod mora da se vrati srbskim i duhovnim vrednostima , dok se god
ne izvrši duhovna obnova  Srba, nećemo imati srpsku državu.  Onog
trenutka kad se vratimo liturgiji , kad se vratimo postu , kad se
vratimo ispovedanju, kad se vratimo celom svojom dušom Hristu, onda će
i Srbi i srbska država poći  napred. Bez Boga ne može ništa, bez
liturgije ne može ništa , prema tome duhovna obnova Srbije je  uslov
opstanka srpske države.

Razgovarala: Slavica Jovanović

foto. Slavica Jovanović