Republika Srbija i Republika Srbska su delovi Podeljene Srbije

 Aleksandra Galija

• Direktor RISI Leonid Petrovič REŠETNJIKOV: Svi događaji vezani za Prvi i Drugi svetski rat, kao i za `91-vu i `95-tu godinu, bili su napadi na pravoslavne Srbe. Srbe nisu tukli zato što su Srbi, već zato što pripadaju pravoslavlju. I dalje ih biju. I dalje ih dave. Sve vode ka tome da ih pretvore u poslušne ovce. Jer, pravoslavni Srbi su sila koja se može pripojiti pravoslavnoj Rusiji
  
  
• Direktor Centra za izučavanje Rusije, profesor BU Miroslav JOVANOVIĆ: Želi se ukinuti Republika Srbska kao struktura srbskog naroda, kao država srbskog naroda u BiH. Cilj je likvidacija jedinog dostignuća borbe srbskog naroda tokom `90-tih godina
  
  
• RISI: Vašington i Brisel žele uništenje Republike Srpske. Ostaje da se uzdamo u razum Momčila Krajišnika da neće dozvoliti da ga posvađaju i konfrontiraju sa predsednikom RS Miloradom Dodikom
  
  
• Republika Srbska je na udaru da Rusija koja obnavlja svoju snagu ne bi imala slonac na Balkanu
  
  
• Zapad ne želi samo da anulira Dejtonski sporazum, već i da uz pomoć Saudijske Arabije i Katara dodatno islamizuje Bosnu i Hercegovinu i da Balkan preplavi islamskim bojovnicima i tako pripremi novi pokolj
  
  
• Staša KOŠARAC, predsedavajući Doma naroda  Parlamentarne skupštine BiH: Danas se u BiH već nalazi mnogo stotina lica koja pripadaju radikalnom islamskom pokretu. Rasuta su po čitavoj teritoriji BiH, po Muslimansko-hrvatskoj Federaciji, ali u zonama koja se graniče sa Republikom Srbskom. Radi se, zapravo, o više stotina logora u zatvorenim selima gde žive
  
           RUSKI instituta za strateška istraživanja napravio je novi polučasovni dokumentarni film „Podeljena Srbija“.
  
           Čitajte i(li) gledajte:
  
  FILM RUSKOG INSTITUTA ZA STRATEŠKA ISTRAŽIVANJAPODELJENA SRBIJA

         Aleksandra GALIJA, voditelj RISI televizije: Tamo je Republika Srbska, a mi se još nalazimo na teritoriji Velike Srbije. Bosanski Srbi su se`90-tih godina s oružjem u rukama borili za jedinstvo srbskog naroda. Međutim, Zapad je učinio sve da onemogući stvaranje jedinstvene srpske države. Sada se ovde, na reci Drini, nalazi granica između Srbije i Bosne.

         Nastojeći da ne dozvoli nastanak jedinstvene srpske države, zapadna civilizacija nije samo podelila jedinstveni srpske narod na delove, već je rukama Muslimana i Hrvata izvršila pravi genocid nad Srbima.

         Staša KOŠARAC, predsedavajući Doma naroda  Parlamentarne skupštine BiH: Reći ću vam da je u Sarajevu postojalo 120 logora za Srbe. Preko 20.000 ljudi srpske nacionalnosti prošlo je kroz te logore. Ljudi su izvođeni iz svojih stanova i bolnica i bili likvidirani samo zato što su Srbi.

         Kada je 1991. godine bio likvidiran Sovjetski Savez, Zapad je počeo sa unapred isplaniranim uništavanjem svih bivših satelita SSSR. Otpočelo je fazno razaranje Jugoslavije.

         Raspadom Jugoslavije bila je narušena celovitost jedinstvenog srbskog naroda. Srbi su se obreli u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori u kojoj je aktivno počelo nametanje crnogorskog separatizma, koji je po svojoj genezi sličan zapadnoukrajinskom.

         Vladika Grigorije, episkop Zahumsko-hercegovački: Ispočetka je sve izgledalo kao unutrašnji konflikt i kao borba unutrašnjih snaga. Ali, kasnije, kada je konflikt ušao u otvorenu fazu, postalo je jasno da Zapad podržava drugu stranu – muslimansku i hrvatsku. Tada na našoj strani nije bilo međunarodnog faktora sa snagom koja bi nam mogla pomoći. Nas je štitila i vodila uverenost da se borimo za svoju slobodu, za svoja autohtona prava, jer su ovde živeli i naši preci. Jednostavno, borili smo se da preživimo.

         Teritoriju bivše Jugoslavije zahvatio je niz užasnih ratova u kojima su Srbi bili izloženi sistematskom genocidu. Zapad se opet, kao u vreme kada se Rusija borila za oslobađanje balkanskih Slovena u XIX veku, našao na strani dželata.

         Posebno teška bila je, isto kao i 1941.-1945. godine, sudbina bosanskih Srba. Postoje svi razlozi da se tvrdi da je uzrok genocida bila vernost naše braće Srba – pravoslavlju.

         Leonid Petrovič REŠETNJIKOV, direktor RISI: Svi događaji vezani za Prvi i Drugi svetski rat, kao i za `91-vu i `95-tu godinu, bili napadi na pravoslavne Srbe. Tvrdim da je ovo pravi redosled ove dve reči. Srbe nisu tukli zato što su Srbi, već zato što pripadaju pravoslavlju. I dalje ih biju. I dalje ih dave. Sve vode ka tome da ih pretvore u poslušne ovce. A čine to zbog prve reči u nazivu `pravoslavni Srbi`. Jer, pravoslavni Srbi su sila koja se može pripojiti pravoslavnoj Rusiji.

         Genocidu u BiH, kao uostalom i u Hrvatskoj i na Kosovu, bili su izloženi ne samo pravoslavni Srbi, već i njihova kultura. Na udaru se našlo i samo pravoslavlje. Uništavane su crkve i manastiri, a i sveštenici. Događaji od 1992. do 1995. godine liče – kao dve kaplje vode – na genocid nad Srbskom pravoslavnom crkvom koji su izveli Vatikan i hrvatska država za vreme Drugog svetskog rata.

         Vladika Grigorije: Više od 150 crkava i manastira uništeno je na teritoriji Republike Srpske. Samo u eparhiji u kojoj ste sada, bili su uništeni: katedralni hram, dva manastira i 35 crkava. Ista takva ili još strašnija razaranja bila su u Bihaćkoj i Dabrobosanskoj eparhiji. Još užasnije je što je bio srušen ogroman broj kuća. Hiljade ljudi je izgubilo krov nad glavom. A ne možemo da ne vidimo da je u svemu tome postojala i duhovna nit. Jer, sve je počelo dizanjem u vazduh saborne crkve naše eparhije u Mostaru, a uništen je bio i manastir Žitomislić.

         Najveću pravoslavnu crkvu razneli su Muslimani i Hrvati. U Hecegovini, u gradu Mostaru. Ona je bila toliko velika i čvrsta da im je za njeno razaranje bio potreban čitav jedan mesec.

         Otac Radivoj, starešina crkve Svete Trojice u Mostaru: Ovo je 1873. godine bila najveća pravoslavna crkva na Balkanu. U maju i junu 1992. godine crkva je bila uništana, a istovremeno su iz grada bili proterani svi Srbi koji su ovde, u ovom gradu, bili važna ekonomska, kulturna i demografska komponenta. Muslimansko-hrvatska armija je u roku od mesec dana tri puta minirala crkvu pokušavajući da je digne u vazduh. I tek su iz trećeg pokušaja, nakon trećeg miniranja, uspeli da je raznesu, da je do temelja sruše.

         U toku je obnava toga hrama, ali je za to obezbeđeno katastrofalno malo sredstava. Izgradnja svaki čas prestaje. Otac Radivoj ipak veruje da Bog nije u sili, već u istini. Treba odati priznanje našoj pravoslavnoj braći u Bosni koja su 1992. godine ustala u dobranu svoje Vere, Otadžbine i svog jedinstva. Svi kao jedan.

         Srbe nije zaustavilo ni to što je neprijatelj bio moćan. Iza Hrvata i Muslimana stajali su Vašington, Brisel i islamisti svih fela. Razume se, u takvoj situaciji gubici među srbskim rodoljubima nisu bili mali.

         Aleksandra GALIJA: Ovo je Vojničko groblje na Sokocu gde je sahranjeno 955 srbskih vojnika i oficira ubijenih za vreme zapadne agresije (na srpske položaje) oko Sarajeva u preiodu 1992. do 1993. godine.

         Na titlu piše: ovde su sahranjeni junaci koji su dali živote za jedinstvenu i nedeljivu Srbiju

         Veoma je važno da i mi i Srbi, a i Hrvati i Muslimani, znamo da rata u BiH u periodu od 1992. do 1995. godine ne bi bilo bez SAD i Evropske unije. Predsednici Slobodan Milošević i Franjo Tuđman faktički su se bili dogovorili o mirnoj podeli Bosne i Hercegovine. Ali, Zapad to nije dozvolio, već je isprovocirao rat.

         Leonid Petrovič REŠETNJIKOV: Raspad Jugoslavije bio je predodređen još 1918. godine, još onda kada je bila stvarana. Ali, onako krvav raspad Jugoslavije, koji se odigrao 1992. godine, nesumnjivo je bio izazvan mešanjem zapadnih sila. A zapadne sile su, u stvari, spoljne sile. Da se te sile nisu umešale – insistirajući da se ona što pre podeli po unutrašnjim granicama socijalističke Jugoslavije, da nisu toliko podsticale Bosance-Muslimane na nezavisnost i da nisu toliko podsticale Hrvate – uveren sam, kao i mnogi drugi eksperti, da klanice u BiH i Hrvatskoj ne bi bilo.

         Za nas Ruse važno je da budemo svesni da je 1914. godine pravoslavna Rusija, kojom je vladao Imperator Nikolaj Aleksandrovič, bez razišljanja stala na stranu svoje braće, a da je 1992. godine jeljcinska liberalno-demokratska vlast počinila Judin grah – ostavila na cedilu Srbe i prepustila sudbini. Ali, našli su se Rusi koji su svojom krvlju sprali tu nacionalnu sramotu.

         Aleksandra GALIJA: Nalazimo se u Republici Srbskoj u Bosni. U gradu Višegradu. Na srbskom vojničkom groblju. Ovde su sahranjeni Srbi koji su poginuli za ideju jedinstva srbskog naroda tokom agresije Zapada 1992-1995. godine. Ovde je podignut i spomenik ruskim dobrovoljcima koji su dali svoje živote za srpsku pravoslavnu braću. Srbi visoko cene podvig ruskih dobrovoljaca i brinu se ne samo o njihovim grobovima, nego i pomažu porodicama Rusa poginulih za slobodu i nezavisnost Srbije.

         Savo CVJETINOVIĆ, predsednik Udruženja srbsko-ruskog prijateljstva:Dobrovoljce koji su učestvovali u našem poslednjem ratu nije slala ruska država. Oni su dolazili vođeni osećanjem da pripadamo iskonskom jedinstvenom, zajedničkom slovenskom pravoslavnom korenu. Želeli su da na taj način pomognu Srbima u Republici Srbskoj. Zato mi njihovu žrtvu utoliko više cenimo. Svake godine dva puta organizujemo dolazak u Republiku Srpsku porodica ruskih dobrovoljaca i uopšte dobrovoljaca koji su učestvovali u ovim ratovima. Pokušavamo da im pomognemo da dobiju statusna prava, tj. da dobiju sva prava koja imaju srbski borci, učesnici tog rata.

         Uprkos izdaji jeljcinske liberalne Rusije i pritisku Zapada, bosanski Srbi su uspeli da stvore svoju državu. Republika Srbska je bila osnovana 1992. godine, onda kada su bosanski Srbi pokušavali da ostanu u sastavu Jugoslavije, iz koje su težili da se iščupaju Hrvati i Muslimani. Pod pritiskom SAD,  Muslimani i Hrvati, koji su do tada međusobno ratovali, 1994. godine potpisuju Vašingtonski sporazum i formiraju Muslimansko-hrvatsku federaciju.

         Zbog NATO bombardovanja i blokade koju je inicirao šef Jugoslavije Slobodan Milošević, koji je izdao bosanske Srbe, Republika Srbska je bila prisiljena da položi oružje. Rat je završen Dejtonskim mirovnim sporazumom koji je takođe potpisan u SAD.

         Od tada se država Bosna i Hercegovina sastoji od dva dela: Republike Srpske sa 49 odsto teritorije i Federacije Bosne i Hercegovine sa 51 odsto teritorije BiH. Poslednju, da bi bilo kraće, najčešće nazivaju Federacija. A pri tom sva vlast u BiH pripada tzv. Visokom predstavniku Evropske unije.

         Aleksandra GALIJA: Vrhovna vlast u zemlji faktički pripada predstavniku OUN i EU – Visokom predstavniku u Bosnu i Hercegovinu.

         Visoki predstavnik može da otpusti bilo kog funkcionera u Republici Srbskoj i Federaciji i da ukine svaki zakon donešen na bilo kom nivou, ukoliko oceni da ugrožava održavanje mira u Bosni. Obzirom da ovog namesnika bira Evropski parlament, na to mesto dolaze karijerne diplomate iz zemalja NATO ili iz neutralnih zemalja koje su dokazale svoju odanost zapadnim vrednostima.

         U početku su prava članova ove konfederacije bila prilično široka, ali su evropski namesnici, koji su se izmenjali na tom `prestolu`, postepeno otkidali prava i Federaciji i Republici Srbskoj, prenoseći ih na nivo države kao celine.

         Federacija ima veći broj stanovnika, više od 2 miliona ljudi, nasuprot Republici Srbskoj koja ima milion i po.

         Ideja o nedeljivoj i jedinstvenoj Bosni je cilj jedino bosanskih Muslimana koji dominiraju u Federaciji. Zato je dekonstrukcija prava dva entiteta koji čine Bosnu, uperena protiv Srba i njihove državne tvorevine u sastavu Bosne i Hercegovine – Republike Srpske.

         Milorad DODIK, predsednik Republike Srpske: Od samog momenta potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, usledili su pokušaji da se on promeni i anulira. To je i osnovni cilj onih koji žele da stvore unitarnu i centralizovanu Bosnu i Hercegovinu. Njihovi pokrovitelji su pre svega Amerika i značajan broj zemalja Zapada koje su od samog početka pokušale da izvrše reviziju Dejtonskog sporazuma.

         Tiha, puzajuća revizuja bila je praćena ogromnim pritiskom na lokalna rukovodstva, pre svega na vrh Republike Srpske. Radilo se o ucenama i otpuštanjima. Sve što je tada činjeno nezakonito je i prisiljavalo je političke strukture da prihvataju nove sporazume u okviru BiH uprkos ustavnim, odnosno Dejtonskim okvirima. Zapad je, očigledno, još do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, obećao Muslimanima da će nakon uobičajenog proteka vremena sve biti onako kako oni žele.

         Žrtva puzajućeg `usisavanja` je Republika Srbska, kojoj je Dejtonski sporazum garantovao svoju carinu, obezbeđivanje svoje granice, svoje pravosuđe, čak i armiju. Ali, tokom proteklih 12 godina sve ove privilegije su postepeno – pomoću štapa i šargarepe – oduzete Republici Srbskoj i predate BiH. Na taj način su anulirani svi ustupci koje je srbska strana dobila potpisivanjem Dejtonskog sporazuma. Sve je realnija unitarna BiH protiv koje su se borili bosanski Srbi i koju je, činilo se, sahranio Dejtonski sporazum.

         Miroslav JOVANOVIĆ, direktor Centra za izučavanje Rusije, profesor BU: Želi se ukinuti Republika Srbska kao struktura srbskog naroda, kao država srbskog naroda u Bosni i Hercegovini. Dakle, cilj je likvidirati jedino dostignuće borbe srbskog naroda tokom `90-tih godina i stvoriti centralizovanu BiH u kojoj će uvek, zbog promenjene demografske situacije, na vlasti biti Muslimani. Na taj način bi bila stvorena muslimanska država na Balkanu i u Evropi. Ta država bi, uz Kosovo, bila druga takva država.

         A da Srbima nisu smetali i da protiv njih nisu smišljali podvale u uslovima NATO okupacije, u Republiku Srpsku bi počeo povratak Srba iz čitavog sveta. Međutim, ima takvih primera.

         STEVO, farmer-preduzetnik, povratnik: Odlučili smo 2007. godine da se vratimo u naš rodni kraj. Došao sam sa ženom i naše šestoro dece. Pronašli smo ovu veoma plodnu i bogatu dolinu. Bila je slabo razvijena, ali je to bila i mogućnost da objedinimo našu srpsku samosvest i duhovnost sa ekonomskim rastom. Odlučili smo da se nastanimo ovde i da stvorimo uslove za život sebi i svima oko nas. Odlučili smo zbog dece jer, kao što rekoh, već imamo šestoro, a ako Bog da – biće i sedmo. Činimo sve da naša deca očuvaju svoju samosvest i da žive u Otadžbini svojih predaka. Mislim da im ovde to možemo pružiti, a da pri tom ostanu pravoslanvi Srbi kao i mi.

         Očigledno je da međunarodni establišment nije zainteresovan da se Srbi vraćaju na svoju zemlju. Prekookeanski političari ne žele da se povećava pravoslavno stanovništvo u regionu. Republika Srbska im i onako smeta. Naše konkurente posebno nervira činjenica da je Republika Srbska protiv ulaska BiH u NATO, što remeti američke planove. Takođe, Zapad nije zadovoljan pozicijom rukovodstva Republike Srpske. Stvar je u tome što je, Savez socijaldemokrata Milorada Dodika, koji je na vlast u Republici Srbskoj došao 2006. godine, počeo da vodi prijateljsku politiku prema Rusiji.

         Milorad DODIK: Ruski preduzetnici masovno investiraju kod nas. Samo investicije u naftnu industriju dostižu milijardu evra ili treba da dostignu. Govorim o kupovini postojeće rafinerije i benzinskih pumpi. Važan je i projekat kraka gasovoda Južni tok koji treba da prođe kroz Republiku Srpsku iz pravca Srbije.

         Za doprinos jačanju rusko-srbskih veza i pravoslavlja, Milorad Dodik nagrađen je državnim ordenima Ruske Federacije i Srpske pravoslavne crkve. Ali, poslednjih godina evropski namesnici u Sarajevu aktivno pokušavaju da diskredituju ovog političara, koristeći se metodima obojenih revolucija. Radi se o tome da 2014. godine u Republici Srbskoj treba da budu održani predsednički izbori. U nameri da sa vlasti ukloni predsednika Dodika, Zapad nastoji da raspali razmirice. Zbog toga su vašingtonski i briselski političari odlučili da puste na slobodu prvog predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika kojeg je bio osudio okupacioni Haški tribunal.

         Aleksandra GALIJA: Iz zatočeništva u engleskom zatvoru, u kojem se nalazio nakon presude Haškog sudilišta, u Srbiju je došao prvi predsednik parlamenta Republike Srpske Momčilo Krajišnik. Posle susreta sa predsednikom Republike Srpske, on se vratio u rodni kraj, na Pale, gde je bio dočekan kao heroj.

         Ostaje samo da se uzdamo u razum Momčila Krajišnika i da neće proći pokušaj da se posvađaju prvi predsednik parlamenta Republike Srpske i predsednik Dodik.

         A Beograd, gde su na vlast došle snage sa patriotskom genezom koje vode politiku orijentisanu na Zapad, treba da se uzme u pamet. Jer, Zapad se i sam nalazi u velikoj sistemskoj krizi, kako političkoj, tako i ekonomskoj i traži ozbiljnu pomoć sa strane, dok je situacija u Rusiji stabilna.

         Milorad DODIK: Putin je uspeo da Rusiji povrati autoritet na međunarodnoj sceni. Danas Rusiju znaju upravo po tome što vodi svoju, samostalnu i samobitnu politiku, zasnovanu na sopstevenim interesima, i po tome što je država sa kojom se na međunarodnom planu ne može i o ovako i onako, kao što je to bilo moguće u prethodnom periodu kada je Rusija izgubila okvir koji je bio Sovjetski Savez.

         Ruse u Republici Srbskoj vole i obični Srbi. Snimateljsku ekipu Ruskog instituta za strateška istraživanja vozio je kolima, koja nam je ljubazno dodelila srbska strana, vozač po imenu Radivoj. Putevima Bosne i Hercegovine prešli smo više od 2000 kilometara. Radivoj je bio izuzetno ljubazan i predusretljiv. Za nas je bilo veliko iznenađenje kad nas je pozvao svojoj kući, gde je njegova porodica, za goste iz Rusije, već bila postavila sto.

         Aleksej TIMOFEJEV, predstavnik RISI u Srbiji: Hvala vam puno za sve što ste uradili. Hvala vam puno što ste nas pozvali u svoju kuću. Ovaj put je bio lep, koristan i prijatan za nas, a nadam se da nije bio pretežak za Radivoja, koji nam je toliko pomagao u putu. Hvala vam puno.

         Sada je veoma važno pomiriti sve Srbe. Taj put pomirenja postaje moguć zahvaljujući i delatnosti poznatog srbskog filmskog režisera Emira Kusturice koji je za svoj projekat dobio podršku predsednika Milorada Dodika. Suština projekta je izgradnja kulturnog centra Andrićgrad pored Višegrada na granici Republike Srpske i Republike Srbije.

         Andrićgrad koji je sagrađen od kamena u tredicionalnom stilu i predstavlja nastavak kulturnog projekta Drvengrad na Mokroj gori koji je ovaj režiser sagradio sa druge strane granice.

         Nedeljko PERIŠIĆ, član menadžmenta Andrićgrada: Ovde u Andrićgradu je 28. juna 2013. godine formiran naučni institut koji će zajdedno sa SANU i Maticom Srbskom biti stub srpske kulture i duhovnosti. Cilj je da se okupe najumniji srbski intelektualci, a institut će se baviti onim čime se bavio Ivo Andrić – politikom, i književnošću, diplomatijom i istorijom.

         Naučnom centru koji se formira u Andrićgradu predstoji da odgovori na mnoge savremene izazove među kojima se izdvaja pokušaj Zapada da za otpočinjanje Prvog svetskog rata optuži Srbiju i Rusiju. To treba našim prekookeanskim partnerima da bi izvršili pritisak na Republiku Srpsku i predsednika Dodika, kao i da se stvori negativna predstava o Srbiji da bi se u BiH likvidirala srbska država.

         Milorad DODIK: Sve to potvrđuje generalnu tendenciju koja se svodi na istorijski revizionizam. Već pokušavaju da revidiraju istoriju Drugog svetskog rata i na tome se ne zaustavljaju. Prešli su i na preispitivanje istorije Prvog svetskog rata.

         Nema sumnje da je atentat u Sarajevu izvršio Srbin Gavrilo Princip što je tada bilo iskorišćeno kao povod da Austro-Ugarska napadne Srbiju, iako Gavrilo Princip nije bio iz Srbije. On je bio iz ovih krajeva i zajedno sa drugima izvršio je atentat na okupatora. Nije ga izvršio u Beču, već u Sarajevu, smatrajući da je Austro-Ugarska neopravdano okupirala BiH i da je time bila dovedena u pitanje sloboda naroda kojem je pripadao. U njegovoj organizaciji, u Mladoj Bosni, bilo je prdstavnika i drugih naroda, Muslimana, čak i Hrvata.

         Zapad je te 1914. godine započeo ubijanje svetskih razmera, a ne Rusija i Srbija. Cilj je bilo uništavanje Rusije. A sarajevsku epizodu i ljubav Rusa prema Srbima – Volstrit, Berlin, London i Beč iskoristili su kao povod za otpočinjanje Prvog svetskog rata.

         Aleksandra GALIJA: Bečki kabinet doživljavao je Srbe kao oslonac Rusa na Balkanu. U Berlinu i Beču su potpuno u pravu što su doživljavali Rusiju i Srbiju kao jedinstvenu celinu, pa su odlučili da uvuku Rusiju u svetski rat, napavši Beograd. Za to je, kao povod bilo iskorišćeno ubistvo, ovde u Sarajevu, nadvojvode Fercinanda. Rusija je bez razmišljanja ustala u zaštitu svoje braće.

         Pokušaj da se krivica spere sa agresora iz 1914. i 1941. godine i da se prebaci na Srbe i Ruse, koji su se oba puta našli na udaru, svedoči i o aktuelnim planovima Vašingtona i Brisela, koji žele uništenje Republike Srpske.

         Da Rusija koja obnavlja svoju snagu ne bi imala slonac na Balkanu.

         Zapad ne želi samo da anulira Dejtonski sporazum, već i da uz pomoć Saudijske Arabije i Katara dodatno islamizuje Bosnu i Hercegovinu i da Balkan preplavi islamskim bojovnicima i tako pripremi novi pokolj.

         Staša KOŠARAC: Danas se u BiH već nalazi mnogo stotina lica koja pripadaju radikalnom islamskom pokretu. Rasuta su po čitavoj teritoriji BiH, po Muslimansko-hrvatskoj Federaciji, ali u zonama koja se graniče sa Republikom Srbskom. Kad sam izgovorio govorio `mnogo stotina lica` nisam imao u vidu ljude, već više stotina logora u zatvorenim selima u kojima oni žive. 

         Aleksandra GALIJA: Međutim, vremena se menjaju. Vidimo kako je Rusija odbranila Siriju i na taj način spasila Iran. Vidimo i kako Ukrajina nikako ne može da se odluči da potpiše sporazum o partnerstvu sa EU, što takođe svedoči o porastu moći i uticaja Rusije. Sve to ukazuje da se sudbina Srba u Bosni, ali i sudbina svih Srba, može promeniti na bolje.

         Važno je pamtiti stih iz Jevanđelja po Mateju: Sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati.

         Aleksandra GALIJA: Sada je uloga Srpske pravoslavne crkve neobično važna za Srbe u Republici Srbskoj i Srbe u celini. To je ona uloga koju Ruska pravoslavna crkva ima za Rusiju. Bez pravoslavlja, jedinstvena i nedeljiva Rus raspada se na desetine delova – Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju...

         Vladika Grigorije: Upravo smo čuli zvuk pravoslavnog zvona, sa pravoslavne crkve, na ovim prostorima gde živimo. Ovde u hercegovačkom regionu i u Dalmaciji. Imajući u vidu sve ono što su pravoslavni preživeli ovde, činjenica da ovde čujemo zvono sa pravoslavne crkve – pravo je čudo Božje. To je Božja volja, ali i žrtva, podvig, patnje i muka naših predaka koji su se borili da mi opstanemo ovde i da to zvono ovde zvoni.

Braća smo rodna, a, na kraju,

Ta i zamera svet nam vas!

Rusiju vama ne praštaju,

Ne opraštaju ni njoj vas!

Boje se oni, njima smeta

Što porodica naša zna

Pred svakim licem toga sveta

Stati i reći: „To sam ja!”

Fjodor Ivanovič Tjutčev

                  Obrada: www.fakti.org

         Prevod: Goran ŠIMPRAGA