Komedija grešaka ili put ka samom sebi

Vatrena smesa smeha i suza, uma i gluposti, u celini sve kao i u životu. Takva je Šekspirova Komedija zablude. Moskovsko pozorište Et cetera prikazuje premijeru ove predstave u postavci istaknutog reditelja iz Gruzije Roberta Sturua.

U drami je mnogo nepogrešivih komičkih postupaka koji su određeni sižeom: dva potmka bogate trgovačke porodice su blizanci, njihove sluge takođe blizanci. Igrom sudbine oni se rastaju u ranom detinjstvu. Nalaze se. Ali pre toga dospevaju u vrtešku nezgodnih situacija: blizance mešaju voljene, sudije, kreditori, ukućani... Predstava je upečatljiva, dinamična, gleda se u jednom dahu. Ali Šekspir ne bi bio Šekspir kada bi hteo da izazove samo smeh – kaže reditelj Robert Sturua. U njegovim delima uvek su značajne misli:

- Ovo je priča o tome koliko je sve u našem svetu zamršeno, da ne možemo nikako da shvatimo o čemu se radi. Situacija u drami dolazi do potpunog apsurda, ljudi faktički lude. I ova atmosfera koja sada u svetu postoji takva je čudna – nikako ne možemo za sebe da utvrdimo gde je zlo a gde dobro, gde istina, a gde laž – što podseća na ovu dramu.

Asocijacije sa savremenim trenutkom podvlače se kostimima izvođača: elegentni mantili, šalovi, maice, cipele na štiklu. I to je nromalno, smatra Robert Sturua. Takva je Šekspirova tradicija: on nikada nije pisao drame savremene u njegovom trenutku. Birao je ili istorijske sižee, ili mitske. Ali igrao ih je u njemu savremenim kostimima.

Nesumnjivi plus postavke je muzika stalnog Sturuinog koautora, čuvenog kompozitora Gije Kančelija. Svaki junak ima svoju muzičku temu, koja ga prati na sceni, au finalu predstave se izvodi prava opera: svi pevaju! O probama pod rukovodstvom Kančelija u intervjuu za Glas Rusije govorio je izvođač glavne uloge, tačnije dve uloge odjednom, pošto je reč o blizancima – glumac Vladimir Skvorcov.

- On je doputovao tri nedelje pre premijere i počeo sa nama da radi, vrlo je pedantan čovek, ozbiljan – akcenti, pauze, ne daj Bože da pogrešiš! On je surov čovek. Dobar, ali surov, zato što je profesionalac. I naravno muzika pomaže da igramo.

Reditelj Robert Sturua je napravio mnogo predstava po Šekspiru u raznim pozorištima sveta. I Komediju zablude on je postavio u Narodnom pozorištu Finske u Helsinkiju. Ipak vratio se toj drami ponovo i smatra da to nije poslednji put! Šekspir je kao bunar bez dna: neiscrpan, - smeje se Robert Sturua.

- Što više radiš, to on više izmiče iz tvojih ruku, sve više se udaljava. Takav je on umetnik – i ti naši rediteljski trikovi nemoćni su pred tom čudnom pojavom.

Junaci Komedije zabluda treže nekog, a na kraju dolaze sebi, počinju bolje da shvataju sebe i svoje mesto u životu...

Rita Bolotska,