Južni tok žuri u Mađarsku

Izgradnja mađarske deonice gasovoda započeće po planu – u aprilu 2015. godine. A prvi gas će stići u Mađarsku početkom 2017. godine. Takvi su glavni rezultati pregovora u Budimpešti mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Gasproma Alekseja Milera. Rad u strogom skladu sa grafikom je upravo ono što je iz raznih razloga neodstajalo sa drugim učesnicima projekta Južni tok – Bugarskom i Srbijom. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Mađarska je od samog početka postmatrana kao ključni učesnik projekta Južni tok. Dokumenti usaglašeni još 2008. godine predviđali su da će glavna trasa gasovoda proći kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku u pravcu austrijske stanice u Baumgartenu. Ipak već tada u uslovima jakog suprostavljanja realizaciji projekta Južni tok od strane EU, Gasprom i mađarski enegetski koncern MO L pripremili su rezervnu varijantu transporta gasa preko Severne Italije. Prema datoj varijanti, uloga stanice u Baumgartenu trebalo je da pripadne istoj takvoj stanici u mađarskom gradu Varošfeld. Upravo takva varijanta na kraju je bila tražena.

Sa čime je vezana u celini uspešna saradnja Rusije i Mađarske u energetskoj sferi? Odgovor na ovo pitanje leži u ravni mentaliteta mađarskih vladajućih elita koje uz svu svoju ideološku zaoštrenost i određen protekcionistički trend, ipak jasno shvataju karakter nacionalno-državnih interesa i objektivnu uklopljenost svoje zljme u regionalne i opšteevropske procese, istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin:

- Trenutno zadatak svih zemalja EU jeste maksimalno privlačenje investicija. Investicije koje mogu da dođu u region izgradnjom Južnog toka ozbiljne su, mere se milionima evra. Zato, naravno, sve zemlje EU zainteresovane su da sarađuju sa investitorima i da privlače nove investicije. Saradnja sa Gaspromom sada se dešava pod malo drugim uglom i sa malo drugačijih pozicija. Ako je ranije Evropa mogla da razgovara oštrije i da bira investitore, sada je stav ovih država odmah blaži.

Upravo premijer Mađarske Viktor Orban izgovorio je proročke reči: Evropi je potrebna Rusija. Pre ili kasnije, pre ranije nego kasnije, nama će biti potreban strateški savez sa Moskvom. Zavisnost EU u celini od isporuka gasa iz Rusije Brisel procenjuje na 39%. Osim toga, EU kupuje od Rusije oko 33% nafte, podsetio je direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

Većina zemalja Evrope odustaje od nuklearnih centrala. One takođe treba da se zamene. Pada sopstvena ekploatacija gasa. Ovaj proces ne može da se zaustavi. Smanjuju se isporuke iz Severne Afrike i sa Bliskog Istoka. Tamo raste sopstvena potrošnja, nema stabilnosti u tom regionu. U Libiji, na primer, mi vidimo smanjenje obima eksploatacije. U Aziji mnogo su veće cene gasa i gas iz Katara, na primer, uglavnom odlazi tamo.

Ruskog gasa ima dovoljno kako bi se kompenzovale rastuće potrebe EU za plavim gorivom. U tom pogledu upravo Južni tok sa njegovom dugom i razgranatom strukturom i prijavljenim obimom isporuka od 63 milijarde kubnih metara gasa ima z ačitavu Evropu neprolazni značaj. I to dobro shvata Mađarska i druge zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje računaju na energetsku saradnju sa Rusijom. Slična saradnja, jednom reči, ne dovodi u sumnju obaveze tih država pred EU. Naprotiv, Mađarska, Slovenija, Bugarska, Hrvatska i druge učesnice projekta Južni tok se određuju kao garanti energetske bezbednosti Evrope i aktivni faktori na ovom polju. U četvrtak ministar za ekonomiju i energetiku Bugarske Dragomir Stojnev izjavio je u Briselu posle sastanka sa komesarom EU za energetiku Ginterom Etingerom da njegova zemlja neće odustati od projekta Južni tok.

Ipak ne treba sumnjati da EU neće odustati od svojih pokušaja da suprotstavi Južnom toku sopstvene projekte na čelu sa Nabukom. Ali, kako piše komentatorka Publico . es Nazanjin Armanjjan, dati projekat se ispostavio mrtvoređenim, pošto je bio pre politički nego komercijalni i imao je za cilj da jednostavno liši Rusiju prihoda.

Petar Iskenderov,