Srbski otporaši ponovo u Ukrajini?

Neverovatna sličnost najnovijih demonstracija u Kijevu sa onima iz „narandžaste revolucije“, ali i ostalih koje je širom sveta organizovao nekadašnji „Otpor“, zamaskiran u „Canvas“. Vikiliks tvrdi da su za to 2004-te dobili pare od Amerikanaca. Velika verovatnoća da je isti finasijer i danas.

I letimični pogled na najnovija dešavanja u Ukrajini kod srbskih posmatrača odmah asocira na neverovatnu sličnost, ako ne i identičnost demonstracija u Kijevu sa onima iz „narandžaste revolucije“ 2004.godine, ali i ostalih koje je širom sveta organizovao nekadašnji srbski „Otpor“, danas zamaskiran u beogradski „Canvas“.

To je posredno potvrdio i predsednik Rusije Vladimir Putin rekavši da su najnoviji protesti u Ukrajini pripremani iz inostranstva, da su uočljive dobro organizovane grupe boraca sa ciljem da se uzdrma legitimna vlada, a da je sve to "pogrešan početak" pred predsedničke izbore u toj zemlji 2015. godine.

Nedavno je i Vikiliks objavio dokumenta u kojima je Srđa Popović, nekada istaknuti član organizacije “Otpor”, a danas izvršni direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju i strategije (CANVAS), direktno povezan sa dešavanjima u Ukrajini 2004. Godine, kada je obučavao pripadnike pokreta “Pora” narandžaste revolucije.

Funkcioneri privatne američke obaveštajne agencije „Stratfor” su potvrdili da su srbski otporaši za to dobijli „mnogo američkih sredstava”, a jedan od glavnih ljudi koji su lobirali za njihove finansije bio je Majkl Makfol sa Huver instituta pri Stentforskom univerzitetu, koji se danas nalazi na dužnosti američkog ambasador u Moskvi.

“Otpor” je za razne akcije širom sveta finansiralo više američkih, takozvanih nevladinih organizacija, kao što su “Fridom haus”, „Međunarodni republikanski institut“, „Institut za otvoreno društvo“, „Institut Albert Ajnštajn“ i „Američki institut za mir“, a preko njih su bili povezani i sa državnim „JuEs Ejd“ (USAid) i samim američkim Stejt departmentom, pa „Stratfor“ otkriva da im, pošto su lideri „Canvasa“ isti ljudi iz „Otpora“, i danas pare dolaze iz istih američkih izvora.

Isti, prepoznatljivi metod rada primenjen u Ukrajini 2004. godine i ponovljen danas, otkrili su novinarima sami otporaši još 2005.godine francuskim novinarima. U velikom intervjuu pariskom Nuvel observateru (Le Nouvel Observateur ) oni su tačku po tačku, i etapu po etapu, objašnjavali da se svaka vlast može lako srušiti pažljivo isplaniranom akcijom. Srđa Popović je pojasnio da je za to potrebna samo omladina, zbog toga što su „mladi entuzijasti, hrabri, i vlast na njih ne može da utiče jer nemaju ni dece, ni posla, ni bogatstva, i jednostavno nemaju šta da izgube“. Prema Popoviću u njihovoj strategiji je posebno interesantan prvi korak zasnovan na „malom lukavstvu“ gde organizatori demonstracija na protestima koji „obećavaju“ da će se završiti sukobima sa policijom guraju u prve redove mlade devojke u belim bluzama i čekaju napad policije. Efekat je, prema Popoviću, garantovan: posle nekoliko udaraca, na belim bluzama će sigurno biti krvi, i kao rezultat se dobijaju „veličanstveni kadrovi“ koji uskoro obilaze ekrane celog sveta... „I režim je tada sigurno diskreditovan !“- završavaju svoj recept za početak revolucije srbski otporaši.

A potvrda da je sve to daleko od bilo kakve ideologije i borbe za navodna ljudska prava, našla se u istom tekstu u kome su se tadašnji otporaši, a današnji kanvasovci, pohvalili francuskim novinarima da su osnovali privatni biznis - kompanije za izvoz revolucija, ali da su ih registrovali kao nevladine organizacije – kako u Srbiji ne bi plaćali porez. Kasnije su na Maldivima na poklon dobili i celo jedno ostrvo, da se na njemu odmaraju od napornog revolucionarenja.

„Stratfor“ je sve to pojasnio time što su nakon svrgavanja Miloševića u Srbiji, tadašnji klinci koji su vodili „Otpor“ odrasli, obukli odela i napravili „Canvas“ - Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije ili „eksport revoluciju“, kao i da se i dalje finansiraju iz fondova SAD, i u stvari idu širom sveta pokušavajući da ruše režime koji ne prijaju Vašingtonu.

Prema Vikiliksu, „Canvas“ i Popović su posebno bili angažovani na destabilizaciji i svrgavanju režima Uga Čavesa u Venecueli, a delovali su i u Iranu, Egiptu, i Azerbejdžanu gde su trenirali iranske aktivistkinje. U Gruziji su vršili obuku pokreta “Kmara“ koji je pokrenuo tamošnju revoluciju, u Libanu su obučavali grupe koje su izvele “Kedar revoluciju”, u Egiptu spremali pokret “6. april” i više građanskih grupa koje su odigrale ključnu ulogu u svrgavanju Mubaraka, a na Maldivima uspešno izlobirali pobedu proameričkog kandidata Mohameda Našida na predsedničkim izborima.

Naravno, danas demonstranti u Ukrajini pokušavaju da ne pominju ono što je usledilo posle „narandžaste“, pošto se već na izborima 2010. godine većina Ukrajinaca pitala šta su to oni uopšte radili na demonstracijama 2004. i 2005. godine, šta su tada tražili, u šta su, i kome, verovali. Jer, malo je 2010-te bilo Ukrajinaca koji su želeli da se vrate pet godina unazad, pošto im je revolucionarni entuzijazam iščezao pred gorkom istinom da sudbina postrevolucionarne Ukrajine nije kasnije zavisila od njih samih, već od svetskih finansijskih moćnika oličenih u Međunarodnom monetarnom fondu i sličnim organizacijama.

Za sada, čvrstih i direktnih dokaza o učešću srbskih otporaša iz Canvasa u organizovanju događaja u Ukrajini nema. Nije ih bilo odmah ni 2004-te. Danas postoje samo posredne informacije o užurbanim aktivnostima njihovih pripadnika u Beogradu i na Maldivima poslednjih desetak dana. A, na osnovu postojećeg iskustva, ogromna je verovatnoća da će za koju godinu neki novi Vikiliks ili Snouden sigurno potvrditi da su baš oni sve ovo zamutili, i to za američke pare. Živi bili – pa videli !

Ratko Paić,