KANDINSKI I NEMAČKA

O uzajamnim vezama Vasilija  Kandinskog (1866-194) i Nemačke    govori  Helmut Fridel,direkotr  minhenske Lenbchhaus  galerije  koja  raspolaže najvećom na svetu zbirkom  dela ovog slavnog ruskog slikara.

Povod za razgovr Helmuta Firdela sa ruskim novinarima bila je unikatna izložba  Vasilija Kandinskog koja je pre izvesnog vremena pod nazivom   “Plabvi jahač “( Der Blaue Reiter) održana  u Državnom muzeju “Puškin “ u Moskvi.

Na ovoj  reprezentativnoj postavci   likovnoj publici su  bila predstavljena  62 platna iz unikalne zbirke Galerije Lenbchhaus iz Minhena  uklkučujući i simbolističke radove  Franca Štuka i 30 slika Kandinskog.

Osim toga,  bilo je izloženo  i stvaralaštvo svih glavnih učesnika grupe „Plavi jahač“ kao što su Paul Kle,Avgust Make, Aleksej Javljenski.
 

Pošao u Minhen plašeći se da se ne izgubi u Parizu

Odgovararajući na pitanje reporetra  zbog čega je Kandinski 1890. g. odabarao baš Minhen, kad su svi ostali ruski slikari žudeli za Parizom, Fridel je rekao:
-Mislim da se Kandinski plašio da se ne izgubi u Parizu. Minhen je  u to doba bio veoma privlačno mesto za ruske i uopšte za istočnoevropske slikare. Grad je bio čuven po svojoj slikarskoj akademiji.Sam Kandinski se  oduševljavao slikama Kloda Monea  koje je video u Moskvi kao i  Vagnerovim operama. On je trpeo neku mešavinu nemačkog i francuskog uticaja.I konačno, sliakr je voleo nemačku kulturu, prelepo je znao jezik Šilera i Getea,na kojemu je napisao većinu svojih teorijskih radova.

Jedan od lidera nove umetnosti staje na čelo “Plavog jahača”

Na molbu da objasni kako je baš Kandinski stao na čelo grupe „Plavi jahač“ koja je nastala u Nemačkoj, dirtektor Minhenske galerije je odgvorio :
-Došavši u Mihnen, Kandinski je postao jedan od lidera nove uemtnosti. Najvažniji njegov saradnik u „Plavom jahaću“ je bio Franc Mark.Povezivala ih je zajednička ideja –umetnost mora naći ravnotežu između „velike apstrakcije „ i „velikog realizma „. U grupi su takođe bili Nemac Avgust Make  i ruski sliakri Aleksej Javljenski i Marina Verjovkina.

Neki zapadni likovni kritičari smatraju da je Kandinski  bio u znatnoj meri više nemački nego ruski slikar?

-To nije tako.Pre svega on je bio ruski umetnik, veoma je voleo Moskvu.Uopšte uzevši, on je simboličlna  figura za Evropu.Godine 1921. Kandinski se vratio ponovo iz Rusije u Nemačku, dobio je nemačko državljanstvo.Polse dolaska nacista na vlast, 1933.g.uspeo je da se prebaci u Pariz  gde je dobio francuski pasoš.( Umro je u francuskom predgrađu Neji Sir Sen 1944.g.)

Počeo da slika apstraktne radove upravo u Nemačkoj

Kandinski je izabrao apstrarkciju i pošao je drugačijim putem nego ruski slikari.On je uvek isticao da za njega  apstrakcije skrivaju realno svet nevidljivog.
U galeriji Lenbchhaus u Minhenu čuvaju se 54 platna Knadionskog, više nego i u jednom drugom muzeju u svetu

U brzini napuštajući Nemačku na početku Prvog svetskog rata, on je ostavio veliki broj radova Gabrieli Muter sa kojom je bio veren.Vrativši se kasnije u Nemačku sa prelepom Ruskinjom  Ninom,  tražio je  da mu se vrate njegove slike.Ali Muter je rekla:”Ti si obećao da ćeš se sa  mnom oženiti.Sada tvoja platna ostaju kod mene i neću ti ih  vratiti.”I Kandinski je bio prinuđen da vodi sudski proeces sa Gabrijelom oko tih slika koji je potrajao punih pet godina.Na kraju je sastavio dokumenat u kome sve svoje slike ostavlja  frau Munter.Ona pak nije otuđila nijednu sliku i povodom svog 80. rođendana  1957. sve ih je predala galeriji Lenbchhaus u Minhenu.

Kandinski je danas popularniji na Zapadu nego u Rusiji?

To je sasvim moguće. Njegove slike su se razišle u Rusiji po raznim muzejima.Nema jedinstvenog centra u kome bi bili skupljeni njegovi radovi… Kandinski je veoma popularan u Nemačkoj, Francuskoj, SAD,zato što muzeji u tim zemljama-Gugenhajm u Njujorku, Nacionalni centar umetnosti i  kulture “ Žorž Pompidu  “ u Parizu i galrija “Lenbchhaus “ u Minhenu  sve vreme istrajavaju u pripređivanju njegovih izložbi, izdaju  mu monografije.

Razumevanje  apstraktnih slika Kandinskog nije nimalo jednostavno

Za to je neohodna posebna priprema, kao i za razumevanje klasične muzike.Osim toga, treba čitati njegove glavne teorijske  radove, kao na primer traktat “O duhovnom u umetnosti “.

Postoji li kakav odnos između Kandinskog i Maljeviča?

Maljivič je bio daleko radikalniji slikar koji je odricao bilo kakvu sliku. Takav je njegov poznati “Crni kvadrat”.Kandinski je bio veliki romatičar.Emocionalno, jer bio vezan sa Šagalom, Gončarevom.Celog svog života on  se sa posebnim interesovanjem odnosio prema novim oblicima samoizražavanja, zalažući se za različite pristupe kreativnosti.Na ovaj ili na onaj način, on je bio jedna od ključnih figura u svetskom slikarstvu prošlog veka, “rekao je na kraju susreta sa ruskim novinarima Helmut  Fridel, direktor čuvene galerije “Lenbchhaus” iz Minhena iz koje  su 62 unikalna  platna među kojima  30 radova Kandinskog izložena na reperezentativnoj izložbi u Muzeju likovnih umetnosti “Puškin” u Moksvi koja je 5. oktobra oztvorena pod nazivom “Kandinski i ‘Plavi jahač’”.

Pravnik u 30. godini počeo da uči slikarstvo

Vaslij Kandinski je rođen 1866. g. u Moskvi, završio je pravni fakultet Moskovskog državnog univerziteta (MGU), ali je u 30. godini odlučio da bude slikar i otputovao  u Minhen gde je učio slikarstvo.Tamo je 1911. bila oformljena  slikarska grupa“Plavi jahač”. Udruženje je  odbacivalo tradicije akademskog slikarstva i bavilo se savremenim pravcima-fovizmom  i kubizmom.

U galeriji “Lenbchhaus” čuvaju se radovi slikara iz XVIII - XIX  veka koji su stvarali u Minhenu, kao  i slike  učesnika minhenskog secesionizma. Međutim, muzej je najpoznatiji po zbirci udruženja “Plavi jahač”.