Ivan Karić: Politika je rad u interesu građana

1. Koliko je u ovom trenutku Srbija zaista blizu EU?

Evropske integracije su jedan od prioriteta spoljne i unutrašnje politike Srbije. Skoro sve relevantne stranke danas su odlučno orijentisane prema ispunjavanju uslova u procesu pristupanja. To ohrabruje, i u tom smislu smo joj jako blizu. Međutim, razlikuju se prioriteti. Za Zelene Srbije, ali i Evropsku zelenu partiju (EGP) Evropska unija nije samo monetarna i ekonomska, već i socijalna, solidarna, ekološka i mirovna zajednica. I kao takva, neće biti dovršena dok sve zemlje Evrope ne budu njen deo. Očekuje nas veliki posao u pregovorima u pristupanju, i kao kod svih važnih stvari – važniji je sam put od odredišta. Evropska Unija mora prvo da dođe u Srbiju, mi moramo da se promenimo da bi sve imalo smisla.

2.Borba protiv korupcije kao iskrena borba protiv kriminala u Srbiji ili borba za bolju poziciju na sledećim izborima?
3. Da li Srbija danas ima iskrenu i pravu Vladu, budući da su sve stranke na nekom nivou vlasti?

Korupcija je u Srbiji je veliki problem i svi smo toga svesni. Svako ko je na neki način prekršio zakon mora za to da odgovara. Vladavina prava i pravna sigurnost – da zakon važi za sve jednako – je preduslov svakog ozbiljnog, demokratskog društva. Na nama kao opozicionoj stranci i na meni kao Narodnom poslaniku je da ukažemo na propuste u vršenju vlasti i da kandidujemo svoj program na nekim narednim izborima. A građani će na tim izborima dobiti priliku da kažu da li je ova borba ili neka druga bila iskrena. Njihov sud je ipak najbitniji.


4.Koliko po Vašem mišljenju ljude u Srbiji zanima politika, a koliko neke obične, svakodnevne, životne stvari?

Građani i građanke u Srbiji vide politiku kao nešto samo po sebi loše, i za to su najviše krivi sami političari. Politika je predugo u Srbiji stvar prepirke, podmetanja i prekomponovanja volje građana. Za Zelene Srbije politika je isključivo rad u javnom interesu, i kao takva je deo svih svakodnevnih, životnih stvari. Problem je kada se bavimo politikom zbog nje same ili zbog ličnih interesa. Sve češće se dešava da se ne čuje glas građana ili glas lokalne samouprave, jer smo do te mere centralizovali vlast. U Srbiji odlučuje nekolicina ljudi. Naša misija je da oživimo građansku inicijativu, da objasnimo građanima da je važno da učestvuju u životu svoje lokalne zajednice. Svi naši odbori imaju veliku samostalnost u svom radu, jer ko će bolje poznavati probleme jedne opštine ili grada nego ljudi koji u njima žive.

5.Evropske vrednosti kao uslov za Evropsku uniju ili Evropske vrednosti kao motor reformi Srbije?

Evropske integracije se u Srbiji vide kao niz uslova koje moramo da ispunimo da bi postali deo Evropske unije. Ponekad nam se čini da postoje unutrašnji interesi da se to tako predstavi. Istina je da je to proces pregovaranja i dogovora, i da dosta zavisi i od umešnosti pregovarača. Do sada se pokazalo da nas je ovaj proces unapredio, reforme bi sigurno išle sporije da nam se ne žuri ka EU. Stav Zelenih Srbije je da ne napredujemo dovoljno brzo i da ne postoji kontinuitet u radu. Poglavlje 27, deo o životnoj sredini za koji smo mi najviše zainteresovani, biće otvoreno 2014. godine a mi nismo ni blizu ispunjavanja tih standarda. Nadležnosti u oblasti životne sredine su podeljene u dva Ministarstva, ukinut je Fond za zaštitu životne sredine i cela oblast je unazađena u poslednjih godinu i po dana. Mi smo ukazivali na niz problema i pokušali da konstruktivnom kritikom pomognemo. Neke predloge su usvojili, neke nisu. Otvaraju se i novi problemi tako da naš posao nije završen.

6.Kako unaprediti poslovanje u Srbiji?

Mi imamo razvijen zeleni ekonomski program. Vizija Zelenih Srbije je resursno efikasna ekonomija: upotreba modernih tehnologija i minimalna upotreba sirovina i energije, ekonomija koja razvija proizvode i usluge. Zelena tržišna ekonomija stvara podsticaje za investicije u ekonomiju i efikasnost uz smanjene troškove. Cijena mora da odražava ekološke istine. Želimo da stvorimo najbolje moguće okruženje za mala i srednja preduzeća i početnike na tržištu. Posvećeni smo zaštiti konkurencije, eliminaciji nepotrebne birokratije i ukidanju subvencija štetnih za životnu sredinu.
Takođe, kada pričamo o ekonomiji, ne možemo da zaboravimo aspekt zaštite. Moramo da ojačamo prava potrošača i obezbedimo neophodne informacije kako bi građani trošili savesno i odgovorno. Država takođe mora zahtevati i podsticati društveno održive i inovativne proizvode i usluge.

Ivan Trajković