Sirija: prelom u ratu

U sirijskom konfliktu poginulo je već više od sto hiljada ljudi. Milion stanovnika napustilo je zemlju, milioni su migrirali unutar granica same Sirije i hiljade nastavljaju da prelaze granicu zemlje svakodnevno. Sirija se kreće spiralno u pravcu prave katastrofe, izjavio je vrhovni komesar UN za pitanja izbeglica Antoniu Guteriš.

Poslednjih meseci sirijska armija primetno istiskuje snage pobunjenika. Sa vojne tačke gledišta pre ili kasnije to je trebalo da se desi. Još na leto 2011. godine, kada je opozicija započela oružanu kampanju protiv sirijske regularne armije, njen cilj je bio ne da odnese vojnu pobedu, već da natera Bašara Asada da ode. Mada obični borci do danas veruju da je za pobedu dovoljan entuzijazam i prosta vetšina pucanja iz automata, profesionalni vojnici smatraju drugačije.

Oficiri koji su prešli na stranu ustanika, počevši bojeva dejstva protiv armije, odlično su shvatali: izjave rukovodstva opozicije o sposobnosti da svrgnu režim silom nisu ništa drugo do politička deklaracija. Čak objedinivši napore i dobivši bitnu pomoć spolja, ustanici nikada nisu imali šanse da se pretvore u silu koja može da se suprotstavi regularnoj armiji.



Osim mnogih stotina borbenih aviona i helikoptera, po najskromnijim proračunima, ustanicima se suprotstavlja redovna armija od 150 hiljada ljudi i sto hiljada istih takvih dobrovoljaca. Pored ostalog, sirijska armija ima oko 5000 tenkova, 2500 oklopnih vozila pešadije, 500 oklopnih transportera, 500 samohodnih oruđa, 400 ZSU Šilka i 1500 haubica. Armija ima zajedničku komandu, sistem snabdevanja i veze. Ona ima pravi sistem vojne pripreme koji efikasno nadoknađuje gubitke. U svetlu poslednjih događaja motivacija za rat u njenim redovima je takođe prilično visoka.

Samih pobunjenika i terorista, po raznim ocenama, ima od 30 hiljada (podaci obaveštajnih službi Francuske i SAD) do 100 hiljada (Jane’s). Poslednja demonstrativna „ukrupnjavanja“ i „objedinjavanja“ odreda opozicije na sirijsku vojsku nisu ostavila utisak. Za armiju nema razlike ko joj je protivnik – džihadisti ili „pravilni“ ustanici. Kao što nisu važne ni tačne cifre trupa ako one deluju razjedinjeno. U Siriji stvari stoje upravo tako. Prema rečima zamenika načelnika obaveštajne službe MO SAD Dejvida Šeda, u zemlji je sada u krajnjoj liniji 1200 ustaničkih odreda bez teške tehnike. Tako da bez obzira na glasne nazive, svi frontovi, brigade i bataljoni opozicije nisu ništa drugo do "partizanski" odredi.

Jaka strana pobunjenika su aktivna dejstva protiv pasivnog protivnika u pozadini. Ako "partizanski" odred nema mogućnost da ode od gonjenja regularne armije i pređe u odabranu, njegova sudbina je da neminovno postane laka meta za tešku tehniu. Što se i dešava u Siriji, gde od početka novembra svakod dana gine od 50 do 70 terorista.

Važan faktor uspeha je snabdevanje trupa. Još u martu vladin list Al-Vatan je pisao da sirijska armija ima dovoljno snage da ratuje tokom mnogih godina. Da li je to tako ili nije, ne zna se, ali armijska skladišta i blagajna zemlje izgleda nisu još ni iz daleka prazni.



Još sasvim nedavno i odredi opozicije imali su stabilne kanale isporuka. Ali omela je aktivnost grupacija u Siriji vezanih sa Al-Kaidom. Zapad je postao vrlo oprezan u pomoći opoziciji. I što je još vanžnije, njegov primer izgleda prati Turska. Sada sirijska armija uzima grad Alepo „u klješta“, a dopisnik Asošjeted Pres prenosi žalbe pobunjenika – priliv oružja i municije preko turske granice pao je na minimum, pošto Ankaru sve više brine osetna uloga islamskih ekstremista.

Ali da li postoji šansa za snage pobunjenika da obnove napredovanje vojske u Alepu i drugim pravcima, ako se isporuke iz Turske obnove? Po svim znacima, ne.

Vadim Fersovič,