Sirijsko hemijsko oružje: krajevi u vodu

Ne polazi za rukom da se postigne dogovor o uništenju sirijskog hemijskog oružja na kopnu. Stručnjaci Organizacije za zabranu hemijskog oružja počeli su da razmatraju mogućnost njegove likvidacije na moru. Koliko su neutralne vode odgovarajuće mesto za utilizaciju otrovnih supstanvi, razmatraju eksperti Glasa Rusije.

Sirijsko hemijsko oružje treba da bude uništeno van granica Sirije. O tome se govori u odluci Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Ali niko ne gori od želje da primi bojeve otrove kod sebe. Albanija, Nemačka, Norveška već su odustale od takvog predloga. Tada je na zasedanju Organizacije bila izneta druga varijanta: sprovesti utilizaciju u neutralnim vodama. Za to postoje dva puta. Prvi je potopiti hemijske supstance, govori vojni analitičar, urednik Nezavisnog vojnog pregleda Viktor Litovkin.

- Iskustvo potapanja postojalo je u istoriji čovečanstva. 1945-1946. godine, posle uništenja fašističke Nemačke, ostalo je više od 150 hiljada tona hemijskih otrovnih supstanci. Države pobednice – SSSR, SAD, Francuska, Velika Britanija, podelile su ovo „bogatstvo“ između sebe i potopile ga u vodama Baltika, moreuzima Kategat i Skagerak i u Severnom moru. Pri tome jedni su ga potapali direktno na baržama, drugi su izbacilvali burad u more. Sve to je za poslednjih skoro 70 godina pokriveno muljem, peskom. I danas postoji pitanje da li da se vadi sa dna ili ne. Hemičari govore da ne treba dirati lava dok spava.

Drugi put je izvesti hemijske supstance iz Sirije na specijalnim baržama ili platformama u neutralne vode i tamo spaliti. Tako je postupio Japan sa svojim hemijskim oružjem, koje je ležalo na teritoriji Kine od doba Drugog svetskog rata. Slično iskustvo imaju i SAD, samo su Amerikanci izvodili operaciju likvidacije hemijskog oružja na koralnim sprudovima, podseća vojni ekspert Viktor Litovkin.

- SAD na atolu Džonston, nedaleko od Havaja, gde su nekada izvođena ispitivanja amreičkog nuklearnog oružja, spalile su hemijsko oružje. Oko atola nema naseljenih mesta, zato je to bio prilično bezbedni metod. Spaljivati na baržama negde u neutralnim vodama hemijsko oružje takođe je moguće. Ali metod spaljivanja se smatra varvarskim. Zato što se iz hemijskog oružja mogu izvući korisne supstance koje zatim mogu da se iskoriste. U principu sa sirijskim oružjem je to nemoguće uraditi.

Ipak utilizacija na vodi ima mnogo protivnika. Pre svega zbog ekološke bezbednosti. Voziti otrovne supstance iz Sirije negde u tradicionalni „otpadni“ region Tihog okeana daleko je, dugo, treba mnogo usaglašavanja sa zemljama čije teritorijalne vode će prolaziti brod, još u oružanoj pratnji. Sredozemno more je i tako veoma zagađeno otpadom. Nedostajala bi samo bojeva „hemija“, ističe vice-admiral rezerve, bivši predsednik Komiteta za izvođenje podvodnih radova posebne namene u vladi RF Tengiz Borisov.

- Niko ne može da isključi neke vanredne situacije. Nešto može da krene naopako, može da se desi zagađenje životne sredine. A u neutralnoj zoni ako se malo skrene u stranu, to će već biti nečije teritorijalne vode. Isto kao što je svojevremeno postojala ideja da se odvozi radioaktivni otpad uz pomoć kosmičkih brodova u orbitu i da se šalje u daleki kosmos. Prvo se činilo da je to dobra ideja. Zatim je stalo jasno da u slučaju starta kosmičkog broda u slučaju vanredne sitaucije može da se zagadi ogromna teritorija. I od ove ideje se odustalo.

Vremena na razmišljanje šta da se konkretno radi sa sirijskim hemijskim oružjem Organizacija za zabranu hemijskog oružja praktično nema. Do 17. decembra ova organzacija mora da izradi plan za uništavanje bojevih otrovnih supstanci iz Sirije. Pri tome sve one treba da budu izvezene sa teritorije zemlje do 5. februara, a uništene najkasnije do 30. juna 2014. godine.

Natalija Kovaljenko,