Mirotvorni kip Hrista na planini Heruvima u Siriji

U Siriji na planini Heruvima je podignua ogromna skulpturalna kompozicija «Došao sam da spasem svet». Bronzani spomenik Spasitelja, koji blagosilja, visok je 32 metra sa postoljem, te se dobro vidi iz Libana, Jordana, Palestine i Izraela. To je svojevrsni simbol nade na mir ne samo u Siriji, već i u čitavom Bliskoistočnom regionu. O tome je u intervjuu Glasu Rusije ispričao učesnik podizanja kipa i jedan od inicijatora ideje, direktor fonda St. Paul and St. George Foundation Samir Šakib El-Gabdan.

Ideja podizanja takve skulpturalne kompozicije je nastala još u vreme, kada je Sirija bila daleka od današnjih tragičnih događaja. To je bio veliki projekt obnavljanja i učvršćenja viševekovnih duhovnih veza Rusije sa zemljama Bliskog Istoka, - objašnjava Samir Šakib El-Gabdan.

- Ideja je nastala 2005. godine s blagoslovom Blaženog Ignatija Četvrtog, ondašnjeg patrijarha Antiohijskog i Svega Istoka. Upravo je on autor takve ideje. Sam kip je lik Drugog dolaska. Hristos gazi aždaju – simbol zla. Desno od njega je Adam, levo Eva. Bilo je predloženo nekoliko mesta radi podizanja tamo kompozicije, ali je Antiohijski patrijarh izabrao planinu Heruvima. Heruvimi su starozavetni simbol u hrišćanstvu, koji ne negira ni islam.

Rad na neobičnom projektu je trajao 8 godina. U njemu su učestvovali sveštenici Sirije, bogoslovi iz Sveto-Trojicke Lavre Rusije, vajar iz Jermenije. Najteža je bila završna faza – podizanje kipa je održano u vreme vojnih akcija u Siriji.

- Bilo je teško podići u planine tehniku, jer su svi putevi bili blokirani. Neke od njih su kontrolisali ustanici, neki su bili pod kontrolom armije Sirije. Trebalo se dogovoriti sa svim stranama da bi pustili tehniku. Uspeli smo to. Dogovorili smo se da ne bi u vreme podizanja kipa bio ispaljen nijedan hitac. U toku tri dana nijedna strana nije pucala.

Nije ništa čudno, što je kip Hrista, koji blagosilja, nastao u zemlji, gde je ogromna većina stanovnika danas – muslimani, - objašnjava Samir.

- Mi smo stvarali ovu kompoziciju sa stavova neodricanja nijedne religije. Recimo, smatra se da islam negira kipove. Sami smo istraživali odnos islama prema skulpturi i hrišćanskom slikarstvu. U Kuranu nismo našli nijednu reč na «za», ni «protiv» toga. Zajedno s muslimanima i duhovnim liderima islama smo stavili na planini Heruvima u postolje te kompozicije kapsule sa rečima apostola Pavla.

Samir El-Gabdan je istakao da kompozicija «Došao sam da spasem svet» ima duboki duhovni značaj ne samo za hrišćane, već i muslimane i judeje. Ona može da postane simbol mira na čitavom Bliskom Istoku.

- Hristos je za sve. Čitav muslimanski svet čeka Drugi dolazak. On se mora ostvariti u džamiji Omejada, gde se nalaze mošti Jovana Krstitelja. U islamu se smatra da će upravo Hristos sići na belo minare Isa džamije, te će tada čovečanstvo biti spašeno. Lik Drugog dolaska je simbol sve tri monoteističke religije. Želeli smo da bi ime Hrista zaustavilo krvoproliće u Siriji. Naša kompozicija je verovatno jedina u svetu skulptura ne iz prošlosti, već iz budućnosti. To je očekivanje Hrista. Svi se uzdamo u Hrista, a ne u politička rešenja, čekamo od njega spas.

Simbolično je da je spomenik u Siriji podignut na dan, kada pravoslavii svet slavi praznik Bogorodičinog Pokrova, a muslimani čitavog sveta izvršavaju veliko stajanje na planini Arafat. To je vrhunac hadža – hodočašća u mesta islamskih svetinja Meke i Medine, koji se završava praznikom Kurban-bajram.

Milena Faustova,