Bakar dugo gušen nemarom

RTB Bor u ovoj godini ima gubitak od 34,5 miliona dolara i troškove i do pet puta veće od prosečnih u svetu

Bor – Do pre dva meseca,dok globalna svetska kriza nije stigla i do kapije Bora, u Borskom kombinatu bakra nagoveštavali su brzu obnovu proizvodnje i uspešnu privatizaciju. Niko, međutim, nije slutio da će se nezapamćeno visoka cena tone bakra, i do 9.000 dolara, na kojoj se bivši borski gigant uljuljkivao gotovo tri godine, u novembru strmoglaviti do samo 3.450 dolara, i da će se 5.000 rudara i metalurga Bora i Majdanpeka naći, preko noći, na izuzetnim mukama.

U međuvremenu, sve do pre nekoliko dana, niko nije ni slutio da je ovo preduzeće, za deset meseci ove godine,„utonulo“ u gubitak od 34,5 miliona dolara – i zato što se dosadašnje rukovodstvo kompanije, bez gotovo ikakve kontrole države, ponašalo komotno i neodgovorno.


Otkud gubitak

Da je sve tako crno nije slutio ni nedavno postavljeni novi direktor Borskog kombinata Blagoje Spaskovski, bivši dugogodišnji rukovodilac u borskim rudnicima bakra. Razgovarajući, pre neki dan s novinarima o merama koje su on i njegov tim već pripremili za povratak uspešnom poslovanju (kao nekad), Spaskovski je izjavio da je bio zatečen katastrofalno lošim stanjem, i u poslovanju i u međuljudskim odnosima.

Niko do sada nije pominjao gubitke, pogotovu ne tolike, a posebno ga je iznenadila analiza kojom je utvrđeno da su troškovi proizvodnje, zbog rasipništva i nemara, i do pet puta veći od prosečnih u svetu. Niti je slutio toliku raspojasanost i nemar,i to u svim proizvodnim celinama: u rudnicima, u preradi šljake i u topionici.

– I pored rekordne cene na svetskom tržištu, nije se moglo puno zaraditi s obzirom na to da je cena koštanja, opterećena enormnim troškovima, često bila i veća od prodajne cene – kaže direktor Spaskovski. – U „Velikom Krivelju“ jedna tona bakra koštala je 6.992 dolara, u Majdanpeku 8.482, u Topionici 1.420 dolara… Da je ostala i stara cena, kakva je bila do oktobra, preduzeće bi poslovalo s gubitkom, dok svuda u svetu ovakve firme imaju zavidan profit.

Nema drugog izlaza nego u drastičnom obaranju troškova i zavođenju rigorozne tehnološke discipline. Ili tako, ili će preduzeće ubrzo u stečaj. Novi direktor ne želi ni da pomisli na stečaj iako navodi da je već pet rudnika u svetu, od osam koji posluju pod sličnim uslovima kao Borski kombinat, obustavilo proizvodnju. Spaskovski kaže da je odabrao ekipu koja će umeti da organizuje proizvodnju tako da uskoro, već u prvoj polovini iduće godine troškovi budu bar prepolovljeni. Iza njega i ljudi s kojima je godinama sarađivao je, veli, 33 godine radnog iskustva u borskom preduzeću. Bio je odsutan sedam godina i sada se vratio da pomogne. A vratio se zato što veruje da ume i što zna šta hoće. I zbog tradicije Bora i zbog svih radnika i građana ovog grada, koje sve dobro poznaje.


Posvađani i zbunjeni

– Formula za uspeh je prosta i svi se moramo dosledno i svakodnevno nje držati – odgovara na pitanja novinara novi direktor. – Moramo poslovati kao i sav ostali svet, a to znači da moramo poboljšati radnu disciplinu, povećati proizvodnju i drastično oboriti troškove. Da radimo bar onako kako smo radili do pre petnaest godina.

Ali, biće teško, a najviše će zavisiti od rukovodilaca. Njih Spaskovski i sada najviše krivi za nerad, nedisciplinu i rasipanje. Utvrdio je, obilazeći pogone minulih dana, da su rukovodeći ljudi toliko posvađani da međusobno i ne komuniciraju, da su radnici zbunjeni. Srećna je, veli, okolnost što on dobro poznaje one koje mogu i hoće i što su, i pored svih nedaća, plate još redovne i ipak podnošljive (prosečno oko 37.000 dinara).

Da bi umirio zaposlene, Spaskovski je već prvog dana, kada je ušao u direktorsku kancelariju, poručio da niko neće biti silom otpušten i da će svi biti raspoređeni tako da daju maksimalan radni učinak. Spaskovskog ohrabruju i prvi kontakti sa ljudima iz sindikata koji podržavaju njegov program mera oporavka.

O tim merama Spaskovski će upoznati i Vladu Srbije i zatražiti pomoć koja će te mere učiniti efikasnijim. To znači da vlada treba što pre da ustupi Boru 13 miliona dolara tenderskih garancija, koje su svojevremeno uplatili rumunski „Kuprom“ i austrijski „A-Tek“. I da vlada izda garancije za kredite koje će Borski kombinat uzeti od poslovnih partnera, da bi što pre obnovio rudarsku i metaluršku opremu i znatnije uvećao proizvodnju.

Uređen i obnovljen Borski kombinat će, ubeđen je novi direktor, lakše privući i pravog poslovnog partnera. Najverovatnije već u martu iduće godine. Država i tu mora pomoći na pravi način. Mnogo je izgubljeno u minule tri godine. Zato su propala i dva tendera. A to je uticalo i da se izgubi samopouzdanje i zavladaju nerad i neodgovornost.

Stojan Todorović

----------------------------------------------

Previše „čuvara“

Analizom je utvrđeno da u obezbeđenju Borskog kombinata radi 320 radnika. Direktor Spaskovski kaže da je previše „čuvara“, preko svake mere: na svakih devet radnika po jedan čuvar. Bio je, veli, u svim svetskim rudnicima, ali to „čudo“ nije video.

---------------------------------------------

Milioni iz otpada

Novi borski direktor je poručio da će sve preduzeti da zaživi projekat dobijanja bakra iz borskih jalovišta. Procenjeno je da se iz otpada može dobiti 150.000 tona čistog bakra i da to vredi najmanje 600 miliona dolara.

-----------------------------------------------

Koliko je kriva država

U „ispovednoj“ besedi pred novinarima, novi direktor nije za nemar optuživao i državu. Na primer, zbog loše državne strategije privatizacije, zbog dva propala tendera, zbog toga što je proizvodnja manja za pet puta, i što je propuštena prilika da se u minule tri i po godine, zahvaljujući dobroj ceni bakra, zaradi 700 miliona dolara čistog profita…

Spaskovski je rekao da se najpre moraju urediti odnosi u kombinatu. Tek posle toga, može se „čista obraza“ izaći pred državu. Da li to znači da će, nešto kasnije, Spaskovski popustiti pred upornim zahtevima sindikata da država bude većinski vlasnik borske kompanije i da radnicima pripadne 20 odsto akcija.