Obamin tim rivala

„Promene ne dolaze iz Vašingtona, već promene stižu u Vašington”, Obamin je proglas kojim je oduševljavao masepristalica koji su verovali da on „neće dozvoliti daVašington promeni njega”. Ubrzo posle izbornog trijumfa, on je odabirom kadrova za budući vladajući tim, pokazao da se oslanja na „prekaljene Vašingtonce”, političare i eksperte koji su bili u službi nekadašnjeg predsednika Bila Klintona (1993-2001).

Kad se ovih dana potvrdilo da će za šeficu diplomatije postaviti bivšu „prvu damu”, koleginicu iz Senata s kojom je bio u maratonskom duelu, unutar Demokratske partije, za predsedničku nominaciju, mnogima su navrle nedoumice: da li se s odlaskom „bušizma” vraća „klintonizam”, može li se sa „starim liscima” praviti novi kurs, neće li budući predsednik potpasti pod uticaj „bivših”, ili je toliko samopouzdan da veruje da će njegov projekat promena najbolje ostvarivati baš oni koji su iskustvo stekli pre nego što se on politički „ispilio”, pa i oni koji su mu bili direktni protivnici na putu ka Beloj kući?

Glavnini suparnika za stranačku predsedničku nominaciju već je dao ili ponudio visoke funkcije: Džozef Bajden je novoizabrani potpredsednik, a najavljeno je da Hilari dolazi na čelo Stejt departmenta, guverner Nju Meksika Bil Ričardson na čelo resora trgovine. I velika većina drugih nagoveštenih postavljenja za blisku budućnost, prilično je povezana s karijerama koje „vuku korene” iz nekadašnje Klintonove administracije.

Nije li se tako, Obamin izborni slogan „Da, mi možemo”, kojim je mobilisao nove snage, praktično pretvorio u „da, mi ne možemo” bez već isprobanih? U „drugi plan” su pali neki od vodećih stratega njegove pobede, a oni koji dolaze na izvesne značajne pozicije nalaze da je reč o drugoj, specifičnoj, fazi Obaminog uzleta, pošto obećanja o nacionalnom objedinjavanju sada ispunjava stvaranjem „vlade rivala”. To jest, sugerišu, situacija je toliko teška– ratovi u Iraku i Avganistanu, finansijska kriza, smanjen uticaj SAD u svetu – da zahteva nacionalno okupljanje, uprkos dosad ispoljenim dubokim razlikama.

Kao što novi menadžer može da popravi rezultate bejzbol tima sa zatečenim igračima, tako i novi šef izvršne vlasti može da donese različite rezultate (sada rekordno nepopularnoj) Beloj kući”, izjavio je Obamin portparol Robert Gibs. Obama „ne traži ljude koji će mu dati viziju, već želi da sastavi vladu ličnosti koje mogu da ostvare njegove vizije” – izjavio je, takođe „Njujork tajmsu”, glavni savetnik novoizabranog predsednika Dejvid Akselrod.

Zar to nisu mogli i članovi štaba koji su ga doveli do spektakularnog, pre godinu dana gotovo nezamislivog, uspeha da postane prvi crnac, a uz to i senatski „poletarac”, novoizabrani šef Bele kuće? Nije li ubedljivim pobedama dobio „odrešene ruke” da „radi sve što mu se prohte”? To su samo neka od svakojakih „čuđenja” povodom njegovih kadrovskih poteza, ali analitičar njujorškog lista nudi objašnjenje iz koga proizlazi da u probiranju kadrova, Obama praktično i nije mogao da izbegne „klintonovce” (iako „to ne znači da će obnoviti klintonizam”), ako je želeo da uposli partijske drugove, isprobane u rukovođenju državnim poslovima. Poslednji demokrata na čelu države, pre Bila, bio je Džimi Karter (1977-1981) čiji su najbliži saradnici sada u „jatu veterana”, čak i kad im se glas jako ceni, kao što je slučaj s njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Zbignjevom Bžežinskim (80).

U prilog odabiru Klintonove, s kojom je Obama bio u izbornoj zavadi baš oko spoljne politike, pojedini analitičari navode da je ona „znatno disciplinovanija i koncentrisanija od njenog muža” pa i da je novoizabranom predsedniku bilska po „velikoj radnoj energiji”, kao i da je „spremna” da sprovodi smernice državnog šefa a ne „glave njene porodice”. Opstaju, međutim, slutnje, da se Bil neće lako pomiriti sa ulogom „pratilje”, iako se javno zarekao da ničim neće otežavati (i da će se čak i odreći unosnih poslova) „političko partnerstvo” između supruge i Obame.

Pretvaranju rivalstva u partnerstvo, doprineli su, ukazuje se, bivši Klintonovi a sada važni Obamini saradnici – Ram Emanuel i Džon Podesta. Kao i, kako navodi „Tajms”, potonji kontakti Hilari s budućom „prvom damom” Mišel Obama, posle kojih je ona kćerke, Maliju (10) i Sašu (7) upisala u istu privatnu vašingtonsku školu u koju je išla i kći Klintonovih Čelzi…

Nagoveštava se i da bi Hilari imala „slobodu izbora” glavnih saradnika u Stejt departmentu. Kad se u to stekne uvid, biće jasnije i da li uvažava Obamine izborne smernice – više dijaloga a manje konfrontacija.

Takav pristup joj, bar na Balkanu, nije registrovan (zagovarala je bombardovanje SRJ 1999. godine). Ali, tada je ona uticala na muža predsednika, a u buduće bi trebalo da sprovodi naloge predsednika koji ju je na izborima porazio, dok je posle izbora unapređuje, eksperimentišući zamisao o „timu rivala”…

M. Pantelić

-----------------------------------

Spasojević u Vašingtonu

Vašington, 23.novembra – Delegacija Ministarstva odbrane Srbije ovde je u poseti, koja, na neki način, ima ulogu „ledolomca” za stvaranje uslova da se ukupna saradnja između dve zemlje poboljša i dovede na nivo koji zaslužuje. To je dopisniku naše lista danas izjavio državni sekretar ministarstva Dušan Spasojević, koji sutra počinje trodnevne razgovore u Vašingtonu s predstavnicima Pentagona, Stejt departmenta i Bele kuće.

„Cilj posete je unapređenje bilateralne vojne saradnje, u vremenu koje dolazi, a koja je i dosad predstavljala (u ovom stoleću) najbolji deo ukupnih srpsko-američkih odnosa”, rekao je Spasojević i dodao: „Postoje velika očekivanja da će se dolaskom nove administracije u Vašingtonu stvoriti i politički uslovi za okretanje nove stranice u odnosima između dveju zemalja. Očekujemo da će nova administracija (Baraka Obame) da podrži i prepozna Srbiju kao ključnu zemlju i faktor stabilnosti u regionu zapadnog Balkana.

On je podsetio da su „u velikom delu 125 godina istorije međusobnih diplomatskih odnosa, Amerika i Srbija bile partneri i saveznici”.Spasojevićeva poseta Americi je prva iz Srbije na tom političkom nivou, posle izbora Obame za predsednika SAD. Mogućan je i susret s predstavnicima ovdašnjeg tranzicionog tima.

M. P.