Predsednički rejtinzi: kako se to dešava?

Predsednik Francuske Fransoa Oland krajem oktobra proglašen je za najnepopularnijeg šefa države u čitavoj istoriji zemlje. Prema podacima anketiranja, rejting njegove podrške iznosi svega 26%. Na vlasti on je samo godinu i pet meseci. Tako nisko nije pao čak ni Nikola Sarkozi koji nije bio omiljen među Francuzima: on je završio mandat sa rejtingom od 30%.

U svetskim razmerama nesimpatija prema Olandu koja je zahvatila Francuze, naravno, nije rekord sramote. Za sada sve pokazatelje obara peruanski predsednik Olanta Umala. On je bio izabran 2011. godine, a nivo odobravanja njegovog rada već se spustio ispod 25%. Ali teško da Olanda to može da uteši, pošto u EU on po nepopularnosti nije prvi.

Mnogi predsednici i lideri država tokom vremena osećaju na sopstvenoj koži umor birača od „ljubavi“ prema njihovoj sopstvenoj ličnosti. Razlika je u tome koliko brzo dolazi do hlađenja. Zavisi to i od stanja u ekonomiji, rasta cena, poreza. I, naravno, od nacionalnog temperamenta. Kako pokazuje statistika, vatreni latinoamrikanci obično se razočaravaju u svoje los presidents mnogo brže od evropljana.

U Starom Svetu političku težinu su izgubili skoro svi lideri: pali su rejtinzi premijera Britanije, Španije, Italije, Portugalije. Grčki premijer čak ni na prstima ne može da dohvati 40-postotno odobravanje. U Evropi izuzeak može da se smatra samo kancelar Nemačke Angela Merkel. Muti ili mamica, kako je zovu Nemci, postala je kancelar 2005. godine i do sada je popularna na nivou od 60%.

Fenomen Merkel se može lako objasniti, kaže ministr kabineta federalne vlade Ursula fon der Lejn.

- Ona se ponaša prilično jednostavno. Na njoj nema ni trunke pompeznosti. I ljudima se to sviđa. Ona je toliko popularna zato što se svima čini da je jedna od nas.

Brzina pada rejtinga političara, kao i dubina, za svakog je različita. Sve zavisi sa kog nivoa se vrši odbrojavanje. Barak Ombama, na primer, na dan inauguracije 2008. imao je popularnost od 80-83%. On je oborio čak rekord Džona Kenedija iz 1961. godine od 71-73%. A danas rad „druga Baraka“ odobrava samo 44,5%. U principu pad njegove popularnosti je sličan situaciji oko Olanda. Istina, uzimajući u obzir sve Obamine probleme – blisko banrkotstvo, nezaposlenost, rat u Iraku i Avganistanu, skandale oko prisluškivanja američkih i evropskih građana od strane ANB – čudi što se njegov rejting nije potpuno srozao.

Istina, Obamini protivnici su u vereni da sve još predstoji. Senator Rend Pol smatra da uzroci tako naglog pada Obamine popularnosti nisu u tome što je u zemlji visoka nezaposlenost, bolesne finansije i rast cena. Nevolja je u tome što on troši moralni ugled uprave, kaže Rend Pol.

- Meni se čini da sazvežše skandala koji su izbili poslednjih meseci u SAD lišava predednika moralnog ugleda da rukovodi nacijom. Niko ne dovodi u pitanje zakonitost njegovog predsedničkog mandata. Ali moralni ugled za upravljanje zemljom on gubi. I on će morati sa tim nešto da učini.

Pod sazvežđem skandala američki senator je imao u vidu između ostalog prisluškivanje agencije AP, prisluškivanje razgovora ANB i praćenje evropskih lidera.

Obama je između ostalog daleko od žalosnih dostignuća njegovog prethodnika Džordža Buša mlađeg. Poslednji je ušao u istoriju kao najnepopularniji predsednik SAD. Prema podacima Galupa, na kraju mandata njegova nepopularnost je dostigla 71%. Čak najneomiljeniji američki predsednici Truman i Nikson nisu odlazili tako duboko u minus. Truman je imao negativnu popularnost od 67%.

Svaka zemlja ima svoje omiljene i neomiljene premijere i predsednike. U Britaniji je rekord nesimpatija dostigao bivši laburistički premijer Toni bler sa rejtingom od 26%. On je pretekao čak Harolda Vilsona, u čije vreme se desila krajem 60-ih devalvacija funde i mnogi su ostali bez ušteđevine. Japanci su najmanje voleli premijera Naota Kana koji je napustio dužnost 2011. godine. A najpopularniji šef kabineta smatra se impozantni bivši premijer Đunitiro Koidzuma.

Ali nepopularnost kod kuće ne odražava se na uticaj predsednika i premijera na međunarodnu politiku. Obama ostaje, po verziji lista Forbs, jedan od najuticajnijih svetskih lidera. Na spisku objavljenom 30. oktobra njegovo ime je na drugom mestu. Prvi put od kako je list počeo da sastavlja takve rejtinge svetskih moćnika, na prvo mesto je izbio ruski predsednik Vladimir Putin. Trojku zatvara kineski lider Si Đinping.

Andrej Fedjašin,