Ko, kako i na čemu voza Srbe, ili apokalipsa na srpski način

Genijalnost sadašnjih vlastodržaca, kao i onih takođe demokratskih koji su im prethodili, sastoji se u tome što su seli na narodnu grbaču, tojest uzjahali narod i tako ga vode žednog preko vode.
     
      Dok mamuza u slabine bode
     
     Pliva Srbin žedan preko vode.
     
     Upravo smo svedoci kako se to čini. Posle pomenutih pruga, auto put Horgoš – Požega je sledeći projekt(il) koji će nas pogoditi po džepu. Ali, ne treba imati dobro znanje iz matematike i bujnu maštu pa odgonetati milionske iznose u stranoj valuti koji se vrte u ovom poslu, već samo sabrati nekoliko činjenica koje su doprle do javnosti i tako doći do istine.
     
      I od pruga i od puta
     
     Narod gorke suze guta.
     
     Muljaža je započeta time što je tadašnji ministar Velimir I. uporno krio ugovor od javnosti i tek kad više nije mogao pokazivanje istog da (od)laže, predstavio ga je, ali bez bitnih elemenata proglasviši to strogo poverljivom intelektualnom svojinom. Želeći da odobrovolji strane investitore ministar je odobrio da bankarska garancija koju je Alpina dala umesto sto miliona evra bude desetostruko manja.Razvoj događaja je pokazao da to ipak nije bilo dovoljno. Nova vlada pohitala je da ugovor proglasi štetnim i da ga raskine, ali, (o još jednog čuda u zemlji čuda), spremna je da koncesionaru čijom krivicom do izgradnje auto puta nije došlo, plati troškove, umesto da naplati kakvu takvu garanciju i budžet dopuni sredstvima, koja bi joj omogućila preko potebnu nabavku još žirafa i drugih živuljki za ZOO vrt u Jagodini.Logičan je zaključak da se Alpina Por ne boji da uđe u međunarodni spor zato što drži keca u rukavu sa kojima je upoznata kako bivša, tako i sadašnja vlast. Ali, ne i narod.Od propalog posla će se okoristiti svi učesnici. Ali ne i narod. Neusuđeni graditelji auto puta su upravo zato jer imaju skrivene (za javnost) adute jasno i nemilosrdno izjavili:
     
      „Pare iz budžeta
     
     Naša su sad meta“.
     
      Pominjanje žirafe odnosno osobe koja se dovodi u vezu sa njom, Dragana M. - P. u ovom (kon)tekstu nije slučajno, pošto je i on pomogao da se ovaj slučaj pokaže u punoj lepoti.Naime, u jednoj skupštinskoj raspravi Velimir I. je potkačio Dragana M. - P. koji je koristeći pravo na repliku nakostrešen (da li je ovo moguće kod ove osobe?) opomenuo Velimira I. da pazi šta priča, jer i on ima što šta da kaže o njemu, našta je Velimir I. rereplicirao pomirljivim tonom i izvinio se kolegi poslaniku. Ovo čudo u parlamentu zemlje čuda - da se poslanik opozicije izvini poslaniku pozicije, veće je čak i od onog čuda koje bi napravilo razdeljak na glavi pomenutog Dragana M.-P. Narod bi rekao vrana, vrani oče ne vadi.
     
      Tako nežno reče vrana vrani
     
     „Ne diraj me na istoj smo grani“.
     
      O kakvom se tu prljavom vešu, ili bolje rečeno žutom radi (jer veš i još po nešto postaje prljav(o) čim požuti), postaje jasno kada se poveže priča o koncesiji i priča o ulasku NS u vladajuću koaliciju. Protivno svoj pravnoj logici, krivac za raskid ugovora traži naknadu troškova za koje javnost ne zna koliki su, ali su nosioci prljavog (žutog) veša itekako upoznati, kao što dobro znaju i od čega se ti troškovi sastoje. Vlada je spremna da ih plati, za tu spremnost. Velimir I. je spreman da napusti opoziciju i pređe u vladajuću koaliciju. Troškovi koncesionara se pored datih provizija mogu uvećati i za one koje će biti date novim pregovaračima , pri čemu je ispred vlade za te poslove zadužen i kao takav javnosti predstavljen Oliver D., dok je prvi koji je pokrenuo pitanje koncesije Mlađan D. Prelaskom Velimira I. u suprotni tabor će i Koštunici biti zadat ozbiljan udarac. I sve će to platiti punioci budžeta – žitelji zemlje čuda. I opet će se to gurnuti pod tepih zaborava. I opet će se ujediniti Velja i fotelja. I sve će to narod pozlatiti.
     
      Čim se plate te pare Alpini
     
     Eto Velje u novoj sredini.
     
     No još dve afere uz čuvene kofere, koje su već gurnute pod pomenuti tepih i vezane su za ostale vidove transporta i samim tim (čudne li slučajnosti) za ministarstvo saobraćaja, odnosno tadašnjeg ministra Velimra I. treba takođe pomenuti ovom prilikom. Prva je izgradnja terminala na aerodromu „Nikola Tesla“ koja je bila poverena „Dajnakoru“, firmi čiji je jedan od vlasnika Vilijam Voker. Ovaj skandal se sastoji iz dva. Prvi je, što je posao i mogućnost da zaradi dobio čovek koji je najzaslužniji za bombardovanje Srbije (valjda su mu se zato aerodromi i avioni osladili pa su naši političari želeli da ovom zaslužnom čoveku omoguće da u našoj državi upražnjava omiljeni hobi), a drugi je što je istoj personi odlukom nepoznatih osoba (koje će to i ostati) omogućeno da zbog odustajanja od izgradnje terminala ne plati ugovorom predviđemu garanciju, jer naše vođe nisu želele da uvrede ovog srpskog dobročinitelja.Verovatno mislili da se pomenuti neprijatno oseća i da mu je to dovoljna kazna. Uz to nisu hteli da kojekakvim kaznama kvare dobre odnose sa Četvrtim rajhom. Ministarstvo saobraćaja (opet Velimir I., opet garancija koja nije naplaćena) je prebacivalo odogovornost na aerodrom, aerodrom na ministarstvo, tužilaštvo se nije zainteresovalo za ove papire, ono je zauzeto pošto su papiri koji se lepe po fasadama mnogo veća društvena opasnost. Portparol MUP-a je povodom toga dao kratki izjavu:
     
      „Ko lepi plakate
     
     Njega će da mlate“.
     
     Druga afera je nabavka čuvenih polovnih vozova po višestruko većoj ceni od realne. Dok se neukost dobavljača može razumeti jer je sa prodaje garderobe prešao na prodaju vozova, nije baš potpuno jasna neukost bivšeg kafedžije, direktora železnica Srbije Mihajla Š. – kadra - Velimira I. (koji je to još uvek, iako je njegov mentor u opoziciji - što je još jedno čudo u zemlji čuda), jer je baveći se prethodnim zanimanjem svakako naučio da dobro sabira - osim ako za ovaj posao nije opravdanje što je ceh opet platio narod zemlje čuda, a ne umeš(a)ni iz sopstvenih. Zapravo i ovde se pokazala efikasnost tranzicionog modela, jer je izvršena tranzicija iz mnogo narodnih u malo drugih džepova, ali, su se ti džepovi nalazili na pravim mestima i kod pravih ljudi.Osim toga, ovi su bez dna, a oni prvi sve više šuplji.Naša elita se samo humano i altruistički pobrinula da novci iz šupljih, a time i nesigurnih džepova pređu na bezbedno mesto. Neki su tada, a i sada pevali ovim i drugim povodima:
     
      „Baš je svet mnogo lep
     
     Napunjen mi opet džep“.
     
     Međutim, nije sve tako crno kao što izgleda. Srpski vlastodršci su mislili na sve. Ušteda u budžetu će se napraviti, pošto će se izdaci za infrastrukturu smanjiti, jer će se i teritorija Srbije zaslugom vlade (v je malo pošto je i Srbija sve manja) i predsednika umanjiti. Manja teritorija znači kraće puteve i železničke pruge, a time i manja davanja za ove svrhe. Istovremeno to znači i manji vazdušni prostor, pa će prestati i potreba za aerodromima i avionima. Vazdušni transport će obavljati Srbi – tetrebi vlastoručno (ili je bolji izraz vlastokrilno), nošeni EUforičnim vetrovima.
     
     
      Naše pruge biće kraće
     
     Za to narod opet daće.
     
     I tako što bi narod reko’ Mlađan D., za Velimira I., Oliver D: za Mlađana D. Mihajlo Š. , za Olivera D. Milutin M. (graditelj brzih pruga, a sada brzih puteva –„Treba ljudima platiti“) za Mihajla Š. i iščupaše Velimira I. iz neprilike, obaveza prema Alpini i opozicije. Ma ko sad sme da se drzne i da kaže posle svega iznetog, da pozicija i opozicija ne sarđuju lepo radi doborobiti nebeskog naroda?!
     
     
      Jedan drugog za afere drže
     
     Da im lepo dođe što pre, brže.
     
     Sve njih i nas na kvadrigi ili narodski rečeno četvoropregu voza (putevima, prugama, vazduhom) Boris T. Ovaj četvoropreg jašu četri jahača srpske apokalipse: Korupcija, Laž, Pljačka i Prevara. Kočijaš (ovaj je fin, takoreći finski, još malo kao Ahtisari čije delo sprovodi u delo, uglađen, EUropski, a ne tamo neki srpski koji psuje ko'kočijaš) uravljajući ajgirima i jahačima, tepa im i pevuši na uši ono što mu je u duši:
     
      „Moji konji, moje besne ale
     
     Nema sreće bez Srbije male“.
     
     Za ljubitelje istorije umetnosti (kojima i sam pripadam), informacija - kvadriga je krasila krov jednog od od sedam svetskih čuda - grob persijskog vladara Mauzolosa u Halikarnasu.Nemačka kvadriga kojom je nagrađen Boris T. je ukras i ponos žitelja zemlje čuda, pogotovo njenog vlasnika. Hoće li laureat uspeti da nas sve smesti u mauzolej i hoće li ostati dovoljno Srbije da se i sam mauzolej smesti, hoće li ova kvadriga biti i ukras takvog mauzoleja?
     
      Kad svi Srbi dođu na nebesa
     
     Biće dobri – data im je besa.
     
     Novi Beograd
     
      P.S. Likovi ove žute hronike su označeni imenom i početnim slovom prezimena kao što se to čini sa protagonistima crnih hronika, gde im je i mesto.