Taksa za Ostrog

Nije nepoznato da brojne stranke i političari kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori nemaju nikakvu ideologiju. Programi su im gotovo identični, a razlikuju se samo po nazivima, ali i imenima i prezimenima predsednika. Ostalo je uglavnom isto pošto su sve „demokratske i narodne“. Danas su retke stranke sa autentičnim programima i sopstvenom ideologijom. Partijski i lični ćar i korist sa narodne grbače uglavnom predstavljaju ideju vodilju. Među strankama, iako su često politički suprotstavljene, nema razlike u manirima i ponašanju ni kada su na vlasti ni kada su u opoziciji. Sve se svodi na isto. Predstavnici stranaka koje su bile u opoziciji brzo zaborave kako su kritikovali vlast, a predstavnici vlasti, kad pređu u opoziciju, veoma brzo zaborave kako su se branili dok su bili na vlasti i kako su odbacivali kritike svoje opozicije koje i sami koriste kad pređu u opoziciju.

Ovo načelno važi u ovom „opštem dobru, boljitku i napretku“ zemalja u tranziciji. Između Crne Gore i Srbije po ovom pitanju ima i jedna nemala razlika. U Crnoj Gori nema smene vlasti, ali važi isto pravilo. Ne sme se zaboraviti da u Crnoj Gori vlast nije smenjena na izborima od kad se upokojio Petar ΙΙ Petrović Njegoš, a to je bilo davne 1851. godine. Nema toga koji bi bio kadar da prorokuje ne samo kada će se nego i da li će se to uopšte i dogoditi!?! Otuda izbori uopšte nisu neizvesni i velikom broju građana postaju totalno nezanimljivi.

Naravno, nije moje da se kao pravoslavni sveštenik time bavim, ali, ipak, kao građanin nemam pravo da zatvaram oči pred nepobitnim činjenicama koje se veoma često tiču svih nas.

Nesmenjiva, nesmenjena i ničim ugrožena vlast u Crnoj Gori nedavno je gotovo blagonaklono prihvatila odluku odbornika Skupštine opštine u Danilovgradu da za svakog posetioca Manastira Ostrog uvedu plaćanje nekakve takse u iznosu od pola evra po poseti „pošto se Manastir Ostrog nalazi na području opštine Danilovgrad“.

Obišao sam brojna pravoslavna svetilišta od Jerusalima do Svete Gore, od Moskve do Atine, ali nisam imao priliku da vidim ovako nešto. Gledao sam neviđenu sirotinju raju u palestinskoj samoupravi, ali nisam video da je palestinskim liderima palo na pamet da naplaćuju taksu za posetu Crkvi Hristovog Rođenja u Vitlejemu iako se i ona nalazi na njihovoj teritoriji. A put koji iz Jerusalima obilazno vodi do Vitlejema predstavlja pravu auto-stradu u odnosu na put koji, sa rupe na rupu, od nikšićke magistrale vodi do Manastira Ostroga!!!

U vreme kada se mogućnost uvođenja sramne takse za posetu Manastiru Ostrogu nagoveštavala, a potom i potvrdila nakon raspodele skupštinskog materijala odbornicima, Mitropolit Amfilohije se pismom obratio predsedniku Vlade i gradonačelniku Danilovgrada sa molbom da se takva odluka ne usvaja. Ali, režimska većina odbornika nije marila za duhovni aspekt i činjenicu da na taj način otimaju od naroda koji sa mukom, nevoljom i brojnim problemima dolazi kod Svetog Vasilija Ostroškog.

Ovakav harač nisu poznavali ni Turci. Da su barem uredili put, obezbedili ga, da su do manastira doveli vodu, da su napravili muzej, da su nešto kršteno uradili onda bi imali načina da pune svoje budžete onako kako to rade krštene zemlje i narodi. Na ovaj način je prikazan jedan neviđeni primitivizam.

Posle rata su komunisti, radi sprečavanja dolaska naroda u Ostrog, u manastirskom konaku napravili bolnicu za plućne bolesti i tuberkulozu koja je harala. Ali, narod je opet dolazio. I sada će kao i do sada, ali teško onima koji stavljaju rampe i naplaćuju „drumarinu“ na putu do Svetog Vasilija Ostroškog!