BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

PS NATO - savladavanje ekonomske krize, aspekti proširenja i „zelene“ strategije

PS NATO - savladavanje ekonomske krize, aspekti proširenja i „zelene“ strategije
17.10.2013. god.


Parlamentarna skupština NATO, koja se upravo završila u Dubrovniku, prema pisanjima hrvatskih medija, pozdravila je pregovore Beograda i Prištine i pozvala na sprovođenje sporazuma o normalizaciji odnosa, koji je bio potpisan u Briselu u aprilu. Na sastanku su takođe razmatrane i posledice ekonomske krize na vojni sektor zemalja članica Alijanse, kao i „zelene“, odnosno ekološke strategije razvoja odbrambenog sektora u budućnosti. Naravno, na dnevnom redu se našlo i uvek aktuelno pitanje proširivanja.

NATO smatra da je sprovođenje briselskog sporazuma „ključno za stabilnost celog regiona", što je i, kako se navodi, glavni uslov za približavanje Srbije EU. Lokalni mediji u tom smislu navode da su evroatlntska stremljenja jedan od strateških ciljeva aktuelne vlade u Beogradu. Srbija je vojnu neutralnost proglasila 2007.godine, kao i to da nije kandidat za ulazak u NATO, a saradnju sa Alijansom sprovodi kroz program Partnerstvo za mir. Odnose Srbije i NATO komenatriše srbski vojni analitičar Aleksandar Radić:

- Prema Srbiji postoji jedan vrlo diskretan odnos od strane NATO-a. Najpre zbog toga, jer mislim da se uvažava činjenica da je najveći deo javnog mnenja odlučno protiv članstva u Alijansi. Sa druge strane, ipak deluje da sadašnja srbska vlada, pa i ona prethodna, imaju nameru da se približavaju NATO. Srbija vodi igru na dva koloseka, od kojih se na jednom priprema za kvalitetnu saradnju sa NATO. Srbija naime učestvuje vrlo dinamično u raznim aktivnostima Severnoatlantske alijanse. Dalje, izvršila je reorganizaciju i reformske korake u vojsci koji su na fonu članica NATO. A zatim pokazuje i ambiciju da sudeluje u misijama koje čak i neke članice NATO izbegavaju, kao što je odlazak u zaštitu trgovačkih brodova koji voze hranu direktno u Mogadiš. Doduše, ove misije su zvanično pod okriljem EU i tako srbska vlada kroz ovakve akcije ima mogućnost da na neki način omekša reakciju javnog mnenja. I zbog svega toga mislim da se Brisel trudi da poruka koju upućuje Srbiji bude jasna, utoliko što se govori o regionu koji ne može da bude mimo ostalih, ali sa druge strane da poruka ipak ne bude toliko otvorena da bi provocirala burnu reakciju u javnosti koja verovatno ni u budućnosti ne bi podržala projekat ulaska Srbije u NATO.

Izvesno je da se samit NATO iduće godine u Londonu neće baviti proširenjem na nove članice, no u rezoluciji Parlamentarne skupštine se apeluje na nastavak politike otvorenih vrata, kao „temelja za ostvarenje stabilnosti, slobode i mira cele Evrope".

Uz čestitke Hrvatskoj na ulasku u EU, u zaključcima iz Dubrovnika se ističe napredak Crne Gore i Gruzije u ispunjavanju kriterijuma za članstvo. Ipak, možda kao nikad do sada u svojoj istoriji, NATO savez je počeo da obraća pažnju na ekonomski aspekt, ali i ekološke strategije razvoja, govori Zijad Bećirović, politikolog iz Institua za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane:

- Nedavno održani sastanak PS NATO u Dubrovniku poslao je snažnu poruku u vezi sa postojećom ekonomskom krizom koja je zadesila i same države članice NATO. Radi se jednostavno o tome da se upravo usled ekonomske krize i sam vojni sektor mora racionalizovati. Drugim rečima, troškovi u odbramenom sektoru se moraju smanjiti, a da se istovremeno vojni sektor mora prilagoditi i civilnim namenama. Znači, sve ono što spada u odbrambeni sektor, jednostavno dobrim delom mora biti moguće upotrebiti u samom civilnom sektoru- dakle za same građane, za same pojedinačne države i na tome će ubuduće morati raditi sve članice države Alijanse.

Naravno, bilo je na dnevnom redu i pitanje takozvane „zelene“ odbrane. Naime, povećavaju se energetski troškovi i zato je potrebno smanjiti troškove za energiju i obratiti pažnju na energetsku efikasnost. Sa tim u vezi pomenimo primer da je prilikom invazije na Irak, prosečno, po glavi jednog vojnika trošeno 103 litra goriva, a tokom Drugog svetskog rata svega 6. Dakle, NATO se i energetski mora prilagoditi- ne samo zbog brige o životnoj sredini, već i zbog toga što države članice usled krize ne mogu finansirati potrošnju kao do sada.

Ovo je zasedanje dakle bilo u senci same ekonomske krize i podizanja energetske efikasnosti. Naravno, raspravljalo se i o uvek aktuelnim pitanjima proširenja- ovog puta najviše o Crnoj Gori i Gruziji, mada mislim da će zapravo eventualno proširenje ipak sačekati izvestan period vremena.

Jovana Vukotić,



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: EPA/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE


Ruski predsednik izjavio je da je spreman za razgovore sa novim američkim liderom


Tim izabranog predsednika planira da primora Kijev da obustavi aspiracije ka NATO-u, navodi izvor

Čovečanstvo se udaljava od hegemonije i ide ka multipolarnosti, izjavio je ruski predsednik


Kao i novoizabrani američki predsednik, slovački premijer Robert Fico preživeo je pokušaj atentata


Ostale novosti iz rubrike »