AMERIČKI STUDENTI U RALJAMA KREDITA

 Kako prenose mediji, ukupna suma koju duguju svršeni studenti u SAD samo za federalne obrazovne kredite  danas premašuje   trilion dolara.

Uticajni Times Hidgher Education (THE) objavio je  srdinom godine svoj redovni  rejting svetskih univerzita u kojemu je na top listi od 100 vodećih skoro  polovina (46) američkih.

Dospeti  u takve prestižne univerzitete  nije lako ne samo  zbog velike konkurencije, nego i zbog skupe školarine.

I predsednik SAD Barak Obama  pokušava da što je moguće više olakša položaj studnenata od kojih 10 od sto po diplomiranju ostaje u raljama skupih, neotplaćenih kredita.

Među 46. univerziteta  na top-100, uračunavjući i prvoplasirani po ovom rejtingu, Kalifornijski tehnološki   univerzitet  iz Pasadene, su privatni.

Koncentracija    prestižnih  američkih unverziteta  je posebno visoka u prvih 20,gde ih ima čak 15: Harvard, Stenford, Priston,Jejl,Kolumbija, Pensilvanija,Korneleni, Masačusteski tehnološki institut (MIT)...Lista izabranih se završava sa MIT Stanford na 15. mestu.

Liga bršljanova (Ivy League)

Svi su oni članovi Udruženja elitnih univerziteta „Lige bršljanova „ (Ivy League) u  koju spadaju i niže plasirani Braunovski i Dartiutski koledž.

Od državnih univerziteta u prvih 20 su ušla samo tri : dva Kalifornijska (Berkli i Los Anđeles) i Mičigenski.

Razliku između privatnih u državnih univerziteta u SAD određuju izvori finansiranja

Po pravilu, razlika između privatnih i državnih univeziteta u SAD svodi se na različite izvore finansiranja: prvi se finansiraju privatnim ulaganjima, korišćenjem sredstava iz invesnticionih fondova  kao i specijalnog univrziteskog fonda (endaumenit) .

Državni  univerziteti dobijaju subvencije iz državnog budžeta i to pretežno iz  saveznih država, imaju pristup komercijalnim izvorima koji nisu  povezani sa nastavnim programima.

Plata  zaposlenih -nastavnog, administrativnog  i thničkog osoblja obezbeđena je i na jednim i na drugim univerzitetima.

Prosečne školarine  na privatnim univerztetima

Na privatnim univerzitetima prosečna školarina  za godinu  studija  iznosi  40.000 dolara i to samo za nastavu be ostalih troškova (smeštaja i ishrane.)

Precizni podaci za pojedine prestižne univerzitete za školsku 2013/2014 godinu :

Harvarad -39.000; Prinston i Jejl  po 42.000;Čikago, Pensilvanija,Univerzite Djuka, i Džona Hopkinsa po 45.000 dolara.
Ukupni izdaci sa troškovima smeštaja u sudentskim kampusima i ishranom u proseku iznose oko 60.000 dolara  za jednu školsku godinu, a za 4 godine  stdenti koji stanuju u kampusima za ukupne troškove studiranja, - nastavu, smeštaj i ishranu   treba da plate 240.000 dolara.

Izuzetak je Univerzitet Kolumbija  u kojemu  troškovi nastave mogu dostići i do 70.000 dolara, a da bi stekli diplomu  bakalavra  za 4 godine moraju da plate 280.000 dolara.

Studiranje na državnim univerzitetima nekoliko puta  jeftinije nego na privatnim

Na državnim univerzitetima  studnetski izdaci  za školarinu su nekoliko puta manji nego na privatnim.Tako na Kalifornijskim univezitetima   Berkli i Los Anđelos školarina iznosi 16,8, odnosno 12, 7 hiljada dolara godišnje, a sa stanovanjem  u kampusu i  ishranom 22, 8, odnosno 23,7 hiljada dolara za godinu.

Za ceo period studiranja od 4 godine dok ne završe fakultet   student mora da plati 90.000 dolara.

Nešto su povoljniji materijalni uslovi studiranja na Univerzitetu Mičigen  na kome studnet meštanin za nastavu plaća 7,  a  ukoliko dolazi iz drugih regiona Amerike školarina iznosi od 12 do 20 hiljada dolara, u zavisnosti od fakulteta.

Troškovi stanovanja i ishrane u kampusu se na  navode.

Troškovi magistarskih studija na privatnim...

Sličan odnos cena je i na  magistarskim studijama koje obično ne traju duže od jedne godine,  za koje u  proseku treba izdvojiti 40-50 hiljada dolara  samo za nastavu, a  sa stanoavnjem i ishranom magistarska diploma  košta 126 hiljada dolara.

...i državnim univerzitetima

Za jednogodišnje studiranje radi sticanja naučnog stepena magistra na dražvnim unverzitetima bez troškova  prebivališta i ishrane u kampusu, kandidat  treba da izdvoji od 11 do 20 hiljada dolara.

Stipendije i subvencije

Na najprestižnim univezitetima ubeđuju da materijalni izdaci nisu prepreka  studiralja na njima.

Imajući u vidu da tršokove  školovanja, posebno na privatnim visokoškolskim ustanovama nije u stanju da plati većina zainteresovanih studenata, u prestižnim univerzitetima  stalno ponavljaju da to nije tako, i da materijalno stanje nije prepreka upisa za talentovane i  vredne kandidate.Oni studneti koji nemaju dovoljno novca   mogu da koriste  stipendije  i državne subvencije.

Stipendije obezbeđuju privatni fondovi, a subvencije   se mogu dobiti od Federalne vlade ili preciznije od Ministarstva prosvete.

Godišnji budžet Harvarda iznosi 1, 1 milijardu dolara

Tako na Harvardu  stipendije obavezno dobijaju svi studneti kojima nedostaje novac za plaćanje školarine.

Kako proističe  iz finanasijskog plana ovog najprestižnijet svetskog unverziteta,koji  je za  akdemsku 2011-2012 godinu iznosio 1,1 milijardu dolara, za pomoć studentima za nastavu, stanovanje i ishranu bilo je namenjeno  352 milion dolara ili 31,5 od sto ukupnih rashoda budžeta Unverziteta.

Na Pristonu je u minuloj akademskoj godini  pomoć koristilo 60 % studenata, pri čemu je prosečna stipendija po jednom studentu iznosila 40.000 dolara.

Na Jejlu je u istom periodu finansijsku pomoć uživalo 57%  studenata od kojih je svaki u proseku dibijao po 35,5 hiljada dolara, dok je na Hopkniks univezitetu 48 % studenata primalo pomoć i to u proseku 33, 1 hiljadu za godinu dana.

Stipendije i na državnim univerzitetima

Slične stipendije se daju i na državnim univerzitetima : na Kalifornijskom u Los Anđelosu  za stipendije koje je korsitilo 29,2% ukupnog broja upisanih  studenata je u prošloj godini   otišlo 239 miliona doalra.

Studnetski krediti

Najčešće stipnedije i subvencije ne mogu pokriti sve troškove  studiranja,  pa su akademski građani prinuđeni d uzimaju obrazovne  zajmove (students loans) .

Studentski krediti se dele na dve kategorije: federalne i privatne,   a oba tipa  su podjednako dostupna nezavisno od toga da li  student pohađa    privatni ili državni univerzitet.

Privatne  kredite daje specijalizovana finanasijska  orgaizacija, dok se državni krediti dobijaju  od Minsitarstva prosvete čiju sumu   svake godine  planski budžetom raspoređuje  uinverzitetima.

Studenti državnih univerziteta  su  u izvesnoj prednosti jer mogu da koriste i zajmove koje daju vlasti  saveznih država.

Federlni krediti i zajmovi saveznih država  razlikuju se od ostalih po povoljnijim uslovima:   najniže kamate  koje na kraju studija   mogu biti i na nultnom nivou, a dešava se da se celokupna kreditna zaduženja otpisuju.

Pitanje  dostupnosti zajmova za obrazivanja smatra se  za najosetljiviju  neuralgičku tačku  američkih studenata. Zbog drastičnog porasta cena obrazovanja, većina američkih porodica  je primorana da uzima studntske kredite.

Troškovi studiranja u Americi od 1986. porasli 4, 5, a možda i celih 7 puta!

Prema podacima iz više izvora opšte dostupnih javnosti, od  1986.  troškovi studiranja  na američkim univerzitetima povećani su 4,5 puta,a po nekim ivorima čak i 7 puta,što u mnogome  podstiče inflaciju.

Na tom fonu olakšavanje uslova studiranja  postalo je edno od glavnih obećalja  u predizbornim kampanjama, što je  koristio i predsednik Barak Obama.

Tako je u martu 2010., nešto više od godinu dana nakon izbora u prvom mandatu,predsednik  SAD  Obama potpisao  zakon kojim se studentima  olakšava pristup federalnim obrazovnim kreditima.

Tim zakonom je pored ostalog uređeno da banke kao posrednici za studentske kredite iz federlanih izvora  ,nemaju pravo da zaračunavaju  proviziju,već se  sredstva koja bi išla na proviziju   usmeravaju za povećanje obima ukupne mase kredita.

Za neke vrste kredita minimalna suma je ograničena  na 10, umesto dosadašnjih 15 od sto od tekućih prihoda. Osim toga, krediti su oročeni na period od 15 do 20 godina, nakon čega se  neisplaćena suma otpisuje.

U slučaju da korisnik kredita posle završenih sudija odlazi na rad u bolnice ili oružane snage,kredit mu se otpsuju nakon 10 godina od početka vraćanja.

Sve ove mere je trebalo da se počnu primenjivati od jula 2014., ali jer predsednik Obama objavio da ovaj zkon stupa na snagu ranije i primenjuje od decembra 2012.

Nemaju svi koriisnci kredita ove povlastice

Treba istaći da pravo na ove povlastice ne mgu da koriste svi  studneti koji su uzeli federalne kredite, već samo oni koji su se zadužili u peridu od 1.oktobra 2007. i 1. oktobra 2011.

Zato je 22.avgusta ove godine predsednik Obama  objavio da će se u   programe olakšica  otplte federalnh obrazovnih  kredita uključiti  svi koji to žele, nezavsno  od tipa federalnog zajma i rokova  na koji je dobijen.

Znajući da  bez odobrelja Kongresa  slične mere  ne mogu biti donete,perspektive da se zakon usvoji su  isuviše mutne.

Istina, predsednik je već uspeo da se dogovri sa kongresmenima po jednom drugom pitanju vezanom sa  zajmovima za  obrazovanje čiji je rezultat usvajanje zakona koji je Obama potpisao 9. avgusta  2013.

U skladu sa ovim zakonom se bitno ograniačvaju procentne stope  studentskog zaduživanja  na nivou od 3,86  za studije i 5,41 za magistraturu.

Roditeljski krediti

I roditelji imaju pavo da podižu obrazovne kredite za svoju decu  a njihive stope se ograničavju na 6,4%.

Da ovaj zakon nije donet, prve dve kategorije  korisnika kredita plaćale bi po 6,8% godišnje, dok bi obaveze  roditeljskih kredita bile  7,9 %.

Ovim zakonom se takođe ograničavaju stope  i to  za osnovne studije   na 8,25 %,  za magistre na 9,5% i roditelje na 10, 5 %.

Po mišljenju eksperata, ovi propisi jedva da će se primenjivati u narednoh 10 godina.

Esperti takođe ocenjuju da  će se smanjenje procentnih stopa  pozitivno odraziti u manjoj meri na oko 11 miliona korisnika studenstkih kredita, koji su  zajam  počeli da povlače već   od 1. jula 2013.   Kako se očekuje, na  prosečni  iznos studnetskog  kredita  od 7.000 dolara  zaračunavaće se i stopa od   1.500 dolara.

Uopšte uzevši, ovaj zakon se odnosi  na 18 miliona korinsika kredita za obrazovanje, koji su se po ovom osnovu zadužili za ukupnu sumu od 106 milijardi dolara.

Inače, prema podacima koje objavljuju mediji,ukupna suma koju duguju svvršeni studenti u SAD  premašuje trilion doalra, od čega se pretežni deo odosi na federalne programe kreditiranja.

Kako se može videti iz izveštaja Ministarstva prosvte   SAD, na kjraju 2001.  10% studenata je    koristilo  kredite, što je za 1% više nego prethodne godine.

Prema tumačenju  posmatrača, ovakvu situaciju je izazvala eknomska  kriza koja je zahvatila sve oblasti života u SAD: u uslovima usporenog  ili negativnog rasta ekonomije,mnogi svršeni studenti  ne mpogu da se zaposle na takvim radnim mestim  na kome bi dobijali platu od koje bi mogli da servisiraju kreditna zaduženja  na koja su bili primorani tokom studija.

I premda postepeni rast BDP   daje nadu za više svetla na tržištu radne snage,usvajanje predloga predsednika Obame  u znatnoj meri bi pomoglo svršenimn studentima da   redovnije ispaćuju   rate obrazovnog kredita, tvrde  američki ekonomski analitičari, eskperti za ovu oblast.