Rashlađivanje

U predstojećim letnjim mesecima ostaje nam da se okrenemo načinima kojima bismo „doskočili” vrelini i u domove vratili osećaj ugodnosti, zadržali dobru koncentraciju i očuvali zdravlje i dobro raspoloženje.

KLIMA-UREĐAJI
Racionalnom i pravilnom upotrebom klima-uređaja može se postići prijatno, zdravo i čisto okruženje. Najsavremeniji sistemi pored toga što regulišu temperaturu vazduha, kontrolišu i njegovu vlažnost i nivo jonizacije i filtriraju čestice prašine, polena, mikroorganizme i druge zagađivače. Međutim, neupućenost korisnika pri izboru uređaja, njihovog instaliranja i korišćenja, a posebno održavanja, može ozbiljno da ugrozi zdravlje.

UTICAJ NA ZDRAVLJE
Prevelika razlika između spoljašnje temperature i temperature u klimatizovanim prostorijama nije preporučljiva. Nagle promene temperature ambijenta uzrokuju reakcije ljudskog organizma slične onima koje izaziva veoma visok nivo stresa.

Organski materijal koji se u rashladnim uređajima nagomilava, poput čestica polena, delova mrtvih insekata, ostataka perutanja kože ljudi i životinja, spora gljiva, delova biljaka, peska i slično, u kombinaciji sa kondenzovanom vlagom predstavlja odličnu podlogu za razvoj mikroba. Ova pojava izaziva različite negativne posledice po zdravlje ljudi, od alergijskih reakcija i različitih infekcija, preko bolesti respiratornih organa i učestalih glavobolja, do najopasnije „legionarske bolesti” koja se prvenstveno pojavljuje u velikim rashladnim tornjevima.

ODRŽAVANJE
Ispravno i redovno održavanje ne samo što čuva vaše zdravlje, već i omogućava da sistem efikasnije radi i smanjuje troškove rashlađivanja. Neophodno je da se jednom godišnje temeljno očiste spoljašnje i unutrašnje jedinice. Najbolje je pozvati stručnjaka koji će takođe otkloniti i druge probleme poput eventualnog curenja, dotrajalosti pojedinih delova i sl. Sami vlasnici treba da najmanje jednom mesečno čiste filtere i menjaju ih redovno prema uputstvu proizvođača. Treba kontrolisati i spoljašnje otvore za dovod i odvod vazduha. Lišće, trava i druge nečistoće mogu da otežaju cirkulaciju vazduha. Jednom mesečno treba takođe proveriti osveživače sistema baziranih na cirkulaciji vode i onih sa isparivačima.

IZBOR
Kapacitet rashladnog uređaja određuje se pre svega prema veličini prostorije. Površini prostorije od, recimo, dvadesetak kvadratnih metara odgovara uređaj kapaciteta šest BTU (British Thermal Units), površini od 36 kvadrata odgovara devet BTU, za stan od 60 kvadrata biće dovoljno 12 BTU, a stanu od 130 kvadrata 23 BTU, da pomenemo neke vrednosti koje mogu da posluže kao orijentir. Ove vrednosti treba prilagoditi drugim faktorima poput koncepcije gradnje, nivoa aktivnosti ljudi u prostoriji, relativne vlažnosti vazduha, temperature okolnog prostora, osunčanosti fasade i sl.

Česta je zabluda da se instaliranjem rashladnog sistema većeg kapaciteta postiže bolji rezultat. Naprotiv, efikasnost hlađenja se smanjuje, a potrošnja energije povećava. Klima-uređaji pored hlađenja takođe i suše vazduh. Ukoliko su preveliki, ohladiće prostoriju prebrzo pri čemu neće stići da otklone vlagu. U tom slučaju prostorija ostaje poput podruma, neprijatno hladna i vlažna.

POSTAVLJANJE
Klima-uređaj treba postaviti tako da ne dođe do pojave takozvanih mrtvih zona, odnosno delova prostora u kojima se vazduh zadržava i gde se akumuliraju zagađujuće čestice opasne po zdravlje. Takođe, kod sistema sa izmenom vazduha otvor za usisavanje treba postaviti što dalje od otvora za izbacivanje unutrašnjeg vazduha da se ovaj ne bi vraćao u prostoriju, što pogoduje razvoju mikroorganizama. Bolje je da otvor za usisavanje bude fiksiran na što većoj visini, da se ne bi ubacivao zagađen vazduh iz spoljašnje sredine.

Da bi rashladni uređaj što efikasnije radio, treba da je što dalje od izvora toplote, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih. Idealna lokacija je severna fasada kuće ili osenčeno mesto zaštićeno zelenilom. Spoljašnji deo klima-uređaja može da se zaštiti od sunca i jednostavnom nadstrešnicom.

TEMPERATURA
Najnovija istraživanja pokazuju da leti većini ljudi odgovara opseg temperature od 23 do 26ºS (zimi se optimalna temperatura kreće od 20 do 24ºS). Tek pri temperaturama višim od 26ºS dolazi do osećaja nelagodnosti i pada produktivnosti rada. Ukoliko postoji strujanje vazduha, možemo se osećati komforno i na 28ºS.

Stručnjaci ukazuju da je najbolje podesiti temperaturu na 25ºS tokom vrelih meseci. Prvobitno podešavanje na nižu temperaturu, na primer 21ºS ili niže, neće ubrzati hlađenje prostorije do 25ºS! Klima-uređaji hlade vazduh jednakom brzinom bez obzira na podešavanje i zato ostavite termostat na miru. Temperaturu treba podešavati postupno povisujući je ili snižavajući za po jedan stepen. Isprobajte svako podešavanje nedelju dana dok ne pronađete optimalno rešenje pri kome se svi ukućani prijatno osećaju.

VENTILATORI
Klima-uređaji, cenama od nekoliko stotina do više od hiljadu evra i povećanim računima za struju koji ih prate, i dalje su, nažalost, nedostupne mnogim domaćinstvima u Srbiji. Pristupačnije rešenje u borbi protiv žege predstavljaju ventilatori. Ima modela koji se mogu nabaviti i za manje od hiljadu dinara. Oni ne snižavaju temperaturu, ali zbog cirkulacije vazduha prostorija deluje svežije i visoke temperature se lakše podnose.

Stoni i podni ventilatori su praktični jer ne zauzimaju mnogo mesta. Mogu da se postave u svakoj prostoriji i da se sklone kad više nisu potrebni. Plafonski ventilatori mogu biti i upečatljiv dekorativni momenat u prostoriji. Često se kombinuju sa svetiljkama. Savremeni modeli imaju kvalitetne bešumne motore. Leti oni mogu učiniti da se na 27ºS osećate kao da ste u prostoriji rashlađenoj do 22ºS. Ventilatori mogu biti i odlična dopuna klima-uređajima: tako možete termostat podesiti na višu temperaturu i uštedeiti i do 30 odsto energije. Zimi, plafonski ventilatori cirkulišu (pod uslovom da imaju reverzibilan motor) topao vazduh koji se akumulira u gornjim zonama prostora.

Prečnik plafonskih ventilatora određuje se prema površini sobe. Površini prostora od oko 25 kvadrata odgovara prečnik od oko 115 santimetara. Idealna pozicija je sredina prostorije. Kada su suviše blizu plafonu cirkulacija vazduha je smanjena, ali ih nikada ne treba postavljati niže od 215 santimetara od poda prostorije, niti bliže od 60 santimetara od bočnih zidova ili ivice kosog plafona.

JEDNOSTAVNE MERE
Položaj objekta, odnosno stana u odnosu na strane sveta i susedne zgrade, mogućnost direktnog sunčevog zračenja, ispravno postavljena termoizolacija odgovarajuće debljine i raspored prozora na objektu samo su neke od građevinskih mera kojima se reguliše unutrašnja mikroklima. O njima treba voditi računa prilikom projektovanja i gradnje. Međutim, i sasvim jednostavne mere, poput navlačenja zavesa, mogu znatno da doprinesu smanjenju toplote i uštedi energije koja se troši na klimatizaciju. Evo nekih jeftinih i jednostavnih načina da pobedite vrućinu.

Obezbedite zastore, tamne, gusto tkane zavese, šalukatre, roletne ili venecijanere za istočne i zapadne prozore.

Odložite aktivnosti koje generišu toplotu, poput kuvanja, pranja veša i slično, do večeri ili ranog jutra.

Ukoliko ste u mogućnosti, kuvajte i pravite roštilj u dvorištu. Nisu uzalud naše bake imale izdvojene letnje kuhinje u bašti.

Potrudite se da snizite nivo vlage. Povećana vlažnost vazduha smanjuje mogućnost tela da se putem znojenja oslobađa suvišne toplote. Nizak nivo vlage takođe prolongira i vek trajanja opreme prostora.

Držite prozore i vrata zatvorene tokom vrelih dana. Provetravajte prostorije kada zađe sunce.

Postavite nadstrešnice nad prozorima okrenutim ka jugu.

Jednom mesečno čistite filter rashladnog uređaja kada je u stalnoj upotrebi. Prljavi filteri smanjuju protok vazduha i mogu povećati potrošnju energije, pa time i troškove, za pet do 15 posto. 

Ofarbajte kuću i nadstrešnicu u belo ili neku drugu svetlu boju.

Rasporedite strateški drveće i drugo zelenilo oko kuće, tako da obezbedite senku i zaklon gde vam je potrebno.

Tuširanje oslobađa velike količine toplote i vlage. Otvorite prozor da toplota što pre izađe iz kuće.

Električni uređaji poput kompjutera ili televizora takođe oslobađaju dosta toplote i treba ih isključiti kada se ne koriste. Bolje izađite iz kuće i prošetajte na svežem vazduhu.

Danas svakako nema onih koji bi za nama nosili zaklon od sunca, ali se možemo pomoći lepezom, uskočiti u vodu ili se prepustiti tradicionalnom popodnevnom odmoru – sijesti.