Evropa – otvoreni dom ili tvrđava?

Posle nedavne tragedije kod italijanskog ostrva Lampeduza, gde broj poginulih u morskoj nesreći premašuje verovatno 300 osoba, u EU sve jače se diskutuje o neophodnosti revidiranja migracione politike. Ova tema bila je vodeća na sasanku ministara pravde i unutrašnjih poslova zemalja članica EU.

Istupajući na sastanku, ministar za unutrašnje poslove Sesilija Malmstroj osula je paljbu na niz država, koje, kako ona smatra, izbegavaju da reše problem izbeglica i ilegalnih migranata. Na današnji dan samo 6 ili 7 zemalja preuzima na sebe osnovni deo odgovornosti za to, a nas je u Uniji 28, izjavila je Malmstrjom. Između ostalog, po njenim rečima, najmanje migranata prima Češka, Estonija i Španija. Sesilija Malmstrjom se obratila svim državama članicama EU sa pozivom da preuzmu na sebe napore raseljavanja pridošlica. I ovih dana saznalo se da je Lampeduzu rešio da poseti šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu. Cilj, kako je rečeno, jeste da se oda pošta ljudima koji su pokušali da stignu do evropskih gradova, kao i da se razmotri sa lokalnim vlastima mogućnost izbegavanja ponavljanja sličnih tragedija ubuduće.

Niz evropskih političara, predstavnici opozicionih organizacija i mnogi mediji pozivaju sada na legalizaciju masovne migracije afrikanaca u Evropu i formiranje jedinstvene politike u migracionoj sferi. Okosnica takve politike po njihovom mišljenju treba da bude ravnomerna raspodela pridošlica po svim državama EU, a ne samo po južnim zemljama kontinenta. Kod samih građana EU koji se suočavaju sa ovim problemom ne na političkom, već strogo na svakodnevnom nivou, prilaz je, jasno je, drugi. Oni se uglavnom zalažu za jačanje kontrole na granicama EU.

Za dalje jačanje pogranične kontrole izjašnjavaju se predstavnici zemalja koje više od drugih pate od ilegalaca. Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih na primer, pozvao je da se preduzmu stroge mere protiv država gde operišu trgovci „živom robom“. Šverceri, rekao je on na sastanku u Luksemburgu, mame ljude iz Afrike obećanjima, uzimaju im novac i šalju na trošnim barkama preko Sredozemnog mora. Tako nešto ne sme više da se dopusti. Ali gde je izlaz i ima li ga? Učesnici sastanka u Luksemburgu su se ograničili za sada samo diskusijom. Jedina konkretna mera o kojoj se govorilo na sastanku može da bude samo stvaranje spasilačke službe koja bi delovala u čitavom akvatorijum Sredozemnog mora od Kipra do Španije. Šef odeljenja za istraživanje problema evropske integracije Evropskog instituta Olga Potjomkina vidi rešenje problema u putevima dalje integracije zemalja članica EU.

- Promena kursa migracione politike dešava se već nekoliko godina, kaže Potjomkina. Ona vodi u stranu jačanja nadnacionalne komponente. Jasno je da je granica zajednička, i treba da je brane ne pojedine države članice, već EU kao takva.

U razgovoru za Glas Rusije Olga Potjomkina je nabrojala niz koraka koje je preduzela Evropska komisija poslednjih godina za optimalizovanje politike EU u pogledu izbeglica. Ali već ranije pomenuti Nojs Dojčland dolazi do zaključka da promene kursa neće biti, i da zemlje EU u većoj meri pokazuju težnju da podižu nove zidove oko tvrđave Evrope, nego želju da šire otvaraju svoja vrata za one koji traže bolji život. Kakva će tendencija pretegnuti? Odgovora za ovo pitanje za sada nema.

Oleg Severgin,